а҃. Мно́жицею бра́шасѧ со мно́ю ѿ ю҆́ности моеѧ̀, да рече́тъ ѹ҆́бѡ і҆и҃ль:
а҃. Píseň stupňů. Veliceť jsou mne ssužovali hned od mladosti mé, rciž nyní Izraeli,
в҃. Мно́жицею бра́шасѧ со мно́ю ѿ ю҆́ности моеѧ̀, и҆́бо не премого́ша мѧ̀.
в҃. Veliceť jsou mne ssužovali hned od mladosti mé, a však mne nepřemohli.
г҃. На хребтѣ̀ мое́мъ дѣ́лаша грѣ̑шницы, продолжи́ша беззако́нїе своѐ.
г҃. Po hřbetě mém orali oráči, a dlouhé proháněli brázdy své.
д҃. Гдⷭ҇ь првⷣнъ ссѣчѐ вы̑ѧ грѣ́шникѡвъ.
є҃. Да постыдѧ́тсѧ и҆ возвратѧ́тсѧ вспѧ́ть всѝ ненави́дѧщїи сїѡ́на:
є҃. Zahanbeni a zpět obráceni budou všickni, kteříž nenávidí Siona.
ѕ҃. Да бꙋ́дꙋтъ ꙗ҆́кѡ трава̀ на здѣ́хъ, ꙗ҆́же пре́жде восторже́нїѧ и҆́зсше:
ѕ҃. Budou jako tráva na střechách, kteráž prvé než odrostá, usychá.
з҃. Є҆́юже не и҆спо́лни рꙋкѝ своеѧ̀ жнѧ́й, и҆ нѣ́дра своегѡ̀ рꙋкоѧ̑ти собира́ѧй:
з҃. Z níž nemůže hrsti své naplniti žnec, ani náručí svého ten, kterýž váže snopy.
}. И҆ не рѣ́ша мимоходѧ́щїи: бл҃гослове́нїе гдⷭ҇не на вы̀, бл҃гослови́хомъ вы̀ во и҆́мѧ гдⷭ҇не.
}. Aniž řeknou tudy jdoucí: Požehnání Hospodinovo budiž s vámi, aneb: Dobrořečíme vám ve jménu Hospodinovu.
Слaва: