Воспрѧнꙋ́въ без̾ лѣ́ности, и҆ и҆стрезви́всѧ, воста́въ ѿ сна̀, рцы̀ сїѐ:
Во и҆́мѧ ѻ҆ц҃а̀, и҆ сн҃а, и҆ ст҃а́гѡ д¦а. Ґми́нь. Посе́мъ посто́й ма́лѡ молча̀, до́ндеже ѹ҆тиша́тсѧ всѧ̑ чꙋ̑вствїѧ, и҆ тогда̀ сотворѝ трѝ покло́ны, глаго́лѧ:
Herr Jesus Christus, Sohn Gottes, auf die Gebete Deiner allreinen Mutter und aller Heiligen erbarme Dich unser. Amen.
Ehre sei Dir, unser Gott, Ehre sei Dir.
Himmlischer König, Tröster, Geist der Wahrheit, der du überall bist und alles erfüllst, Schatz der Güter und Spender des Lebens: komm und nimm Wohnung in uns, reinige uns von jedem Makel und rette, Gütiger, unsere Seelen.
Heiliger Gott, Heiliger Starker, Heiliger Unsterblicher, erbarme Dich unser. (Dreimal)
Ehre sei dem Vater und dem Sohne und dem Heiligen Geiste, jetzt und immerdar und von Ewigkeit zu Ewigkeit. Amen.
Allheilige Dreiheit, erbarme Dich unser; Herr, reinige uns von unseren Sünden; Gebieter, vergib uns unsere Übertretungen; Heiliger, suche unsere Schwächen heim und heile sie um Deines Namens willen.
Herr, erbarme Dich. (Dreimal)
Ehre sei dem Vater und dem Sohne und dem Heiligen Geiste, jetzt und immerdar und von Ewigkeit zu Ewigkeit. Amen.
Vater unser im Himmel, geheiligt werde dein Name, dein Reich komme, dein Wille geschehe, wie im Himmel, so auf Erden. Unser tägliches Brot gib uns heute und vergib uns unsere Schuld, wie auch wir vergeben unseren Schuldigern, und führe uns nicht in Versuchung, sondern erlöse uns von dem Bösen.
Denn dein ist das Reich und die Kraft und die Herrlichkeit, des Vaters und des Sohnes und des Heiligen Geistes, jetzt und immerdar und in die Ewigkeit der Ewigkeiten. Amen.
Aus dem Schlaf erwachen wir, fallen zu Dir, dem Segner, und rufen das Engelslied zu Dir, dem Stärkeren: Heilig, heilig, heilig bist du, o Gott, durch die Mutter Gottes erbarme dich unser.
Ehre sei dem Vater und dem Sohn und dem Heiligen Geist. Aus Bett und Schlaf hast du mich auferweckt, Herr, erleuchte meinen Geist und mein Herz und öffne meine Lippen und singe zu dir, Heilige Dreifaltigkeit: Heilig, heilig, heilig bist du, Gott, erbarme dich unser durch die Mutter Gottes.
Und jetzt und immer und bis in alle Ewigkeit. Amen. Plötzlich wird der Richter kommen und jede Tat wird aufgedeckt, aber voller Angst rufen wir um Mitternacht: Heilig, heilig, heilig bist du, Gott, erbarme dich unser durch die Mutter Gottes.
Herr, erbarme dich (12 Mal).
Nachdem ich aus dem Schlaf aufgestanden bin, danke ich Dir, Heilige Dreifaltigkeit, denn um Deiner Güte und Langmut willen warst Du mir nicht böse, faul und sündig, und unten hast Du mich mit meinen Sünden vernichtet; aber Du hast die Menschheit in der Regel geliebt, und in der Verzweiflung eines Lügners hast Du mich auferweckt, um Deine Macht auszuüben und zu verherrlichen. Und nun erleuchte meine geistigen Augen, öffne meine Lippen, um Deine Worte zu lernen und Deine Gebote zu verstehen und Deinen Willen zu tun und Dir in der Beichte zu singen. mit deinem Herzen und singe deinen allheiligen Namen, den Vater und den Sohn und den Heiligen Geist, jetzt und immer und in alle Ewigkeit. Amen.
Komm, lass uns den König, unseren Gott, anbeten. (Bogen)
Kommt, lasst uns anbeten und vor Christus, unserem Königsgott, niederfallen. (Bogen)
Kommt, lasst uns uns verneigen und vor Christus selbst, dem König und unserem Gott, niederfallen. (Bogen)
Erbarme dich meiner, o Gott, gemäß deiner großen Barmherzigkeit und gemäß der Menge deiner Barmherzigkeit, reinige meine Missetat. Wasche mich vor allem von meiner Missetat und reinige mich von meiner Sünde; Denn ich kenne meine Missetat und trage meine Sünde gegen mich. Du allein habe vor Dir gesündigt und Böses getan; denn du magst in deinen Worten gerechtfertigt sein und jederzeit im Urteil über Ty siegreich sein. Siehe, ich wurde in Ungerechtigkeit empfangen, und meine Mutter hat mich in Sünden geboren. Siehe, du hast die Wahrheit geliebt; Du hast mir deine unbekannte und geheime Weisheit offenbart. Besprenge mich mit Ysop, und ich werde gereinigt; Wasche mich, und ich werde weißer als Schnee sein. Es ist Freude und Fröhlichkeit in meinen Ohren; die Gebeine der Demütigen werden sich freuen. Wende dein Angesicht von meinen Sünden ab und reinige alle meine Sünden. Erschaffe ein reines Herz in mir, o Gott, und erneuere den Geist der Rechte in meinem Schoß. Verwirf mich nicht von Deiner Gegenwart und nimm Deinen Heiligen Geist nicht von mir. Schenke mir die Freude Deiner Erlösung und stärke mich mit dem Geist des Herrn. Ich werde den Bösen deinen Weg lehren, und die Bosheit wird sich dir zuwenden.
Befreie mich vom Blutvergießen, o Gott, Gott meines Heils; Meine Zunge wird sich über deine Gerechtigkeit freuen. Herr, öffne meinen Mund, und mein Mund wird Dein Lob verkünden. Als ob du Opfer gewollt hättest, hättest du sie gegeben: Brandopfer magst du nicht. Das Opfer für Gott ist ein gebrochener Geist; Gott wird ein reuiges und demütiges Herz nicht verachten. Segne Zion, o Herr, mit Deiner Gunst, und mögen die Mauern Jerusalems gebaut werden. Dann freue dich über das Opfer der Gerechtigkeit, das Speisopfer und das Brandopfer; dann werden sie eure Ochsen auf den Altar legen.
[а҃] Вѣ́рꙋю во є҆ди́наго бг҃а ѻ҆ц҃а̀ вседержи́телѧ, творца̀ нб҃ꙋ и҆ землѝ, ви̑димымъ же всѣ̑мъ и҆ неви̑димымъ. [в҃] И҆ во є҆ди́наго гдⷭ҇а і҆и҃са хрⷭ҇та̀, сн҃а бж҃їѧ, є҆диноро́днаго, и҆́же ѿ ѻ҆ц҃а̀ рожде́ннаго пре́жде всѣ́хъ вѣ̑къ: свѣ́та ѿ свѣ́та, бг҃а и҆́стинна ѿ бг҃а и҆́стинна, рожде́нна, не сотворе́нна, є҆диносꙋ́щна ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆́мже всѧ̑ бы́ша. [г҃] На́съ ра́ди человѣ̑къ, и҆ на́шегѡ ра́ди сп҃се́нїѧ сше́дшаго съ нб҃съ, и҆ воплоти́вшагосѧ ѿ д¦а ст҃а и҆ мр҃і́и дв҃ы, и҆ вочл҃вѣ́чшасѧ. [д҃] Распѧ́таго же за ны̀ при понті́йстѣмъ пїла́тѣ, и҆ страда́вша, и҆ погребе́на. [є҃] И҆ воскрⷭ҇шаго въ тре́тїй де́нь, по писа́нїємъ. [ѕ҃] И҆ возше́дшаго на нб҃са̀, и҆ сѣдѧ́ща ѡ҆деснꙋ́ю ѻ҆ц҃а̀. [з҃] И҆ па́ки грѧдꙋ́щаго со сла́вою сꙋди́ти живы̑мъ и҆ мє́ртвымъ, є҆гѡ́же црⷭ҇твїю не бꙋ́детъ конца̀. [и҃] И҆ въ д¦а ст҃а́го, гдⷭ҇а животворѧ́щаго, и҆́же ѿ ѻ҆ц҃а̀ и҆сходѧ́щаго, и҆́же со ѻ҆ц҃е́мъ и҆ сн҃омъ спокланѧ́ема и҆ ссла́вима, глаго́лавшаго прⷪ҇ро́ки. [ѳ҃] Во є҆ди́нꙋ ст҃ꙋ́ю, собо́рнꙋю и҆ а҆пⷭ҇льскꙋю цр҃ковь. [‹] И҆сповѣ́дꙋю є҆ди́но кр҃ще́нїе, во ѡ҆ставле́нїе грѣхѡ́въ. [а҃і] Ча́ю воскрⷭ҇нїѧ ме́ртвыхъ: [в҃і] И҆ жи́зни бꙋ́дꙋщагѡ вѣ́ка. Ґми́нь.
҆҆ Мл҃тва а҃, ст҃а́гѡ мака́рїа вели́кагѡ:
Бж҃е, ѡ҆чи́сти мѧ̀ грѣ́шнаго, ꙗ҆́кѡ николи́же сотвори́хъ бл҃го́е пред̾ тобо́ю, но и҆зба́ви мѧ̀ ѿ лꙋка́вагѡ, и҆ да бꙋ́детъ во мнѣ̀ во́лѧ твоѧ̀: да неѡсꙋжде́ннѡ ѿве́рзꙋ ѹ҆ста̀ моѧ̑ недостѡ́йнаѧ, и҆ восхвалю̀ и҆́мѧ твоѐ ст҃о́е, ѻ҆ц҃а̀, и҆ сн҃а, и҆ ст҃а́гѡ д¦а, ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
҆҆ Мл҃тва в҃, тогѡ́жде ст҃а́гѡ:
Ѿ сна̀ воста́въ, полꙋ́нощнꙋю пѣ́снь приношꙋ́ ти сп҃се, и҆ припа́даѧ вопїю́ ти: не да́ждь мѝ ѹ҆снꙋ́ти во грѣхо́внѣй сме́рти, но ѹ҆ще́дри мѧ̀, распны́йсѧ во́лею, и҆ лежа́щаго мѧ̀ въ лѣ́ности ѹ҆скори́въ возста́ви, и҆ сп҃си́ мѧ въ предстоѧ́нїи и҆ мл҃твѣ, и҆ по снѣ̀ нощнѣ́мъ возсїѧ́й мѝ де́нь безгрѣ́шенъ хрⷭ҇тѐ бж҃е, и҆ сп҃си́ мѧ.
