Од младости си Христа заволела, блажена Софроније,/ добро си управљала манастирима монашким/ и, удостојивши се чина епископа,/ паства Иркутска си пала,/ и од Бога дар чудотворства примила, / и молила се Христу Богу // да нас избави од невоља и спасе душе наше.
* * *