Омрзнувши злоћу очеву,/ блажени кнез Доманте,/ и избегавши ноћи страсти, иако се трудео око идола,/ мисли његове приђоше к Сунцу славе – Христу,/ озари се благодаћу Божанског крштења,/ и сада стоји у светлости Бога Пресветог, или молитву Пресветог Христа, / и град твој од безбожних Агарјана, / и латинске најезде, и међусобне борбе // и спаси душе наше.
* * *