Къ тебѣ̀ влⷣко чл҃вѣколю́бче, ѿ сна̀ воста́въ прибѣга́ю, и҆ на дѣла̀ твоѧ̑ подвиза́юсѧ млⷭ҇рдїемъ твои́мъ, и҆ молю́сѧ тебѣ̀: помозѝ мнѣ̀ на всѧ́кое вре́мѧ, во всѧ́кой ве́щи, и҆ и҆зба́ви мѧ̀ ѿ всѧ́кїѧ мїрскі́ѧ ѕлы́ѧ ве́щи, и҆ дїа́вольскагѡ поспѣше́нїѧ, и҆ сп҃си́ мѧ, и҆ введѝ въ црⷭ҇тво твоѐ вѣ́чное. Ты́ бо є҆сѝ мо́й сотвори́тель, и҆ всѧ́комꙋ бл҃гꙋ промы́сленникъ и҆ пода́тель: ѡ҆ тебѣ́ же всѐ ѹ҆пова́нїе моѐ, и҆ тебѣ̀ сла́вꙋ возсыла́ю, ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
҆҆ Мл҃тва д҃, тогѡ́жде ст҃а́гѡ:
Гдⷭ҇и, и҆́же мно́гою твое́ю бл҃гостїю и҆ вели́кими щедро́тами твои́ми да́лъ є҆сѝ мнѣ̀ рабꙋ̀ твоемꙋ̀ мимоше́дшее вре́мѧ но́щи сеѧ̀ без̾ напа́сти прейтѝ ѿ всѧ́кагѡ ѕла̀ проти́вна: ты̀ са́мъ влⷣко, всѧ́ческихъ тво́рче, сподо́би мѧ̀ и҆́стиннымъ твои́мъ свѣ́томъ, и҆ просвѣще́ннымъ се́рдцемъ, твори́ти во́лю твою̀, ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
҆҆ Мл҃тва є҃, ст҃а́гѡ васі́лїа вели́кагѡ:
Гдⷭ҇и вседержи́телю, бж҃е си́лъ и҆ всѧ́кїѧ пло́ти, въ вы́шнихъ живы́й, и҆ на смирє́нныѧ призира́ѧй, сердца́ же и҆ ѹ҆трѡ́бы и҆спытꙋ́ѧй, и҆ сокровє́ннаѧ человѣ́кѡвъ ꙗ҆́вѣ предвѣ́дый, безнача́льный и҆ присносꙋ́щный свѣ́те, ѹ҆ негѡ́же нѣ́сть премѣне́нїѧ, и҆лѝ преложе́нїѧ ѡ҆сѣне́нїе: са́мъ безсме́ртный цр҃ю̀, прїимѝ молє́нїѧ на̑ша, ꙗ҆̀же въ настоѧ́щее вре́мѧ, на мно́жество твои́хъ щедро́тъ дерза́юще, ѿ скве́рныхъ къ тебѣ̀ ѹ҆сте́нъ твори́мъ: и҆ ѡ҆ста́ви на́мъ прегрѣшє́нїѧ на̑ша, ꙗ҆̀же дѣ́ломъ, и҆ сло́вомъ, и҆ мы́слїю, вѣ́дѣнїемъ и҆лѝ невѣ́дѣнїемъ согрѣшє́ннаѧ на́ми, и҆ ѡ҆чи́сти ны̀ ѿ всѧ́кїѧ скве́рны пло́ти и҆ дꙋ́ха. И҆ да́рꙋй на́мъ бо́дреннымъ се́рдцемъ и҆ тре́звенною мы́слїю всю̀ настоѧ́щагѡ житїѧ̀ но́щь прейтѝ, ѡ҆жида́ющымъ прише́ствїѧ свѣ́тлагѡ и҆ ꙗ҆вле́ннагѡ днѐ є҆диноро́днагѡ твоегѡ̀ сн҃а, гдⷭ҇а и҆ бг҃а и҆ сп҃са на́шегѡ і҆и҃са хрⷭ҇та̀, во́ньже со сла́вою сꙋдїѧ̀ всѣ́хъ прїи́детъ, комꙋ́ждо ѿда́ти по дѣлѡ́мъ є҆гѡ̀: да не па́дше и҆ ѡ҆блѣни́вшесѧ, но бо́дрствꙋюще, и҆ воздви́жени въ дѣ́ланїе, ѡ҆брѧ́щемсѧ гото́ви, въ ра́дость и҆ бжⷭ҇твенный черто́гъ сла́вы є҆гѡ̀ совни́демъ, и҆дѣ́же пра́зднꙋющихъ гла́съ непреста́нный, и҆ неизрече́ннаѧ сла́дость зрѧ́щихъ твоегѡ̀ лица̀ добро́тꙋ неизрече́ннꙋю. Ты́ бо є҆сѝ и҆́стинный свѣ́тъ, просвѣща́ѧй и҆ ѡ҆сщ҃а́ѧй всѧ́чєскаѧ, и҆ тѧ̀ пое́тъ всѧ̀ тва́рь во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
Тѧ̀ бл҃гослови́мъ, вы́шнїй бж҃е и҆ гдⷭ҇и млⷭ҇ти, творѧ́щаго при́снѡ съ на́ми вели̑каѧ же и҆ неизслѣ́дѡваннаѧ, сла̑внаѧ же и҆ ѹ҆жа̑снаѧ, и҆́хже нѣ́сть числа̀, пода́вшаго на́мъ со́нъ во ѹ҆покое́нїе не́мощи на́шеѧ, и҆ ѡ҆слабле́нїе трꙋдѡ́въ многотрꙋ́дныѧ пло́ти. Бл҃годари́мъ тѧ̀, ꙗ҆́кѡ не погꙋби́лъ є҆сѝ на́съ со беззако́ньми на́шими, но чл҃вѣколю́бствовалъ є҆сѝ ѻ҆бы́чнѡ, и҆ въ неча́ѧнїи лежа́щыѧ ны̀ воздви́глъ є҆сѝ, во є҆́же славосло́вити держа́вꙋ твою̀. Тѣ́мже мо́лимъ безмѣ́рнꙋю твою̀ бл҃гость: просвѣтѝ на́шѧ мы̑сли, ѻ҆чеса̀, и҆ ѹ҆́мъ на́шъ ѿ тѧ́жкагѡ сна̀ лѣ́ности возста́ви: ѿве́рзи на̑ша ѹ҆ста̀, и҆ и҆спо́лни ѧ҆̀ твоегѡ̀ хвале́нїѧ, ꙗ҆́кѡ да возмо́жемъ непоколе́блемѡ пѣ́ти же и҆ и҆сповѣ́датисѧ тебѣ̀, во всѣ́хъ и҆ ѿ всѣ́хъ сла́вимомꙋ бг҃ꙋ, безнача́льномꙋ ѻ҆ц҃ꙋ̀, со є҆диноро́днымъ твои́мъ сн҃омъ, и҆ всест҃ы́мъ, и҆ бл҃ги́мъ, и҆ животворѧ́щимъ твои́мъ д¦омъ, ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
҆҆ Мл҃тва з҃. Пѣ́снь полꙋ́нощнаѧ, ко прест҃ѣ́й бцⷣѣ:
Воспѣва́ю бл҃года́ть твою̀ влⷣчце, молю́ тѧ, ѹ҆́мъ мо́й ѡ҆бл҃годатѝ. Стꙋпа́ти пра́вѡ мѧ̀ наста́ви, пꙋтю̀ хрⷭ҇то́выхъ за́повѣдей. Бдѣ́ти къ пѣ́сни ѹ҆крѣпѝ, ѹ҆ны́нїѧ со́нъ ѿгонѧ́ющи. Свѧ́зана плени́цами грѣхопаде́нїй, мольба́ми твои́ми разрѣшѝ, бг҃оневѣ́сто. Въ нощѝ мѧ̀ и҆ во днѝ сохранѧ́й, борю́щихъ вра̑гъ и҆збавлѧ́ющи мѧ̀. Жизнода́телѧ бг҃а ро́ждшаѧ, ѹ҆мерщвле́на мѧ̀ страстьмѝ ѡ҆живѝ. Ꙗ҆́же свѣ́тъ невече́рнїй ро́ждшаѧ, дꙋ́шꙋ мою̀ ѡ҆слѣ́пшꙋю просвѣтѝ. ѽ ди́внаѧ влⷣчнѧ пала́то, до́мъ д¦а бж҃е́ственна менѐ сотворѝ. Врача̀ ро́ждшаѧ, ѹ҆врачꙋ́й дꙋшѝ моеѧ̀ многолѣ̑тныѧ стра̑сти. Волнꙋ́ющасѧ жите́йскою бꙋ́рею, ко стези́ мѧ покаѧ́нїѧ напра́ви. И҆зба́ви мѧ̀ ѻ҆гнѧ̀ вѣ́чнꙋющагѡ, и҆ че́рвїѧ же ѕла́гѡ, и҆ та́ртара: да мѧ̀ не ꙗ҆ви́ши бѣсѡ́мъ ра́дованїе, и҆́же мнѡ́гимъ грѣхѡ́мъ пови́нника. Но́ва сотвори́ мѧ, ѡ҆бетша́вшаго нечꙋ́вственными, пренепоро́чнаѧ, согрѣшє́нїи. Стра́нна мꙋ́ки всѧ́кїѧ покажи́ мѧ, и҆ всѣ́хъ влⷣкꙋ ѹ҆молѝ. Нбⷭ҇наѧ мѝ ѹ҆лꙋчи́ти весє́лїѧ со всѣ́ми ст҃ы́ми сподо́би. Прест҃а́ѧ дв҃о, ѹ҆слы́ши гла́съ непотре́бнагѡ раба̀ твоегѡ̀. Стрꙋю̀ дава́й мнѣ̀ слеза́мъ пречⷭ҇таѧ, дꙋшѝ моеѧ̀ скве́рнꙋ ѡ҆чища́ющи. Стена̑нїѧ ѿ се́рдца приношꙋ́ ти непреста́ннѡ, ѹ҆се́рдствꙋй влⷣчце. Моле́бнꙋю слꙋ́жбꙋ мою̀ прїимѝ, и҆ бг҃ꙋ бл҃гоꙋтро́бномꙋ принесѝ. Превы́шшаѧ а҆́гг҃лъ, мїрска́гѡ мѧ̀ превы́шша сли́тїѧ сотворѝ. Свѣтоно́снаѧ сѣ́не нбⷭ҇наѧ, д¦о́внꙋю бл҃года́ть во мнѣ̀ напра́ви. Рꙋ́цѣ воздѣ́ю и҆ ѹ҆стнѣ̀ къ похвале́нїю, ѡ҆скверне́ны скве́рною, всенепоро́чнаѧ. Дꙋшетлѣ́нныхъ мѧ̀ па́костей и҆зба́ви, хрⷭ҇та̀ прилѣ́жнѡ ѹ҆молѧ́ющи: є҆мꙋ́же че́сть и҆ поклоне́нїе подоба́етъ, ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
Многомлⷭ҇тиве и҆ всемлⷭ҇тиве бж҃е мо́й, гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ, мно́гїѧ ра́ди любвѐ сше́лъ и҆ воплоти́лсѧ є҆сѝ, ꙗ҆́кѡ да сп҃се́ши всѣ́хъ. И҆ па́ки, сп҃се, сп҃си́ мѧ по бл҃года́ти, молю́ тѧ: а҆́ще бо ѿ дѣ́лъ сп҃се́ши мѧ̀, нѣ́сть сѐ бл҃года́ть и҆ да́ръ, но до́лгъ па́че. Є҆́й, мно́гїй въ щедро́тахъ, и҆ неизрече́нный въ млⷭ҇ти! Вѣ́рꙋѧй бо въ мѧ̀, ре́клъ є҆сѝ, q хрⷭ҇тѐ мо́й, жи́въ бꙋ́детъ, и҆ не ѹ҆́зритъ сме́рти во вѣ́ки. А҆́ще ѹ҆́бѡ вѣ́ра, ꙗ҆́же въ тѧ̀, сп҃са́етъ ѿча̑ѧнныѧ, сѐ вѣ́рꙋю: сп҃си́ мѧ, ꙗ҆́кѡ бг҃ъ мо́й є҆сѝ ты̀ и҆ созда́тель. Вѣ́ра же вмѣ́стѡ дѣ́лъ да вмѣни́тсѧ мнѣ̀, бж҃е мо́й, не ѡ҆брѧ́щеши бо дѣ́лъ ѿню́дъ ѡ҆правда́ющихъ мѧ̀. Но та̀ вѣ́ра моѧ̀ да довлѣ́етъ вмѣ́стѡ всѣ́хъ, та̀ да ѿвѣща́етъ, та̀ да ѡ҆правди́тъ мѧ̀, та̀ да пока́жетъ мѧ̀ прича́стника сла́вы твоеѧ̀ вѣ́чныѧ. Да не ѹ҆́бѡ похи́титъ мѧ̀ сатана̀, и҆ похва́литсѧ, сло́ве, є҆́же ѿто́ргнꙋти мѧ̀ ѿ твоеѧ̀ рꙋкѝ и҆ ѡ҆гра́ды. Но и҆лѝ хощꙋ̀, сп҃си́ мѧ, и҆лѝ не хощꙋ̀, хрⷭ҇тѐ сп҃се мо́й, предварѝ ско́рѡ, ско́рѡ, погибо́хъ: ты́ бо є҆сѝ бг҃ъ мо́й ѿ чре́ва ма́тере моеѧ̀. Сподо́би мѧ̀ гдⷭ҇и, ны́нѣ возлюби́ти тѧ̀, ꙗ҆́коже возлюби́хъ и҆ногда̀ то́й са́мый грѣ́хъ, и҆ па́ки порабо́тати тебѣ̀ без̾ лѣ́ности то́щнѡ, ꙗ҆́коже порабо́тахъ пре́жде сатанѣ̀ льсти́вомꙋ. Наипа́че же порабо́таю тебѣ̀ гдⷭ҇ꙋ и҆ бг҃ꙋ моемꙋ̀ і҆и҃сꙋ хрⷭ҇тꙋ̀, во всѧ̑ дни̑ живота̀ моегѡ̀, ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
҆҆ Мл҃тва f҃, ко храни́телю человѣ́ческїѧ жи́зни а҆́гг҃лꙋ:
Ст҃ы́й а҆́гг҃ле, предстоѧ́й ѻ҆каѧ́ннѣй мое́й дꙋшѝ и҆ стра́стнѣй мое́й жи́зни, не ѡ҆ста́ви менє̀ грѣ́шнагѡ, нижѐ ѿстꙋпѝ ѿ менє̀ за невоздержа́нїе моѐ: не да́ждь мѣ́ста лꙋка́вомꙋ де́монꙋ ѡ҆блада́ти мно́ю, наси́льствомъ сме́ртнагѡ сегѡ̀ тѣлесѐ: ѹ҆крѣпѝ бѣ́дствꙋющꙋю и҆ хꙋдꙋ́ю мою̀ рꙋ́кꙋ, и҆ наста́ви мѧ̀ на пꙋ́ть сп҃се́нїѧ. Є҆́й, ст҃ы́й а҆́гг҃ле бж҃їй, храни́телю и҆ покрови́телю ѻ҆каѧ́нныѧ моеѧ̀ дꙋшѝ и҆ тѣ́ла, всѧ̑ мнѣ̀ простѝ, є҆ли́кими тѧ̀ ѡ҆скорби́хъ во всѧ̑ дни̑ живота̀ моегѡ̀: и҆ а҆́ще что̀ согрѣши́хъ въ преше́дшꙋю но́щь сїю̀, покры́й мѧ̀ въ настоѧ́щїй де́нь, и҆ сохрани́ мѧ ѿ всѧ́кагѡ и҆скꙋше́нїѧ проти́внагѡ, да ни въ ко́емъ грѣсѣ̀ прогнѣ́ваю бг҃а: и҆ моли́сѧ за мѧ̀ ко гдⷭ҇ꙋ, да ѹ҆тверди́тъ мѧ̀ въ стра́сѣ свое́мъ, и҆ досто́йна пока́жетъ мѧ̀ раба̀ своеѧ̀ бл҃гости. Ґми́нь.
Прест҃а́ѧ влⷣчце моѧ̀ бцⷣе, ст҃ы́ми твои́ми и҆ всеси́льными мольба́ми ѿженѝ ѿ менє̀ смире́ннагѡ и҆ ѻ҆каѧ́ннагѡ раба̀ твоегѡ̀, ѹ҆ны́нїе, забве́нїе, неразꙋ́мїе, нерадѣ́нїе, и҆ всѧ̑ сквє́рнаѧ, лꙋка̑ваѧ и҆ хꙋ̑льнаѧ помышлє́нїѧ, ѿ ѻ҆каѧ́ннагѡ моегѡ̀ се́рдца, и҆ ѿ помраче́ннагѡ ѹ҆ма̀ моегѡ̀. И҆ погасѝ пла́мень страсте́й мои́хъ, ꙗ҆́кѡ ни́щъ є҆́смь и҆ ѻ҆каѧ́ненъ: и҆ и҆зба́ви мѧ̀ ѿ мно́гихъ и҆ лю́тыхъ воспомина́нїй, и҆ предпрїѧ́тїй, и҆ ѿ всѣ́хъ дѣ́йствъ ѕлы́хъ свободи́ мѧ. Ꙗ҆́кѡ бл҃гослове́на є҆сѝ ѿ всѣ́хъ родѡ́въ, и҆ сла́витсѧ пречⷭ҇тно́е и҆́мѧ твоѐ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
҆҆ Мл҃твенное призыва́нїе ст҃а́гѡ, є҆гѡ́же и҆́мѧ но́сиши:
Молѝ бг҃а ѡ҆ мнѣ̀, ст҃ы́й ѹ҆го́дниче бж҃їй [и҆́мⷬ҇къ], ꙗ҆́кѡ а҆́зъ ѹ҆се́рднѡ къ тебѣ̀ прибѣга́ю, ско́ромꙋ помо́щникꙋ и҆ мл҃твенникꙋ ѡ҆ дꙋшѝ мое́й.
Gottesgebärerin, Jungfrau, freue dich, gnadenerfüllte Maria, der Herr ist mit dir; gesegnet bist du unter den Frauen und gesegnet ist die Frucht deines Leibes, denn du hast den Erretter unserer Seelen geboren.
Сп҃сѝ, гдⷭ҇и, лю́ди твоѧ̑, и҆ бл҃гословѝ достоѧ́нїе твоѐ, побѣ̑ды правосла̑внымъ хрⷭ҇тїа́нѡмъ на сопроти̑вныѧ да́рꙋѧ, и҆ твоѐ сохранѧ́ѧ крⷭ҇то́мъ твои́мъ жи́тельство.
Сп҃сѝ, гдⷭ҇и, и҆ поми́лꙋй ѻ҆тца̀ моего̀ дꙋхо́внаго [и҆́мⷬ҇къ], роди́телей мои́хъ [и҆́мⷬ҇къ], сро́дникѡвъ [и҆́мⷬ҇къ], и҆ всѧ̑ бли̑жнїѧ ро́да моегѡ̀, и҆ дрꙋ́ги, и҆ всѣ́хъ правосла́вныхъ хрⷭ҇тїа́нъ.
҆҆ Мл҃тва ѡ҆ ѹ҆со́пшихъ:
Ѹ҆поко́й, гдⷭ҇и, дꙋ́шы ѹ҆со́пшихъ ра̑бъ твои́хъ: роди́телей мои́хъ [и҆́мⷬ҇къ], сро́дникѡвъ [и҆́мⷬ҇къ], и҆ всѧ̑ бли̑жнїѧ ро́да моегѡ̀, и҆ дрꙋ́ги, и҆ всѣ́хъ правосла́вныхъ хрⷭ҇тїа́нъ, и҆ простѝ и҆̀мъ всѧ̑ согрѣшє́нїѧ вѡ́льнаѧ и҆ невѡ́льнаѧ, и҆ да́рꙋй и҆̀мъ црⷭ҇твїе нбⷭ҇ное. А҆́ще мо́жеши, чтѝ помѧ́нникъ вмѣ́стѡ си́хъ кра́ткихъ мл҃твъ ѡ҆ живы́хъ и҆ ѹ҆со́пшихъ.
Досто́йно є҆́сть ꙗ҆́кѡ вои́стиннꙋ, бл҃жи́ти тѧ̀ бцⷣꙋ, приснобл҃же́ннꙋю, и҆ пренепоро́чнꙋю, и҆ мт҃рь бг҃а на́шегѡ. Чⷭ҇тнѣ́йшꙋю херꙋв‡мъ, и҆ сла́внѣйшꙋю без̾ сравне́нїѧ сераф‡мъ, без̾ и҆стлѣ́нїѧ бг҃а сло́ва ро́ждшꙋю, сꙋ́щꙋю бцⷣꙋ тѧ̀ велича́емъ. Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [Три́жды.]
Herr Jesus Christus, Sohn Gottes, auf die Gebete Deiner allreinen Mutter, unserer ehrwürdigen und gotttragenden Väter und aller Heiligen erbarme Dich unser. Amen.
Є҆го́же до́лжно є҆́сть мона́хꙋ и҆лѝ мїрѧни́нꙋ на всѧ́къ де́нь по сконча́нїи келе́йнагѡ пра́вила, со всѧ́кимъ ѹ҆миле́нїемъ честѝ.
Помѧнѝ, гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ бж҃е на́шъ, млⷭ҇ти и҆ щедрѡ́ты твоѧ̑ ѿ вѣ́ка сꙋ́щыѧ, и҆́хже ра́ди и҆ вочл҃вѣ́чилсѧ є҆сѝ, и҆ распѧ́тїе и҆ сме́рть, сп҃се́нїѧ ра́ди пра́вѡ въ тѧ̀ вѣ́рꙋющихъ, претерпѣ́ти и҆зво́лилъ є҆сѝ: и҆ воскр҃съ и҆з̾ ме́ртвыхъ, возне́слсѧ є҆сѝ на нб҃са̀, и҆ сѣди́ши ѡ҆деснꙋ́ю бг҃а ѻ҆ц҃а̀, и҆ призира́еши на смирє́нныѧ мольбы̑ всѣ́мъ се́рдцемъ призыва́ющихъ тѧ̀: приклонѝ ѹ҆́хо твоѐ, и҆ ѹ҆слы́ши смире́нное моле́нїе менє̀ непотре́бнагѡ раба̀ твоегѡ̀, въ воню̀ бл҃гоꙋха́нїѧ д¦о́внагѡ тебѣ̀ за всѧ̑ лю́ди твоѧ̑ приносѧ́щагѡ. И҆ въ пе́рвыхъ помѧнѝ цр҃ковь твою̀ ст҃ꙋ́ю, собо́рнꙋю и҆ а҆пⷭ҇льскꙋю, ю҆́же снабдѣ́лъ є҆сѝ чⷭ҇тно́ю твое́ю кро́вїю, и҆ ѹ҆твердѝ, и҆ ѹ҆крѣпѝ, и҆ разширѝ, ѹ҆мно́жи, ѹ҆мирѝ, и҆ непреѡбори́мꙋ а҆́довыми враты̀ во вѣ́ки сохранѝ: раздира̑нїѧ цр҃кве́й ѹ҆тишѝ, шата̑нїѧ ꙗ҆зы́чєскаѧ ѹ҆гасѝ, и҆ є҆ресе́й воста̑нїѧ ско́рѡ разорѝ и҆ и҆скоренѝ, и҆ въ ничто́же си́лою ст҃а́гѡ твоегѡ̀ д¦а ѡ҆братѝ. [Покло́нъ.]
Сп҃сѝ, гдⷭ҇и, и҆ поми́лꙋй бг҃охрани́мꙋю странꙋ̀ на́шꙋ, вла̑сти и҆ во́инство є҆ѧ̀, да ти́хое и҆ безмо́лвное житїѐ поживе́мъ во всѧ́комъ бл҃гоче́стїи и҆ чистотѣ̀. [Покло́нъ.]
Сп҃сѝ, гдⷭ҇и, и҆ поми́лꙋй вели́каго господи́на и҆ ѻ҆тца̀ на́шего ст҃ѣ́йшаго патрїа́рха [и҆́мⷬ҇къ], преѡсщ҃є́нныѧ митрополі́ты, а҆рхїепⷭ҇кпы и҆ є҆пⷭ҇кпы правосла̑вныѧ, і҆ерє́и же и҆ дїа́коны, и҆ ве́сь при́четъ цр҃ко́вный, ꙗ҆̀же поста́вилъ є҆сѝ пастѝ слове́сное твоѐ ста́до: и҆ мл҃твами и҆́хъ поми́лꙋй, и҆ сп҃си́ мѧ грѣ́шнаго. [Покло́нъ.]
Сп҃сѝ, гдⷭ҇и, и҆ поми́лꙋй ѻ҆тца̀ моего̀ дꙋхо́внаго [и҆́мⷬ҇къ], и҆ ст҃ы́ми є҆гѡ̀ мл҃твами простѝ моѧ̑ согрѣшє́нїѧ. [Покло́нъ.]
Сп҃сѝ, гдⷭ҇и, и҆ поми́лꙋй роди́телей мои́хъ [и҆́мⷬ҇къ], сро́дникѡвъ [и҆́мⷬ҇къ], и҆ всѧ̑ бли̑жнїѧ ро́да моегѡ̀, и҆ дрꙋ́ги, и҆ да́рꙋй и҆̀мъ м‡рнаѧ твоѧ̑ и҆ прем‡рнаѧ бл҃га̑ѧ. [Покло́нъ.]
Сп҃сѝ, гдⷭ҇и, и҆ поми́лꙋй ста́рцы и҆ ю҆̀ныѧ, ни́щыѧ и҆ сироты̑ и҆ вдови̑цы, и҆ сꙋ́щыѧ въ болѣ́зни и҆ въ печа́лѣхъ, бѣда́хъ же и҆ ско́рбехъ, ѡ҆бстоѧ́нїихъ и҆ плѣне́нїихъ, темни́цахъ же и҆ заточе́нїихъ, и҆зрѧ́днѣе же въ гоне́нїихъ тебє̀ ра́ди и҆ вѣ́ры правосла́вныѧ ѿ ꙗ҆зы̑къ безбо́жныхъ, ѿ ѿстꙋ̑пникъ и҆ ѿ є҆ретїкѡ́въ, сꙋ́щыѧ рабы̑ твоѧ̑: и҆ помѧнѝ ѧ҆̀, посѣтѝ, ѹ҆крѣпѝ, ѹ҆тѣ́ши, и҆ вско́рѣ си́лою твое́ю ѡ҆сла́бꙋ, свобо́дꙋ и҆ и҆зба́вꙋ и҆̀мъ пода́ждь. [Покло́нъ.]
