Један брат се пожалио монаху Амвросију Оптинском да је за време молитве било много различитих мисли. Старац је на то рекао: „Провозао се човек кроз пијацу; око њега је гомила народа, прича, галама – а он још јаше на коњу: али, али! не! – тако мало-мало, мало-помало, провозао сам се кроз целу чаршију. Па и ти, ма шта ти мисли говоре, све своје ради: моли се!”