Нисам достојан, Господару Господе, да Ти уђеш под кров душе моје. Али пошто Ти, Човекољубче, желиш да живиш у мени, ја смело прилазим. Ти заповедаш, и ја ћу отворити врата која си сам створио, и Ти ћеш ући са обичном љубављу према човечанству, Ти ћеш ући и просветлити мој помрачени ум. Верујем да ћеш Ти то учинити. Јер ниси оставио блудницу која Ти је дошла са сузама; Није одбацио покајаног цариника; Није отерао ни разбојника који Те препозна за Цара; Није оставио оно што је био, чак ни Твој покајани прогонитељ Павле; али свима који су Ти са покајањем долазили, Ти си дао место у домаћинству пријатеља Твојих, јединоме Благословену, увек, сада и увек. Амин.