а҃. Мно́жицею бра́шасѧ со мно́ю ѿ ю҆́ности моеѧ̀, да рече́тъ ѹ҆́бѡ і҆и҃ль:
а҃. ترنيمة المصاعد. كثيرا ما ضايقوني منذ شبابي ليقل اسرائيل
в҃. Мно́жицею бра́шасѧ со мно́ю ѿ ю҆́ности моеѧ̀, и҆́бо не премого́ша мѧ̀.
в҃. كثيرا ما ضايقوني منذ شبابي. لكن لم يقدروا عليّ.
г҃. На хребтѣ̀ мое́мъ дѣ́лаша грѣ̑шницы, продолжи́ша беззако́нїе своѐ.
г҃. على ظهري حرث الحرّاث. طوّلوا اتلامهم.
д҃. Гдⷭ҇ь првⷣнъ ссѣчѐ вы̑ѧ грѣ́шникѡвъ.
є҃. Да постыдѧ́тсѧ и҆ возвратѧ́тсѧ вспѧ́ть всѝ ненави́дѧщїи сїѡ́на:
є҃. فليخز وليرتد الى الوراء كل مبغضي صهيون.
ѕ҃. Да бꙋ́дꙋтъ ꙗ҆́кѡ трава̀ на здѣ́хъ, ꙗ҆́же пре́жде восторже́нїѧ и҆́зсше:
ѕ҃. ليكونوا كعشب السطوح الذي ييبس قبل ان يقلع.
з҃. Є҆́юже не и҆спо́лни рꙋкѝ своеѧ̀ жнѧ́й, и҆ нѣ́дра своегѡ̀ рꙋкоѧ̑ти собира́ѧй:
з҃. الذي لا يملأ الحاصد كفه منه ولا المحزم حضنه.
}. И҆ не рѣ́ша мимоходѧ́щїи: бл҃гослове́нїе гдⷭ҇не на вы̀, бл҃гослови́хомъ вы̀ во и҆́мѧ гдⷭ҇не.
}. ولا يقول العابرون بركة الرب عليكم. باركناكم باسم الرب
Слaва: