Шта треба да разумемо у молитви Господњој под именом наших дугова?
Наши греси.
Зашто се греси називају дуговима?
Јер ми, као што смо све примили од Бога, морамо све дати Богу, односно све потчинити Његовој вољи и закону: ако то не чинимо, онда остајемо дужници Његовој правди.
А ко су наши дужници?
Људи који нам нису дали оно што је требало да дају по закону Божијем – на пример, нису показали љубав, већ непријатељство.
Како се, уз Божју правду, можемо надати да ће нам дугови бити опроштени?
Заступништвом Исуса Христа.
Јер један је Бог, и један посредник између Бога и људи, човек Христос Исус, који је себе дао у откуп за све (1. Тим. 2, 5-6).
Шта се дешава ако тражимо од Бога опроштај својих грехова, а сами не опраштамо другима?
Нећемо добити ни опроштај.
Ако опростите људима њихове грехе, онда ће вам опростити и Отац ваш Небески, а ако не опростите људима њихове грехе, онда ваш Отац неће вама опростити ваше грехе (Матеј 6:14-15).
Зашто Бог не опрашта нама када ми не опраштамо другима?
Јер тиме постајемо зли и тиме уклањамо од себе доброту и милост Божију.
Дакле, какво расположење захтевају речи молитве Господње од оних који се моле: „И ми опраштамо дужницима својим?
Апсолутно захтевају да онај који се моли не има никаквог непријатељства или љутње, већ да има мир и љубав са свима. Дакле, ако носиш свој дар на олтар и тамо се сетиш да твој брат има нешто против тебе, остави свој дар тамо пред олтаром, и иди прво и помири се са братом својим, а онда дођи и принеси свој дар (Матеј 5:23-24).
Али шта да радим ако се не може ускоро пронаћи онај који има нешто против мене, или се покаже да не жели да се помири?
У овом случају, довољно је помирити се са њим у срцу, пред очима Свевидећег Бога.
Ако је могуће, будите у миру са свим људима (Рим. 12:18).