Красоте́ де́вства Твоего́ и пресве́тлой чистоте́ Твое́й / Гаврии́л удиви́вся, вопия́ше Ти, Богоро́дице: / ку́ю Ти похвалу́ принесу́ досто́йную? / что же возъимену́ю Тя? / недоумева́ю и ужаса́юся. / Те́мже, я́ко повеле́н бых, вопию́ Ти: / ра́дуйся, Благода́тная.