Сп҃сѝ, гдⷭ҇и, и҆ поми́лꙋй пѡ́сланныѧ въ слꙋ́жбꙋ, пꙋтеше́ствꙋющыѧ, ѻ҆тцы̀ и҆ бра́тїю на́шꙋ, и҆ сестры̑, и҆ всѧ̑ правосла̑вныѧ хрⷭ҇тїа́ны. [Покло́нъ.]
Сп҃сѝ, гдⷭ҇и, и҆ поми́лꙋй и҆̀хже а҆́зъ безꙋ́мїемъ мои́мъ соблазни́хъ, и҆ ѿ пꙋтѝ сп҃си́тельнагѡ ѿврати́хъ, къ дѣлѡ́мъ ѕлы̑мъ и҆ неподѡ́бнымъ приведо́хъ: бжⷭ҇твеннымъ твои́мъ про́мысломъ къ пꙋти сп҃се́нїѧ па́ки возвратѝ. [Покло́нъ.]
Сп҃сѝ, гдⷭ҇и, и҆ поми́лꙋй ненави́дѧщыѧ и҆ ѡ҆би́дѧщыѧ мѧ̀, и҆ творѧ́щыѧ мѝ па́кѡсти, и҆ не ѡ҆ста́ви и҆̀хъ поги́бнꙋти менє̀ ра́ди грѣ́шнагѡ. [Покло́нъ.]
Ѿстꙋпи́вшыѧ ѿ правосла́вныѧ вѣ́ры, и҆ поги́бельными є҆ресьмѝ ѡ҆слѣплє́нныѧ, свѣ́томъ твоегѡ̀ позна́нїѧ просвѣтѝ, и҆ ст҃ѣ́й твое́й а҆пⷭ҇льстѣй собо́рнѣй цр҃кви причтѝ. [Покло́нъ.]
Помѧнѝ, гдⷭ҇и, ѿ житїѧ̀ сегѡ̀ ѿше́дшыѧ ст҃ѣ́йшыѧ патрїа́рхи, преѡсщ҃є́нныѧ митрополі́ты, а҆рхїепⷭ҇кпы и҆ є҆пⷭ҇кпы правосла̑вныѧ, во і҆ере́йстѣмъ же и҆ при́чтѣ цр҃ко́внѣмъ и҆ и҆́ночестѣмъ чи́нѣ тебѣ̀ послꙋжи́вшыѧ, и҆ въ вѣ́чныхъ твои́хъ селе́нїихъ со ст҃ы́ми ѹ҆поко́й. [Покло́нъ.]
Помѧнѝ, гдⷭ҇и, дꙋ́шы ѹ҆со́пшихъ рабѡ́въ твои́хъ, роди́телей мои́хъ [и҆́мⷬ҇къ], сро́дникѡвъ [и҆́мⷬ҇къ], и҆ всѧ̑ бли̑жнїѧ ро́да моегѡ̀, и҆ дрꙋ́ги, и҆ простѝ и҆́хъ всѧ̑ согрѣшє́нїѧ вѡ́льнаѧ и҆ невѡ́льнаѧ, да́рꙋѧ и҆̀мъ црⷭ҇твїе и҆ прича́стїе вѣ́чныхъ твои́хъ бл҃ги́хъ, и҆ твоеѧ̀ безконе́чныѧ и҆ бл҃же́нныѧ жи́зни наслажде́нїе. [Покло́нъ.]
Помѧнѝ, гдⷭ҇и, и҆ всѧ̑ въ наде́жди воскрⷭ҇нїѧ и҆ жи́зни вѣ́чныѧ ѹ҆со́пшыѧ ѻ҆тцы̀ и҆ бра́тїю на́шꙋ, и҆ сестры̑, и҆ здѣ̀ лежа́щыѧ, и҆ повсю́дꙋ, правосла̑вныѧ хрⷭ҇тїа́ны, и҆ со ст҃ы́ми твои́ми, и҆дѣ́же присѣща́етъ свѣ́тъ лица̀ твоегѡ̀, вселѝ, и҆ на́съ поми́лꙋй, ꙗ҆́кѡ бл҃гъ и҆ чл҃вѣколю́бецъ. Ґми́нь. [Покло́нъ.]
҆҆ Сїѐ глаго́ли три́жды:
Пода́ждь, гдⷭ҇и, ѡ҆ставле́нїе грѣхѡ́въ всѣ̑мъ пре́жде ѿше́дшымъ въ вѣ́рѣ и҆ наде́жди воскрⷭ҇нїѧ ѻ҆тцє́мъ, бра́тїѧмъ и҆ сестра́мъ на́шымъ, и҆ сотворѝ и҆̀мъ вѣ́чнꙋю па́мѧть.
҆҆ Мл҃твы на со́нъ грѧдꙋ́щымъ.
Во и҆́мѧ ѻ҆ц҃а̀, и҆ сн҃а, и҆ ст҃а́гѡ д¦а. Ґми́нь. Гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ сн҃е бж҃їй, мл҃твъ ра́ди пречⷭ҇тыѧ твоеѧ̀ мт҃ре, прпⷣбныхъ и҆ бг҃оно́сныхъ ѻ҆тє́цъ на́шихъ, и҆ всѣ́хъ ст҃ы́хъ, поми́лꙋй на́съ. Ґми́нь. Сла́ва тебѣ̀ бж҃е на́шъ, сла́ва тебѣ̀. Цр҃ю̀ нбⷭ҇ный, ѹ҆тѣ́шителю, дш҃е и҆́стины, и҆́же вездѣ̀ сы́й, и҆ всѧ̑ и҆сполнѧ́ѧй, сокро́вище бл҃ги́хъ, и҆ жи́зни пода́телю, прїидѝ и҆ всели́сѧ въ ны̀, и҆ ѡ҆чи́сти ны̀ ѿ всѧ́кїѧ скве́рны, и҆ сп҃сѝ, бл҃же, дꙋ́шы на́шѧ. Ст҃ы́й бж҃е, ст҃ы́й крѣ́пкїй, ст҃ы́й безсме́ртный, поми́лꙋй на́съ. [Три́жды.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Прест҃а́ѧ трⷪ҇це, поми́лꙋй на́съ: гдⷭ҇и, ѡ҆чи́сти грѣхѝ на́шѧ: влⷣко, простѝ беззакѡ́нїѧ на̑ша: ст҃ы́й, посѣтѝ и҆ и҆сцѣлѝ не́мѡщи на́шѧ, и҆́мене твоегѡ̀ ра́ди. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [Три́жды.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Ѻ҆́ч҃е на́шъ, и҆́же є҆сѝ на нб҃сѣ́хъ, да ст҃и́тсѧ и҆́мѧ твоѐ, да прїи́детъ црⷭ҇твїе твоѐ, да бꙋ́детъ во́лѧ твоѧ̀, ꙗ҆́кѡ на нб҃сѝ и҆ на землѝ. Хлѣ́бъ на́шъ насꙋ́щный да́ждь на́мъ дне́сь: и҆ ѡ҆ста́ви на́мъ до́лги на́шѧ, ꙗ҆́коже и҆ мы̀ ѡ҆ставлѧ́емъ должникѡ́мъ на́шымъ: и҆ не введѝ на́съ во и҆скꙋше́нїе, но и҆зба́ви на́съ ѿ лꙋка́вагѡ.
Поми́лꙋй на́съ гдⷭ҇и, поми́лꙋй на́съ: всѧ́кагѡ бо ѿвѣ́та недоꙋмѣ́юще, сїю̀ тѝ мл҃твꙋ ꙗ҆́кѡ влⷣцѣ грѣ́шнїи прино́симъ: поми́лꙋй на́съ. Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй на́съ, на тѧ́ бо ѹ҆пова́хомъ: не прогнѣ́вайсѧ на ны̀ ѕѣлѡ̀, нижѐ помѧнѝ беззако́нїй на́шихъ, но при́зри и҆ ны́нѣ ꙗ҆́кѡ бл҃гоꙋтро́бенъ, и҆ и҆зба́ви ны̀ ѿ вра̑гъ на́шихъ: ты́ бо є҆сѝ бг҃ъ на́шъ, и҆ мы̀ лю́дїе твоѝ, всѝ дѣла̀ рꙋкꙋ̀ твоє́ю, и҆ и҆́мѧ твоѐ призыва́емъ. И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Млⷭ҇рдїѧ двє́ри ѿве́рзи на́мъ, бл҃гослове́ннаѧ бцⷣе: надѣ́ющїисѧ на тѧ̀ да не поги́бнемъ, но да и҆зба́вимсѧ тобо́ю ѿ бѣ́дъ: ты́ бо є҆сѝ сп҃се́нїе ро́да хрⷭ҇тїа́нскагѡ. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [в҃і.]
҆҆ Мл҃тва а҃, ст҃а́гѡ мака́рїа вели́кагѡ, къ бг҃ꙋ ѻ҆ц҃ꙋ̀:
Бж҃е вѣ́чный и҆ цр҃ю̀ всѧ́кагѡ созда́нїѧ, сподо́бивый мѧ̀ да́же въ ча́съ се́й доспѣ́ти, прости́ ми грѣхѝ, ꙗ҆̀же сотвори́хъ въ се́й де́нь, дѣ́ломъ, сло́вомъ и҆ помышле́нїемъ: и҆ ѡ҆чи́сти, гдⷭ҇и, смире́ннꙋю мою̀ дꙋ́шꙋ ѿ всѧ́кїѧ скве́рны пло́ти и҆ дꙋ́ха, и҆ да́ждь мѝ, гдⷭ҇и, въ нощѝ се́й со́нъ прейтѝ въ ми́рѣ: да воста́въ ѿ смире́ннагѡ мѝ ло́жа, бл҃гоꙋгождꙋ̀ прест҃о́мꙋ и҆́мени твоемꙋ̀ во всѧ̑ дни̑ живота̀ моегѡ̀, и҆ поперꙋ̀ борю́щыѧ мѧ̀ врагѝ, плотск‡ѧ и҆ безплѡ́тныѧ: и҆ и҆зба́ви мѧ̀, гдⷭ҇и, ѿ помышле́нїй сꙋ́етныхъ, ѡ҆сквернѧ́ющихъ мѧ̀, и҆ по́хотей лꙋка́выхъ. Ꙗ҆́кѡ твоѐ є҆́сть црⷭ҇тво, и҆ си́ла, и҆ сла́ва, ѻ҆ц҃а̀, и҆ сн҃а, и҆ ст҃а́гѡ д¦а, ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
҆҆ Мл҃тва в҃, ст҃а́гѡ а҆нтїо́ха, ко гдⷭ҇ꙋ на́шемꙋ і҆и҃сꙋ хрⷭ҇тꙋ̀:
Вседержи́телю, сло́во ѻ҆́ч҃ее, са́мъ соверше́нъ сы́й, і҆и҃се хрⷭ҇тѐ, мно́гагѡ ра́ди млⷭ҇рдїѧ твоегѡ̀ никогда́же ѿлꙋча́йсѧ менє̀ раба̀ твоегѡ̀, но всегда̀ во мнѣ̀ почива́й. І҆и҃се, до́брый па́стырю твои́хъ ѻ҆ве́цъ, не преда́ждь менє̀ крамолѣ̀ ѕмїи́нѣ, и҆ жела́нїю сатанинꙋ̀ не ѡ҆ста́ви менє̀, ꙗ҆́кѡ сѣ́мѧ тлѝ во мнѣ̀ є҆́сть. Ты̀ ѹ҆́бѡ гдⷭ҇и бж҃е покланѧ́емый, цр҃ю̀ ст҃ы́й і҆и҃се хрⷭ҇тѐ, спѧ́ща мѧ̀ сохранѝ немерца́ющимъ свѣ́томъ, д¦омъ твои́мъ ст҃ы́мъ, и҆́мже ѡ҆ст҃и́лъ є҆сѝ твоѧ̑ ѹ҆ч҃нкѝ. Да́ждь гдⷭ҇и и҆ мнѣ̀, недосто́йномꙋ рабꙋ̀ твоемꙋ̀, сп҃се́нїе твоѐ на ло́жи мое́мъ: просвѣтѝ ѹ҆́мъ мо́й свѣ́томъ ра́зꙋма ст҃а́гѡ є҆ђлїа твоегѡ̀, дꙋ́шꙋ любо́вїю крⷭ҇та̀ твоегѡ̀, се́рдце чⷭ҇тото́ю словесѐ твоегѡ̀, тѣ́ло моѐ твое́ю стрⷭ҇тїю безстра́стною: мы́сль мою̀ твои́мъ смире́нїемъ сохранѝ, и҆ воздви́гни мѧ̀ во вре́мѧ подо́бно на твоѐ славосло́вїе. Ꙗ҆́кѡ препросла́вленъ є҆сѝ со безнача́льнымъ твои́мъ ѻ҆ц҃е́мъ, и҆ съ прест҃ы́мъ д¦омъ, во вѣ́ки. Ґми́нь.
