Син Корејев, псалам песме.
Темељи су му на светим горама; Господ воли врата Сиона више од свих села Јаковљева. О теби, граде Божији, изговорене су славне речи. Сећаћу се Рааве и Вавилона који су ме водили, и гле странкиња, и Тира, и народа Етиопије, који су били тамо. Мајка Сион каже: човек, и човек се у њему роди, и Он је темељ и Свевишњи. Господ говори о књизи народа и о кнезовима који су били у њој. Јер они који се радују имају пребивалиште у вама.