Благодаћу живота си примио чистоту девствености, Серапије,/ и омрзнувши све црвенило овога света,/ заволео си Христа Јединог./ Због тога си се настанио у унутрашњој пустињи и са зверовима живим, / сав си био Христов сапутник и пријатељ Ефросиније, учитељице твога, / и сећамо се и спомена твога називамо: част ти се и сјећамо. Радуј се, пуста похвало, пречасни Оче наш.
* * *