Гдⷭ҇и, что́ сѧ ѹ҆мно́жиша стꙋжа́ющїи мѝ; мно́зи востаю́тъ на мѧ̀, мно́зи глаго́лютъ дꙋшѝ мое́й: нѣ́сть спⷭ҇нїѧ є҆мꙋ̀ въ бз҃ѣ є҆гѡ̀. ты́ же, гдⷭ҇и, застꙋ́пникъ мо́й є҆сѝ, сла́ва моѧ̀, и҆ возносѧ́й главꙋ̀ мою̀. гла́сомъ мои́мъ ко гдⷭ҇ꙋ воззва́хъ, и҆ ѹ҆слы́ша мѧ̀ ѿ горы̀ ст҃ы́ѧ своеѧ̀. а҆́зъ ѹ҆снꙋ́хъ, и҆ спа́хъ, воста́хъ, ꙗ҆́кѡ гдⷭ҇ь застꙋ́питъ мѧ̀. не ѹ҆бою́сѧ ѿ тє́мъ люде́й, ѡ҆́крестъ напа́дающихъ на мѧ̀. воскрⷭ҇нѝ, гдⷭ҇и, сп҃си́ мѧ, бж҃е мо́й: ꙗ҆́кѡ ты̀ порази́лъ є҆сѝ всѧ̑ враждꙋ́ющыѧ мѝ всꙋ́е, зꙋ́бы грѣ́шникѡвъ сокрꙋши́лъ є҆сѝ. гдⷭ҇не є҆́сть спⷭ҇нїе, и҆ на лю́дехъ твои́хъ блгⷭ҇ве́нїе твоѐ.
Господе! Како је много непријатеља мојих! Многи устају на ме.
А҆́зъ ѹ҆снꙋ́хъ и҆ спа́хъ, воста́хъ, ꙗ҆́кѡ гдⷭ҇ь застꙋ́питъ мѧ̀.
Не бојим се много хиљада народа што са свих страна наваљује на ме.