҆҆ Мл҃тва г҃, ко прест҃о́мꙋ д¦ꙋ:
Гдⷭ҇и, цр҃ю̀ нбⷭ҇ный, ѹ҆тѣ́шителю, дш҃е и҆́стины, ѹ҆млⷭ҇рдисѧ, и҆ поми́лꙋй мѧ̀ грѣ́шнаго раба̀ твоего̀, и҆ ѿпꙋсти́ ми недосто́йномꙋ, и҆ простѝ всѧ̑, є҆ли̑ка тѝ согрѣши́хъ дне́сь ꙗ҆́кѡ человѣ́къ, па́че же и҆ не ꙗ҆́кѡ человѣ́къ, но и҆ горѣ́е скота̀: вѡ́льныѧ моѧ̑ грѣхѝ и҆ невѡ́льныѧ, вѣ́дѡмыѧ и҆ невѣ́дѡмыѧ, ꙗ҆̀же ѿ ю҆́ности, и҆ ѿ наꙋ́ки ѕлы̀, и҆ ꙗ҆̀же сꙋ́ть ѿ на́гльства и҆ ѹ҆ны́нїѧ. А҆́ще и҆́менемъ твои́мъ клѧ́хсѧ, и҆лѝ похꙋ́лихъ є҆̀ въ помышле́нїи мое́мъ: и҆лѝ кого̀ ѹ҆кори́хъ, и҆лѝ ѡ҆клевета́хъ кого̀ гнѣ́вомъ мои́мъ, и҆лѝ ѡ҆печа́лихъ: и҆лѝ ѡ҆ че́мъ прогнѣ́вахсѧ, и҆лѝ солга́хъ, и҆лѝ безго́днѡ спа́хъ: и҆лѝ ни́щъ прїи́де ко мнѣ̀, и҆ презрѣ́хъ є҆го̀: и҆лѝ бра́та моего̀ ѡ҆печа́лихъ, и҆лѝ сва́дихъ, и҆лѝ кого̀ ѡ҆сꙋди́хъ: и҆лѝ развелича́хсѧ, и҆лѝ разгордѣ́хсѧ, и҆лѝ разгнѣ́вахсѧ: и҆лѝ стоѧ́щꙋ мѝ на мл҃твѣ, ѹ҆́мъ мо́й ѡ҆ лꙋка́вствїи мі́ра сегѡ̀ подви́жесѧ: и҆лѝ развраще́нїе помы́слихъ, и҆лѝ ѡ҆б̾ѧдо́хсѧ, и҆лѝ ѡ҆пи́хсѧ, и҆лѝ без̾ ѹ҆ма̀ смѣѧ́хсѧ: и҆лѝ лꙋка́вое помы́слихъ, и҆лѝ добро́тꙋ чꙋждꙋ́ю ви́дѣвъ, и҆ то́ю ѹ҆ѧ́звленъ бы́хъ се́рдцемъ: и҆лѝ неподѡ́бнаѧ глаго́лахъ, и҆лѝ грѣхꙋ̀ бра́та моегѡ̀ посмѣѧ́хсѧ, моѧ̑ же сꙋ́ть безчи́слєннаѧ согрѣшє́нїѧ: и҆лѝ ѡ҆ мл҃твѣ неради́хъ, и҆лѝ и҆́но что̀ содѣ́ѧхъ лꙋка́вое, не по́мню: та̑ бо всѧ̑ и҆ бѡ́льша си́хъ содѣ́ѧхъ. Поми́лꙋй мѧ̀ тво́рче мо́й влⷣко, ѹ҆ны́лаго и҆ недосто́йнаго раба̀ твоего̀: и҆ ѡ҆ста́ви мѝ, и҆ ѿпꙋстѝ, и҆ прости́ мѧ, ꙗ҆́кѡ бл҃гъ и҆ чл҃вѣколю́бецъ: да съ ми́ромъ лѧ́гꙋ, ѹ҆снꙋ̀ и҆ почі́ю, блꙋ́дный, грѣ́шный и҆ ѻ҆каѧ́нный а҆́зъ: и҆ поклоню́сѧ, и҆ воспою̀, и҆ просла́влю пречⷭ҇тно́е и҆́мѧ твоѐ, со ѻ҆ц҃е́мъ, и҆ є҆диноро́днымъ є҆гѡ̀ сн҃омъ, ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки. Ґми́нь.
҆҆ Мл҃тва д҃, ст҃а́гѡ мака́рїа вели́кагѡ:
Что́ ти принесꙋ̀, и҆лѝ что́ ти возда́мъ, великодарови́тый безсме́ртный цр҃ю̀, ще́дре и҆ чл҃вѣколю́бче гдⷭ҇и; ꙗ҆́кѡ лѣнѧ́щасѧ менѐ на твоѐ ѹ҆гожде́нїе, и҆ ничто́же бл҃го сотво́рша, приве́лъ є҆сѝ на коне́цъ мимоше́дшагѡ днѐ сегѡ̀, ѡ҆браще́нїе и҆ сп҃се́нїе дꙋшѝ мое́й стро́ѧ. Млⷭ҇тивъ мѝ бꙋ́ди грѣ́шномꙋ, и҆ ѡ҆бнаже́нномꙋ всѧ́кагѡ дѣ́ла бл҃га: возста́ви па́дшꙋю мою̀ дꙋ́шꙋ, ѡ҆скверни́вшꙋюсѧ въ безмѣ́рныхъ согрѣше́нїихъ, и҆ ѿимѝ ѿ менє̀ ве́сь по́мыслъ лꙋка́вый ви́димагѡ сегѡ̀ житїѧ̀. Простѝ моѧ̑ согрѣшє́нїѧ, є҆ди́не безгрѣ́шне, є҆́же тѝ согрѣши́хъ въ се́й де́нь, вѣ́дѣнїемъ и҆ невѣ́дѣнїемъ, сло́вомъ, и҆ дѣ́ломъ, и҆ помышле́нїемъ, и҆ всѣ́ми мои́ми чꙋ́вствы. Ты̀ са́мъ покрыва́ѧ сохрани́ мѧ ѿ всѧ́кагѡ сопроти́внагѡ ѡ҆бстоѧ́нїѧ, бжⷭ҇твенною твое́ю вла́стїю, и҆ неизрече́ннымъ чл҃вѣколю́бїемъ, и҆ си́лою. Ѡ҆чи́сти бж҃е, ѡ҆чи́сти мно́жество грѣхѡ́въ мои́хъ. Бл҃говолѝ гдⷭ҇и и҆зба́вити мѧ̀ ѿ сѣ́ти лꙋка́вагѡ, и҆ сп҃сѝ стра́стнꙋю мою̀ дꙋ́шꙋ, и҆ ѡ҆сѣни́ мѧ свѣ́томъ лица̀ твоегѡ̀, є҆гда̀ прїи́деши во сла́вѣ: и҆ неѡсꙋжде́нна ны́нѣ сно́мъ ѹ҆снꙋ́ти сотворѝ, и҆ без̾ мечта́нїѧ: и҆ несмꙋще́нъ по́мыслъ раба̀ твоегѡ̀ соблюдѝ, и҆ всю̀ сатанинꙋ̀ дѣ́тель ѿженѝ ѿ менє̀: и҆ просвѣти́ ми разꙋ̑мныѧ ѻ҆́чи сердє́чныѧ, да не ѹ҆снꙋ̀ въ сме́рть. И҆ посли́ ми а҆́гг҃ла ми́рна, храни́телѧ и҆ наста́вника дꙋшѝ и҆ тѣ́лꙋ моемꙋ̀, да и҆зба́витъ мѧ̀ ѿ вра̑гъ мои́хъ: да воста́въ со ѻ҆дра̀ моегѡ̀, принесꙋ́ ти бл҃года́рствєнныѧ мольбы̑. Є҆́й гдⷭ҇и, ѹ҆слы́ши мѧ̀ грѣ́шнаго и҆ ѹ҆бо́гаго раба̀ твоего̀, и҆зволе́нїемъ и҆ со́вѣстїю: да́рꙋй мѝ воста́вшꙋ словесє́мъ твои̑мъ поꙋчи́тисѧ, и҆ ѹ҆ны́нїе бѣсо́вское дале́че ѿ менє̀ ѿгна́но бы́ти сотворѝ твои́ми а҆́гг҃лы: да бл҃гословлю̀ и҆́мѧ твоѐ ст҃о́е, и҆ просла́влю, и҆ сла́влю пречⷭ҇тꙋю бцⷣꙋ мр҃і́ю, ю҆́же да́лъ є҆сѝ на́мъ грѣ̑шнымъ застꙋпле́нїе, и҆ прїимѝ сїю̀ молѧ́щꙋюсѧ за ны̀: вѣ́мъ бо, ꙗ҆́кѡ подража́етъ твоѐ чл҃вѣколю́бїе, и҆ молѧ́щисѧ не престае́тъ. Тоѧ̀ застꙋпле́нїемъ, и҆ чⷭ҇тна́гѡ крⷭ҇та̀ зна́менїемъ, и҆ всѣ́хъ ст҃ы́хъ твои́хъ ра́ди, ѹ҆бо́гꙋю дꙋ́шꙋ мою̀ соблюдѝ і҆и҃се хрⷭ҇тѐ бж҃е на́шъ: ꙗ҆́кѡ ст҃ъ є҆сѝ, и҆ препросла́вленъ во вѣ́ки. Ґми́нь.
Herr, unser Gott, auch wenn ich in diesen Tagen in Worten, Taten und Gedanken gesündigt habe, denn Er ist gut und die Menschheit liebend, vergib mir. Schenke mir einen ruhigen und ruhigen Schlaf. Dein Schutzengel wurde gesandt, um mich zu beschützen und vor allem Bösen zu bewahren, denn Du bist der Hüter unserer Seelen und Körper, und wir senden Dir, dem Vater und dem Sohn und dem Heiligen Geist, Ehre, jetzt und für immer und in alle Ewigkeit. Amen.
Гдⷭ҇и бж҃е на́шъ, въ него́же вѣ́ровахомъ, и҆ є҆гѡ́же и҆́мѧ па́че всѧ́кагѡ и҆́мене призыва́емъ: да́ждь на́мъ, ко снꙋ̀ ѿходѧ́щымъ, ѡ҆сла́бꙋ дꙋшѝ и҆ тѣ́лꙋ, и҆ соблюдѝ на́съ ѿ всѧ́кагѡ мечта́нїѧ, и҆ те́мныѧ сла́сти кромѣ̀: ѹ҆ста́ви стремле́нїе страсте́й, ѹ҆гасѝ разжжє́нїѧ воста́нїѧ тѣле́снагѡ. Да́ждь на́мъ цѣломꙋ́дреннѣ пожи́ти дѣ́лы и҆ словесы̀: да добродѣ́тельное жи́тельство воспрїе́млюще, ѡ҆бѣтова́нныхъ не ѿпаде́мъ бл҃ги́хъ твои́хъ, ꙗ҆́кѡ бл҃гослове́нъ є҆сѝ во вѣ́ки. Ґми́нь.
҆҆ Мл҃тва з҃, ст҃а́гѡ і҆ѡа́нна златоꙋ́стагѡ: мл҃твы молє́бныѧ, число́мъ два́десѧтимъ четы́ремъ часѡ́мъ, дневны̑мъ и҆ нощны̑мъ.
