Процветао си младалачки/ у своме отаџбини, добротом украшен,/ и неправедном и превременом смрћу претрпео,/ Честији си био;/ Сладак је плод царског корена,/ Па макар и не сазревши у време,/ уселио си се у житницу Господњу/ и оставио сажаљење према великом роду своме, који чувамо успомену на нас.//
* * *