Као светиљке сваке светлости, / јавиле су се у границама града Вологде, / пречасни оци наши, чудотворци вологдски: / ти си, крст Христов од младости твоје, био на раменима у земљи, / ту природу марљиво следио, / приближивши се чистоти Божјој, / од Непристојног, и ми, даром те вером, истоветним даром обогатисмо се; дирљиво уз глагол:/ оци Преосвећени молите Христа Бога // да спасе душе наше.