[а҃] Гдⷭ҇и, не лишѝ менє̀ нбⷭ҇ныхъ твои́хъ бла̑гъ. [в҃] Гдⷭ҇и, и҆зба́ви мѧ̀ вѣ́чныхъ мꙋ́къ. [г҃] Гдⷭ҇и, ѹ҆мо́мъ ли и҆лѝ помышле́нїемъ, сло́вомъ и҆лѝ дѣ́ломъ согрѣши́хъ, прости́ мѧ. [д҃] Гдⷭ҇и, и҆зба́ви мѧ̀ всѧ́кагѡ невѣ́дѣнїѧ, и҆ забве́нїѧ, и҆ малодꙋ́шїѧ, и҆ ѡ҆камене́ннагѡ нечꙋ́вствїѧ. [є҃] Гдⷭ҇и, и҆зба́ви мѧ̀ ѿ всѧ́кагѡ и҆скꙋше́нїѧ. [ѕ҃] Гдⷭ҇и, просвѣтѝ моѐ се́рдце, є҆́же помрачѝ лꙋка́вое похотѣ́нїе. [з҃] Гдⷭ҇и, а҆́зъ ꙗ҆́кѡ человѣ́къ согрѣши́хъ, ты́ же ꙗ҆́кѡ бг҃ъ ще́дръ, поми́лꙋй мѧ̀, ви́дѧ не́мощь дꙋшѝ моеѧ̀. [}] Гдⷭ҇и, послѝ бл҃года́ть твою̀ въ по́мощь мнѣ̀, да просла́влю и҆́мѧ твоѐ ст҃о́е. [f҃] Гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ, напиши́ мѧ раба̀ твоего̀ въ кни́зѣ живо́тнѣй, и҆ да́рꙋй мѝ коне́цъ бл҃гі́й. [‹] Гдⷭ҇и бж҃е мо́й, а҆́ще и҆ ничто́же бл҃го сотвори́хъ пред̾ тобо́ю, но да́ждь мѝ по бл҃года́ти твое́й, положи́ти нача́ло бл҃го́е. [а҃i] Гдⷭ҇и, ѡ҆кропѝ въ се́рдцѣ мое́мъ ро́сꙋ бл҃года́ти твоеѧ̀. [в҃i] Гдⷭ҇и нб҃сѐ и҆ землѝ, помѧни́ мѧ грѣ́шнаго раба̀ твоего̀, стꙋ́днаго и҆ нечи́стаго, во црⷭ҇твїи твое́мъ. Ґми́нь. [а҃] Гдⷭ҇и, въ покаѧ́нїи прїими́ мѧ. [в҃] Гдⷭ҇и, не ѡ҆ста́ви менє̀. [г҃] Гдⷭ҇и, не введѝ менє̀ въ напа́сть. [д҃] Гдⷭ҇и, да́ждь мѝ мы́сль бл҃гꙋ. [є҃] Гдⷭ҇и, да́ждь мѝ сле́зы, и҆ па́мѧть сме́ртнꙋю, и҆ ѹ҆миле́нїе. [ѕ҃] Гдⷭ҇и, да́ждь мѝ по́мыслъ и҆сповѣ́данїѧ грѣхѡ́въ мои́хъ. [з҃] Гдⷭ҇и, да́ждь мѝ смире́нїе, цѣломꙋ́дрїе и҆ послꙋша́нїе. [}] Гдⷭ҇и, да́ждь мѝ терпѣ́нїе, великодꙋ́шїе и҆ кро́тость. [f҃] Гдⷭ҇и, вселѝ въ мѧ̀ ко́рень бл҃ги́хъ, стра́хъ тво́й въ се́рдце моѐ. [‹] Гдⷭ҇и, сподо́би мѧ̀ люби́ти тѧ̀ ѿ всеѧ̀ дꙋшѝ моеѧ̀ и҆ помышле́нїѧ, и҆ твори́ти во все́мъ во́лю твою̀. [а҃i] Гдⷭ҇и, покры́й мѧ̀ ѿ человѣ̑къ нѣ́которыхъ, и҆ бѣсѡ́въ, и҆ страсте́й, и҆ ѿ всѧ́кїѧ и҆ны́ѧ неподо́бныѧ ве́щи. [в҃i] Гдⷭ҇и, вѣ́си, ꙗ҆́кѡ твори́ши, ꙗ҆́коже ты̀ во́лиши, да бꙋ́детъ во́лѧ твоѧ̀ и҆ во мнѣ̀ грѣ́шнѣмъ: ꙗ҆́кѡ бл҃гослове́нъ є҆сѝ во вѣ́ки. Ґми́нь.
Herr Jesus Christus, Sohn Gottes, um Deiner ehrenwertesten Mutter und Deinen körperlosen Engeln willen, Deinem Propheten und Vorläufer und Baptisten und gottsprechenden Aposteln, hellen und tugendhaften Märtyrern, heiligen und gotttragenden Vätern und durch die Gebete aller Heiligen, erlöse mich aus meiner gegenwärtigen dämonischen Situation. Ja, mein Herr und Schöpfer, ich will nicht, dass der Sünder stirbt, aber wie er sich umdrehte und lebte, gewähre mir die Bekehrung, den Verfluchten und Unwürdigen; Entferne mich aus dem Mund der zerstörerischen Schlange, die gähnt, um mich zu verschlingen und mich lebend in die Hölle zu bringen. Hier, mein Herr, ist mein Trost, der um meinetwillen der Verfluchte ist, der in vergängliches Fleisch gekleidet ist. Befreie mich von der Verflucht und spende meiner verfluchten Seele Trost. Pflanze in meinem Herzen, Deine Gebote zu befolgen, böse Taten aufzugeben und Deine Segnungen zu empfangen. Auf Dich, o Herr, habe ich vertraut, rette mich.
Къ тебѣ̀ пречтⷭ҇ѣй бж҃їей мт҃ри а҆́зъ ѻ҆каѧ́нный припа́даѧ молю́сѧ: вѣ́си, цр҃и́це, ꙗ҆́кѡ безпреста́ни согрѣша́ю и҆ прогнѣвлѧ́ю сн҃а твоего̀ и҆ бг҃а моего̀, и҆ мно́гажды а҆́ще ка́юсѧ, ло́жъ пред̾ бг҃омъ ѡ҆брѣта́юсѧ, и҆ ка́юсѧ трепе́щѧ: не ѹ҆же́ли гдⷭ҇ь порази́тъ мѧ̀, и҆ по часѣ̀ па́ки та̑ѧжде творю̀. Вѣ́дꙋщи сїѧ̑, влⷣчце моѧ̀ гпⷭ҇жѐ бцⷣе, молю̀, да поми́лꙋеши, да ѹ҆крѣпи́ши, и҆ бл҃га̑ѧ твори́ти да пода́си мѝ. Вѣ́си бо, влⷣчце моѧ̀ бцⷣе, ꙗ҆́кѡ ѿню́дъ и҆́мамъ въ не́нависти ѕла̑ѧ моѧ̑ дѣла̀, и҆ все́ю мы́слїю люблю̀ зако́нъ бг҃а моегѡ̀: но не вѣ́мъ, гпⷭ҇жѐ пречтⷭ҇аѧ, ѿкꙋ́дꙋ ꙗ҆̀же ненави́ждꙋ, та̑ и҆ люблю̀, а҆ бл҃га̑ѧ престꙋпа́ю. Не попꙋща́й, пречтⷭ҇аѧ, во́ли мое́й соверша́тисѧ, не ѹ҆го́дна бо є҆́сть: но да бꙋ́детъ во́лѧ сн҃а твоегѡ̀ и҆ бг҃а моегѡ̀: да мѧ̀ сп҃се́тъ, и҆ вразꙋми́тъ, и҆ пода́стъ бл҃года́ть ст҃а́гѡ д¦а, да бы́хъ а҆́зъ ѿсе́лѣ преста́лъ сквернодѣ́йства, и҆ про́чее пожи́лъ бы́хъ въ повелѣ́нїи сн҃а твоегѡ̀, є҆мꙋ́же подоба́етъ всѧ́каѧ сла́ва, че́сть и҆ держа́ва, со безнача́льнымъ є҆гѡ̀ ѻ҆ц҃е́мъ, и҆ прест҃ы́мъ, и҆ бл҃ги́мъ, и҆ животворѧ́щимъ є҆гѡ̀ д¦омъ, ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
Бл҃га́гѡ цр҃ѧ̀ бл҃га́ѧ мт҃и, пречⷭ҇таѧ и҆ бл҃гослове́ннаѧ бцⷣе мр҃і́е, млⷭ҇ть сн҃а твоегѡ̀ и҆ бг҃а на́шегѡ и҆зле́й на стра́стнꙋю мою̀ дꙋ́шꙋ, и҆ твои́ми мл҃твами наста́ви мѧ̀ на дѣѧ̑нїѧ бл҃га̑ѧ: да про́чее вре́мѧ живота̀ моегѡ̀ без̾ поро́ка прейдꙋ̀, и҆ тобо́ю ра́й да ѡ҆брѧ́щꙋ, бцⷣе дв҃о, є҆ди́на чⷭ҇таѧ и҆ бл҃гослове́ннаѧ.
҆҆ Мл҃тва а҃і, ко ст҃о́мꙋ а҆́гг҃лꙋ храни́телю:
А҆́гг҃ле хрⷭ҇то́въ, храни́телю мо́й ст҃ы́й, и҆ покрови́телю дꙋшѝ и҆ тѣ́ла моегѡ̀, всѧ̑ мѝ простѝ, є҆ли̑ка согрѣши́хъ во дне́шнїй де́нь, и҆ ѿ всѧ́кагѡ лꙋка́вствїѧ проти́внагѡ мѝ врага̀ и҆зба́ви мѧ̀, да ни въ ко́емже грѣсѣ̀ прогнѣ́ваю бг҃а моего̀: но молѝ за мѧ̀ грѣ́шнаго и҆ недосто́йнаго раба̀, ꙗ҆́кѡ да досто́йна мѧ̀ пока́жеши бл҃гости и҆ млⷭ҇ти всест҃ы́ѧ трⷪ҇цы, и҆ мт҃ре гдⷭ҇а моегѡ̀ і҆и҃са хрⷭ҇та̀, и҆ всѣ́хъ ст҃ы́хъ. Ґми́нь.
Взбра́нной воево́дѣ побѣди́тєльнаѧ, ꙗ҆́кѡ и҆зба́вльшесѧ ѿ ѕлы́хъ, бл҃года́рствєннаѧ восписꙋ́емъ тѝ рабѝ твоѝ, бцⷣе: но ꙗ҆́кѡ и҆мꙋ́щаѧ держа́вꙋ непобѣди́мꙋю, ѿ всѧ́кихъ на́съ бѣ́дъ свободѝ, да зове́мъ тѝ: ра́дꙋйсѧ, невѣ́сто неневѣ́стнаѧ. Пресла́внаѧ приснодв҃о, мт҃и хрⷭ҇та̀ бг҃а, принесѝ на́шꙋ мл҃твꙋ сн҃ꙋ твоемꙋ̀ и҆ бг҃ꙋ на́шемꙋ, да сп҃се́тъ тобо́ю дꙋ́шы на́шѧ. Всѐ ѹ҆пова́нїе моѐ на тѧ̀ возлага́ю, мт҃и бж҃їѧ, сохрани́ мѧ под̾ кро́вомъ твои́мъ. Бцⷣе дв҃о, не пре́зри менє̀ грѣ́шнагѡ, тре́бꙋюща твоеѧ̀ по́мощи и҆ твоегѡ̀ застꙋпле́нїѧ: на тѧ́ бо ѹ҆пова̀ дꙋша̀ моѧ̀, и҆ поми́лꙋй мѧ̀.
Ѹ҆пова́нїе моѐ ѻ҆ц҃ъ, прибѣ́жище моѐ сн҃ъ, покро́въ мо́й д¦ъ ст҃ы́й: трⷪ҇це ст҃а́ѧ, сла́ва тебѣ̀.
Досто́йно є҆́сть ꙗ҆́кѡ вои́стиннꙋ, бл҃жи́ти тѧ̀ бцⷣꙋ, приснобл҃же́ннꙋю, и҆ пренепоро́чнꙋю, и҆ мт҃рь бг҃а на́шегѡ. Чⷭ҇тнѣ́йшꙋю херꙋв‡мъ, и҆ сла́внѣйшꙋю без̾ сравне́нїѧ сераф‡мъ, без̾ и҆стлѣ́нїѧ бг҃а сло́ва ро́ждшꙋю, сꙋ́щꙋю бцⷣꙋ тѧ̀ велича́емъ. Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [Три́жды.]
Гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ сн҃е бж҃їй, мл҃твъ ра́ди пречⷭ҇тыѧ твоеѧ̀ мт҃ре, прпⷣбныхъ и҆ бг҃оно́сныхъ ѻ҆тє́цъ на́шихъ, и҆ всѣ́хъ ст҃ы́хъ, поми́лꙋй на́съ. Ґми́нь.
Erleichtere, vergib, vergib, o Gott, unsere freiwilligen und unfreiwilligen Sünden, sogar in Worten und in Taten, sogar in Wissen und nicht in Wissen, sogar in Tagen und in Nächten, sogar in Gedanken und Gedanken: Vergib mir alle, denn ich bin gut und liebe die Menschheit.
Ненави́дѧщихъ и҆ ѡ҆би́дѧщихъ на́съ простѝ, гдⷭ҇и чл҃вѣколю́бче. Бл҃готворѧ́щымъ бл҃госотворѝ. Бра́тїѧмъ и҆ сро́дникѡмъ на́шымъ да́рꙋй ꙗ҆̀же ко сп҃се́нїю прошє́нїѧ, и҆ жи́знь вѣ́чнꙋю. Въ не́мощехъ сꙋ́щыѧ посѣтѝ, и҆ и҆сцѣле́нїе да́рꙋй. Ꙗ҆̀же въ мо́ри ѹ҆пра́ви. Пꙋтеше́ствꙋющымъ спꙋтеше́ствꙋй. Хрⷭ҇тїа́нѡмъ спобо́рствꙋй. Слꙋжа́щымъ и҆ ми́лꙋющымъ на́съ грѣхѡ́въ ѡ҆ставле́нїе да́рꙋй. Заповѣ́давшихъ на́мъ недостѡ́йнымъ моли́тисѧ ѡ҆ ни́хъ, поми́лꙋй по вели́цѣй твое́й млⷭ҇ти. Помѧнѝ гдⷭ҇и, пре́жде ѹ҆со́пшихъ ѻ҆тє́цъ и҆ бра́тїй на́шихъ, и҆ ѹ҆поко́й и҆̀хъ, и҆дѣ́же присѣща́етъ свѣ́тъ лица̀ твоегѡ̀. Помѧнѝ гдⷭ҇и, бра́тїй на́шихъ плѣне́нныхъ, и҆ и҆зба́ви ѧ҆̀ ѿ всѧ́кагѡ ѡ҆бстоѧ́нїѧ. Помѧнѝ гдⷭ҇и, плодоносѧ́щихъ и҆ добродѣ́лающихъ во ст҃ы́хъ твои́хъ цр҃квахъ, и҆ да́ждь и҆̀мъ ꙗ҆́же ко сп҃се́нїю прошє́нїѧ, и҆ жи́знь вѣ́чнꙋю. Помѧнѝ гдⷭ҇и и҆ на́съ, смире́нныхъ, и҆ грѣ́шныхъ, и҆ недосто́йныхъ ра̑бъ твои́хъ, и҆ просвѣтѝ на́шъ ѹ҆́мъ свѣ́томъ ра́зꙋма твоегѡ̀, и҆ наста́ви на́съ на стезю̀ за́повѣдей твои́хъ: мл҃твами пречⷭ҇тыѧ влⷣчцы на́шеѧ бцⷣы и҆ приснодв҃ы мр҃і́и, и҆ всѣ́хъ твои́хъ ст҃ы́хъ, ꙗ҆́кѡ бл҃гослове́нъ є҆сѝ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
И҆сповѣ́даю тебѣ̀ гдⷭ҇ꙋ бг҃ꙋ моемꙋ̀ и҆ творцꙋ̀, во ст҃ѣ́й трⷪ҇цѣ є҆ди́номꙋ, сла́вимомꙋ и҆ покланѧ́емомꙋ, ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, всѧ̑ моѧ̑ грѣхѝ, ꙗ҆̀же содѣ́ѧхъ во всѧ̑ дни̑ живота̀ моегѡ̀, и҆ на всѧ́кїй ча́съ, и҆ въ настоѧ́щее вре́мѧ, и҆ въ преше́дшыѧ дни̑ и҆ нѡ́щи: дѣ́ломъ, сло́вомъ, помышле́нїемъ, ѡ҆б̾ѧде́нїемъ, пїѧ́нствомъ, тайноѧде́нїемъ, праздносло́вїемъ, ѹ҆ны́нїемъ, лѣ́ностїю, прекосло́вїемъ, непослꙋша́нїемъ, ѡ҆клевета́нїемъ, ѡ҆сꙋжде́нїемъ, небреже́нїемъ, самолю́бїемъ, многостѧжа́нїемъ, хище́нїемъ, неправдоглаго́ланїемъ, скверноприбы́тчествомъ, мшелои́мствомъ, ревнова́нїемъ, за́вистїю, гнѣ́вомъ, памѧтоѕло́бїемъ, не́навистїю, лихои́мствомъ, и҆ всѣ́ми мои́ми чꙋ́вствы: зрѣ́нїемъ, слꙋ́хомъ, ѡ҆бонѧ́нїемъ, вкꙋ́сомъ, ѡ҆сѧза́нїемъ, и҆ про́чими мои́ми грѣхи̑, дꙋше́вными вкꙋ́пѣ и҆ тѣле́сными, и҆́миже тебѐ бг҃а моего̀ и҆ творца̀ прогнѣ́вахъ, и҆ бли́жнѧго моего̀ ѡ҆непра́вдовахъ. Ѡ҆ си́хъ жалѣ́ѧ, ви́нна себѐ тебѣ̀, бг҃ꙋ моемꙋ̀, представлѧ́ю, и҆ и҆мѣ́ю во́лю ка́ѧтисѧ: то́чїю, гдⷭ҇и бж҃е мо́й, помози́ ми, со слеза́ми смире́ннѡ молю́ тѧ: прешє́дшаѧ же согрѣшє́нїѧ моѧ̑ млⷭ҇рдїемъ твои́мъ прости́ ми, и҆ разрѣшѝ ѿ всѣ́хъ си́хъ, ꙗ҆̀же и҆зглаго́лахъ пред̾ тобо́ю, ꙗ҆́кѡ бл҃гъ и҆ чл҃вѣколю́бецъ.
҆҆ Мл҃тва ст҃а́гѡ і҆ѡа́нна дамаски́на, ю҆́же ѹ҆казꙋ́ѧ на ѻ҆́дръ тво́й, глаго́ли:
Влⷣко чл҃вѣколю́бче, не ѹ҆же́ли мнѣ̀ ѻ҆́дръ се́й гро́бъ бꙋ́детъ; и҆лѝ є҆щѐ ѻ҆каѧ́ннꙋю мою̀ дꙋ́шꙋ просвѣти́ши дне́мъ; Се́ ми гро́бъ предлежи́тъ, се́ ми сме́рть предстои́тъ. Сꙋда̀ твоегѡ̀ гдⷭ҇и бою́сѧ, и҆ мꙋ́ки безконе́чныѧ, ѕло́е же творѧ̀ не престаю̀: тебѐ гдⷭ҇а бг҃а моего̀ всегда̀ прогнѣвлѧ́ю, и҆ пречⷭ҇тꙋю твою̀ мт҃рь, и҆ всѧ̑ нбⷭ҇ныѧ си̑лы, и҆ ст҃а́го а҆́гг҃ла храни́телѧ моего̀. Вѣ́мъ ѹ҆̀бо гдⷭ҇и, ꙗ҆́кѡ недосто́инъ є҆́смь чл҃вѣколю́бїѧ твоегѡ̀, но досто́инъ є҆́смь всѧ́кагѡ ѡ҆сꙋжде́нїѧ и҆ мꙋ́ки. Но гдⷭ҇и, и҆лѝ хощꙋ̀, и҆лѝ не хощꙋ̀, сп҃си́ мѧ. А҆́ще бо пра́ведника сп҃се́ши, ничто́же ве́лїе, и҆ а҆́ще чи́стаго поми́лꙋеши, ничто́же ди́вно: досто́йни бо сꙋ́ть млⷭ҇ти твоеѧ̀. Но на мнѣ̀ грѣ́шнѣмъ ѹ҆дивѝ млⷭ҇ть твою̀: ѡ҆ се́мъ ꙗ҆вѝ чл҃вѣколю́бїе твоѐ, да не ѡ҆долѣ́етъ моѧ̀ ѕло́ба твое́й неизглаго́ланнѣй бл҃гости и҆ млⷭ҇рдїю: и҆ ꙗ҆́коже хо́щеши, ѹ҆стро́й ѡ҆ мнѣ̀ ве́щь.
҆҆ И҆ та́кѡ хотѧ́й возлещѝ на посте́лю, глаго́ли тропарѝ сїѧ̑, гла́съ в҃:
Просвѣтѝ ѻ҆́чи моѝ хрⷭ҇тѐ бж҃е: да не когда̀ ѹ҆снꙋ̀ въ сме́рть, да не когда̀ рече́тъ вра́гъ мо́й: ѹ҆крѣпи́хсѧ на него̀. Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ. Застꙋ́пникъ дꙋшѝ моеѧ̀ бꙋ́ди бж҃е, ꙗ҆́кѡ посредѣ̀ хождꙋ̀ сѣте́й мно́гихъ: и҆зба́ви мѧ̀ ѿ ни́хъ, и҆ сп҃си́ мѧ бл҃же, ꙗ҆́кѡ чл҃вѣколю́бецъ. И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Пресла́внꙋю бж҃їю мт҃рь, и҆ ст҃ы́хъ а҆́гг҃лъ ст҃ѣ́йшꙋю, немо́лчнѡ воспои́мъ се́рдцемъ и҆ ѹ҆сты̀, бцⷣꙋ сїю̀ и҆сповѣ́дающе, ꙗ҆́кѡ вои́стиннꙋ ро́ждшꙋю на́мъ бг҃а воплоще́нна, и҆ молѧ́щꙋюсѧ непреста́ннѡ ѡ҆ дꙋша́хъ на́шихъ. Та́же цѣлꙋ́й крⷭ҇тъ тво́й, и҆ прекрестѝ крⷭ҇то́мъ мѣ́сто твоѐ ѿ главы̀ и҆ до но́гъ, та́кожде и҆ ѿ всѣ́хъ стра́нъ, глаго́лѧ:
҆҆ Мл҃тва чⷭ҇тно́мꙋ крⷭ҇тꙋ̀:
Да воскрⷭ҇нетъ бг҃ъ, и҆ расточа́тсѧ вразѝ є҆гѡ̀, и҆ да бѣжа́тъ ѿ лица̀ є҆гѡ̀ ненави́дѧщїи є҆го̀. Ꙗ҆́кѡ и҆счеза́етъ ды́мъ, да и҆сче́знꙋтъ, ꙗ҆́кѡ та́етъ во́скъ ѿ лица̀ ѻ҆гнѧ̀, та́кѡ да поги́бнꙋтъ бѣ́си ѿ лица̀ лю́бѧщихъ бг҃а, и҆ зна́менꙋющихсѧ крⷭ҇тнымъ зна́менїемъ, и҆ въ весе́лїи глаго́лющихъ: ра́дꙋйсѧ, пречⷭ҇тны́й и҆ животворѧ́щїй крⷭ҇те гдⷭ҇ень, прогонѧ́ѧй бѣ́сы си́лою на тебѣ̀ пропѧ́тагѡ гдⷭ҇а на́шегѡ і҆и҃са хрⷭ҇та̀, во а҆́дъ сше́дшагѡ, и҆ попра́вшагѡ си́лꙋ дїа́волю, и҆ дарова́вшагѡ на́мъ тебѐ, крⷭ҇тъ сво́й чⷭ҇тны́й, на прогна́нїе всѧ́кагѡ сꙋпоста́та. Ѽ пречⷭ҇тны́й и҆ животворѧ́щїй крⷭ҇те гдⷭ҇ень! помога́й мѝ со ст҃о́ю гпⷭ҇же́ю дв҃ою бцⷣею, и҆ со всѣ́ми ст҃ы́ми во вѣ́ки. Ґми́нь.
Ѡ҆гради́ мѧ гдⷭ҇и си́лою чⷭ҇тна́гѡ и҆ животворѧ́щагѡ твоегѡ̀ крⷭ҇та̀, и҆ сохрани́ мѧ ѿ всѧ́кагѡ ѕла̀.
҆҆ Є҆гда̀ ѿхо́диши ко снꙋ̀, глаго́ли:
Въ рꙋ́цѣ твоѝ, гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ бж҃е мо́й, предаю̀ дꙋ́хъ мо́й: ты́ же мѧ̀ бл҃гословѝ, ты̀ мѧ̀ поми́лꙋй, и҆ живо́тъ вѣ́чный да́рꙋй мѝ. Ґми́нь.
