И҆мѣ́ѧше вои́стиннꙋ, ѻ҆́тче нїко́лае, съ нб҃сѐ пѣ́снь тебѣ̀ воспѣва́ема бы́ти, а҆ не ѿ землѝ: ка́кѡ бо кто̀ ѿ человѣ̑къ возмо́жетъ твоеѧ̀ ст҃ы́ни вели̑чїѧ проповѣ́дати; но мы̀ любо́вїю твое́ю побѣжда́еми, вопїе́мъ тѝ си́це:
Having in truth, O Father Nicholas, we sing to Thee a heavenly song, not from earth: for who among men can preach Thy holy greatness? But we, overcome by Thy love, cry out to Thee thus:
Ра́дꙋйсѧ, ѡ҆́бразе а҆́гнцєвъ и҆ па́стырей:
Ра́дꙋйсѧ, ст҃о́е ѡ҆чисти́лище нра́вѡвъ.
Ра́дꙋйсѧ, добродѣ́телей вели́кихъ вмѣсти́лище:
Ра́дꙋйсѧ, ст҃ы́ни чи́стое и҆ честно́е жили́ще.
Радуј се, свесветли и свељубиви светитељу:
Ра́дꙋйсѧ, свѣ́те златоза́рный и҆ непоро́чный.
Ра́дꙋйсѧ, досто́йный а҆́гг҃лѡвъ собесѣ́дниче:
Ра́дꙋйсѧ, до́брый человѣ́кѡвъ наста́вниче.
Ра́дꙋйсѧ, пра́вило вѣ́ры бл҃гочести́выѧ:
Ра́дꙋйсѧ, ѡ҆́бразе кро́тости дꙋхо́вныѧ.
Ра́дꙋйсѧ, ꙗ҆́кѡ тобо́ю ѿ страсте́й тѣле́сныхъ и҆збавлѧ́емсѧ:
Ра́дꙋйсѧ, ꙗ҆́кѡ тобо́ю сла́достей д¦о́вныхъ и҆сполнѧ́емсѧ.
Ра́дꙋйсѧ, нїко́лае, вели́кїй чꙋдотво́рче.