Вели́читъ дш҃а̀ моѧ̀ гдⷭ҇а, и҆ возра́довасѧ д¦ъ мо́й ѡ҆ бз҃ѣ сп҃сѣ мое́мъ.
Ꙗ҆́кѡ призрѣ̀ на смире́нїе рабы̀ своеѧ̀, се́ бо ѿ ны́нѣ ѹ҆блажа́тъ мѧ̀ всѝ ро́ди.
Ꙗ҆́кѡ сотворѝ мнѣ̀ вели́чїе си́льный, и҆ ст҃о и҆́мѧ є҆гѡ̀, и҆ млⷭ҇ть є҆гѡ̀ въ ро́ды родѡ́въ боѧ́щымсѧ є҆гѡ̀.
Bo mi uczynił wielkie rzeczy ten, który mocny jest, i święte imię jego;
Сотворѝ держа́вꙋ мы́шцею свое́ю, расточѝ гѡ́рдыѧ мы́слїю се́рдца и҆́хъ.
Dokazał mocy ramieniem swojem, i rozproszył pyszne w myślach serca ich.
Низложѝ си̑льныѧ со престѡ́лъ, и҆ вознесѐ смирє́нныѧ, а҆́лчꙋщыѧ и҆спо́лни бла̑гъ, и҆ богатѧ́щыѧсѧ ѿпꙋстѝ тщы̀.
Ściągnął mocarze z stolic ich, a wywyższył uniżone.
Воспрїѧ́тъ і҆и҃лѧ ѻ҆́трока своего̀, помѧнꙋ́ти млⷭ҇ти, ꙗ҆́коже глаго́ла ко ѻ҆тцє́мъ на́шымъ, а҆враа́мꙋ и҆ сѣ́мени є҆гѡ̀ да́же до вѣ́ка.
Przyjął Izraela, sługę swego, pamiętając na miłosierdzie swoje.