Заблиставши као многосветла звезда, / у саборној цркви пред пречистим и чудесним ликом Пречисте Богородице, / пострада за Њуже и за град Смоленск, / много лукави и безбожни цар Уплаши Бату, / и победи моћног дива, и изненади народ, / одложи, дуго, / спусти, као пиул свој. Захарија и Авељ, ваша крв јасно вапи ка Господу. // А сада се моли за душе наше.
* * *