Ти од младоста Го сакаше Христа, блажена Софронија,/ добро владееше со манастирите/ и, откако се удостои со епископски чин,/ падна на стадото Иркутск,/ и од Бога прими дар на чуда, / и Му се молеше на Христа Бога // да не избави од неволји и да ги спаси нашите души.
* * *