а҃. Гдⷭ҇и, не вознесе́сѧ се́рдце моѐ, нижѐ вознесо́стѣсѧ ѻ҆́чи моѝ: нижѐ ходи́хъ въ вели́кихъ, нижѐ въ ди́вныхъ па́че менѐ.
а҃. Господе! Не надима се срце моје, нити се узносе очи моје; нити идем на велико, ни на оно што је више од мене.
в҃. А҆́ще не смиреномꙋ́дрствовахъ, но вознесо́хъ дꙋ́шꙋ мою̀, ꙗ҆́кѡ ѿдое́ное на ма́терь свою̀, та́кѡ возда́си на дꙋ́шꙋ мою̀.
в҃. Смеран сам и кротак душом својом, као дете крај матере; као дете душа је моја у мени.
г҃. Да ѹ҆пова́етъ і҆и҃ль на гдⷭ҇а ѿ ны́нѣ и҆ до вѣ́ка.
г҃. Нек се узда Израиљ у Господа одсад и довека.