Као звезде које су засијале од младости, / осветлиле природна срца верних приношењем чесних моштију твојих, / у телу, као анђели се јавили на земљи, / брзо нахранивши засаде, / као дрвеће водама умерености, / залиј потоке суза твојих, и умиј / умио / умио / Бог овог разума, прљавштину / јавио се овоме духу / прљавштини. Теодора, и Давид, и Константин, // молите се Христу Богу да спасе душе наше.
* * *