„Постави, Господе, стражу над устима мојим, и стражу над устима мојим“ (Пс. 140,3).
Човек не греши ни једним телесним чланом толико колико језиком, а нарочито у време туге и невоље веома га је тешко обуздати. Зато морамо да тражимо од Бога помоћ да нам помогне да то управљамо, и да говоримо само оно што је корисно, а да ћутимо о ономе што је штетно.
* * *