Удовством земаљским оставила си Небеског Женика без жене/ и поживела подвижнички у двору кнежевском,/ после чега си оставила и двор и децу своју/ ради Бога, преподобна Ефросино,/ и ступивши у манастир који си створио,/ у туђинском лику, показао си се/ и многима безбожним животом твојим показао се/ осакаћени смрћу./ И сада, стојећи пред Христом Богом,// молите се да се душе наше спасу.
* * *