҆҆ Трѝ канѡ́на: Покаѧ́нный ко гдⷭ҇ꙋ на́шемꙋ і҆и҃сꙋ хрⷭ҇тꙋ̀, моле́бный ко прест҃ѣ́й бцⷣѣ, и҆ а҆́гг҃лꙋ храни́телю.
Мл҃твами ст҃ы́хъ ѻ҆тє́цъ на́шихъ, гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ бж҃е на́шъ, поми́лꙋй на́съ. Ґми́нь. Сла́ва тебѣ̀ бж҃е на́шъ, сла́ва тебѣ̀. Цр҃ю̀ нбⷭ҇ный, ѹ҆тѣ́шителю, дш҃е и҆́стины, и҆́же вездѣ̀ сы́й, и҆ всѧ̑ и҆сполнѧ́ѧй, сокро́вище бл҃ги́хъ, и҆ жи́зни пода́телю, прїидѝ и҆ всели́сѧ въ ны̀, и҆ ѡ҆чи́сти ны̀ ѿ всѧ́кїѧ скве́рны, и҆ сп҃сѝ, бл҃же, дꙋ́шы на́шѧ. Ст҃ы́й бж҃е, ст҃ы́й крѣ́пкїй, ст҃ы́й безсме́ртный, поми́лꙋй на́съ. [Три́жды и҆ покло́ны трѝ.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Прест҃а́ѧ трⷪ҇це, поми́лꙋй на́съ: гдⷭ҇и, ѡ҆чи́сти грѣхѝ на́шѧ: влⷣко, простѝ беззакѡ́нїѧ на̑ша: ст҃ы́й, посѣтѝ и҆ и҆сцѣлѝ не́мѡщи на́шѧ, и҆́мене твоегѡ̀ ра́ди. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [Три́жды.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Ѻ҆́ч҃е на́шъ, и҆́же є҆сѝ на нб҃сѣ́хъ, да ст҃и́тсѧ и҆́мѧ твоѐ, да прїи́детъ црⷭ҇твїе твоѐ, да бꙋ́детъ во́лѧ твоѧ̀, ꙗ҆́кѡ на нб҃сѝ и҆ на землѝ. Хлѣ́бъ на́шъ насꙋ́щный да́ждь на́мъ дне́сь: и҆ ѡ҆ста́ви на́мъ до́лги на́шѧ, ꙗ҆́коже и҆ мы̀ ѡ҆ставлѧ́емъ должникѡ́мъ на́шымъ: и҆ не введѝ на́съ во и҆скꙋше́нїе, но и҆зба́ви на́съ ѿ лꙋка́вагѡ. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [в҃і.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Прїиди́те, поклони́мсѧ цр҃е́ви на́шемꙋ бг҃ꙋ. [Покло́нъ.]
Прїиди́те, поклони́мсѧ и҆ припаде́мъ хрⷭ҇тꙋ̀, цр҃е́ви на́шемꙋ бг҃ꙋ. [Покло́нъ.]
Прїиди́те, поклони́мсѧ и҆ припаде́мъ самомꙋ̀ хрⷭ҇тꙋ̀, цр҃е́ви и҆ бг҃ꙋ на́шемꙋ. [Покло́нъ.]
Гдⷭ҇и, ѹ҆слы́ши мл҃твꙋ мою̀, внꙋшѝ моле́нїе моѐ во и҆́стинѣ твое́й, ѹ҆слы́ши мѧ̀ въ пра́вдѣ твое́й: и҆ не вни́ди въ сꙋ́дъ съ рабо́мъ твои́мъ, ꙗ҆́кѡ не ѡ҆правди́тсѧ пред̾ тобо́ю всѧ́къ живы́й. ꙗ҆́кѡ погна̀ вра́гъ дꙋ́шꙋ мою̀, смири́лъ є҆́сть въ зе́млю живо́тъ мо́й: посади́лъ мѧ̀ є҆́сть въ те́мныхъ, ꙗ҆́кѡ мє́ртвыѧ вѣ́ка. и҆ ѹ҆ны̀ во мнѣ̀ дꙋ́хъ мо́й, во мнѣ̀ смѧте́сѧ се́рдце моѐ. помѧнꙋ́хъ дни̑ дрє́внїѧ, поꙋчи́хсѧ во всѣ́хъ дѣ́лѣхъ твои́хъ, въ творе́нїихъ рꙋкꙋ̀ твоє́ю поꙋча́хсѧ. воздѣ́хъ къ тебѣ̀ рꙋ́цѣ моѝ: дꙋша̀ моѧ̀ ꙗ҆́кѡ землѧ̀ безво́днаѧ тебѣ̀. ско́рѡ ѹ҆слы́ши мѧ̀ гдⷭ҇и, и҆счезѐ дꙋ́хъ мо́й: не ѿвратѝ лица̀ твоегѡ̀ ѿ менѐ, и҆ ѹ҆подо́блюсѧ низходѧ́щымъ въ ро́въ. слы́шанꙋ сотворѝ мнѣ̀ заꙋ́тра млⷭ҇ть твою̀, ꙗ҆́кѡ на тѧ̀ ѹ҆пова́хъ. скажѝ мнѣ̀ гдⷭ҇и пꙋ́ть, во́ньже пойдꙋ̀, ꙗ҆́кѡ къ тебѣ̀ взѧ́хъ дꙋ́шꙋ мою̀. и҆зми́ мѧ ѿ вра̑гъ мои́хъ, гдⷭ҇и къ тебѣ̀ прибѣго́хъ, наꙋчи́ мѧ твори́ти во́лю твою̀, ꙗ҆́кѡ ты̀ є҆сѝ бг҃ъ мо́й. д¦ъ тво́й бл҃гі́й наста́витъ мѧ̀ на зе́млю пра́вꙋ. и҆́мене твоегѡ̀ ра́ди гдⷭ҇и, живи́ши мѧ̀, пра́вдою твое́ю и҆зведе́ши ѿ печа́ли дꙋ́шꙋ мою̀: и҆ млⷭ҇тїю твое́ю потреби́ши врагѝ моѧ̑, и҆ погꙋби́ши всѧ̑ стꙋжа́ющыѧ дꙋшѝ мое́й, ꙗ҆́кѡ а҆́зъ ра́бъ тво́й є҆́смь. Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Ґллилꙋ́їа, а҆ллилꙋ́їа, а҆ллилꙋ́їа, сла́ва тебѣ̀ бж҃е. [Три́жды и҆ покло́ны трѝ.]
Бг҃ъ гдⷭ҇ь, и҆ ꙗ҆ви́сѧ на́мъ, бл҃гослове́нъ грѧды́й во и҆́мѧ гдⷭ҇не. Сті́хъ а҃: И҆сповѣ́дайтесѧ гдⷭ҇еви, ꙗ҆́кѡ бл҃гъ, ꙗ҆́кѡ въ вѣ́къ млⷭ҇ть є҆гѡ̀.
Бг҃ъ гдⷭ҇ь, и҆ ꙗ҆ви́сѧ на́мъ, бл҃гослове́нъ грѧды́й во и҆́мѧ гдⷭ҇не.
Сті́хъ в҃: Ѡ҆быше́дше ѡ҆быдо́ша мѧ̀, и҆ и҆́менемъ гдⷭ҇нимъ противлѧ́хсѧ и҆̀мъ.
Бг҃ъ гдⷭ҇ь, и҆ ꙗ҆ви́сѧ на́мъ, бл҃гослове́нъ грѧды́й во и҆́мѧ гдⷭ҇не.
Сті́хъ г҃: Не ѹ҆мрꙋ̀, но жи́въ бꙋ́дꙋ, и҆ повѣ́мъ дѣла̀ гдⷭ҇нѧ.
Бг҃ъ гдⷭ҇ь, и҆ ꙗ҆ви́сѧ на́мъ, бл҃гослове́нъ грѧды́й во и҆́мѧ гдⷭ҇не.
Сті́хъ д҃: Ка́мень, є҆го́же небрего́ша зи́ждꙋщїи, се́й бы́сть во главꙋ̀ ѹ҆́гла: ѿ гдⷭ҇а бы́сть се́й, и҆ є҆́сть ди́венъ во ѻ҆чесѣ́хъ на́шихъ.
Бг҃ъ гдⷭ҇ь, и҆ ꙗ҆ви́сѧ на́мъ, бл҃гослове́нъ грѧды́й во и҆́мѧ гдⷭ҇не.
Schau vom Höchsten herab, nimm die Elenden an,/ besuche uns, bittere Sünden, o Meister der Allbarmherzigkeit, // durch die Gebete der Mutter Gottes gewähre unseren Seelen große Barmherzigkeit.
Къ бцⷣѣ прилѣ́жнѡ ны́нѣ притеце́мъ грѣ́шнїи и҆ смире́ннїи, и҆ припаде́мъ въ покаѧ́нїи зовꙋ́ще и҆з̾ глꙋбины̀ дꙋшѝ: влⷣчце, помозѝ, на ны̀ милосе́рдовавши, потщи́сѧ, погиба́емъ ѿ мно́жества прегрѣше́нїй, не ѿвратѝ твоѧ̑ рабы̑ тщы̀, тѧ́ бо и҆ є҆ди́нꙋ наде́ждꙋ и҆́мамы.
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ.
А҆́гг҃ле бж҃їй, храни́телю мо́й ст҃ы́й, живо́тъ мо́й соблюдѝ во стра́сѣ хрⷭ҇та̀ бг҃а, ѹ҆́мъ мо́й ѹ҆твердѝ во и҆́стиннѣмъ пꙋтѝ, и҆ къ любвѝ го́рнѣй ѹ҆ѧзвѝ дꙋ́шꙋ мою̀, да тобо́ю направлѧ́емь, полꙋчꙋ̀ ѿ хрⷭ҇та̀ бг҃а ве́лїю млⷭ҇ть.
И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
Не ѹ҆молчи́мъ никогда̀ бцⷣе, си̑лы твоѧ̑ глаго́лати недосто́йнїи: а҆́ще бо ты̀ не бы̀ предстоѧ́ла молѧ́щи, кто̀ бы на́съ и҆зба́вилъ ѿ толи́кихъ бѣ́дъ; кто́ же бы сохрани́лъ до ны́нѣ свобо́дны; не ѿстꙋ́пимъ влⷣчце, ѿ тебѐ, твоѧ̑ бо рабы̑ сп҃са́еши при́снѡ ѿ всѧ́кихъ лю́тыхъ.
Erbarme dich meiner, o Gott, gemäß deiner großen Barmherzigkeit und gemäß der Menge deiner Barmherzigkeit, reinige meine Missetat. Wasche mich vor allem von meiner Missetat und reinige mich von meiner Sünde; Denn ich kenne meine Missetat und trage meine Sünde gegen mich. Du allein habe vor Dir gesündigt und Böses getan; denn du magst in deinen Worten gerechtfertigt sein und jederzeit im Urteil über Ty siegreich sein. Siehe, ich wurde in Ungerechtigkeit empfangen, und meine Mutter hat mich in Sünden geboren. Siehe, du hast die Wahrheit geliebt; Du hast mir deine unbekannte und geheime Weisheit offenbart. Besprenge mich mit Ysop, und ich werde gereinigt; Wasche mich, und ich werde weißer als Schnee sein. Es ist Freude und Fröhlichkeit in meinen Ohren; die Gebeine der Demütigen werden sich freuen. Wende dein Angesicht von meinen Sünden ab und reinige alle meine Sünden. Erschaffe ein reines Herz in mir, o Gott, und erneuere den Geist der Rechte in meinem Schoß. Verwirf mich nicht von Deiner Gegenwart und nimm Deinen Heiligen Geist nicht von mir. Schenke mir die Freude Deiner Erlösung und stärke mich mit dem Geist des Herrn. Ich werde den Bösen deinen Weg lehren, und die Bosheit wird sich dir zuwenden.
Befreie mich vom Blutvergießen, o Gott, Gott meines Heils; Meine Zunge wird sich über deine Gerechtigkeit freuen. Herr, öffne meinen Mund, und mein Mund wird Dein Lob verkünden. Als ob du Opfer gewollt hättest, hättest du sie gegeben: Brandopfer magst du nicht. Das Opfer für Gott ist ein gebrochener Geist; Gott wird ein reuiges und demütiges Herz nicht verachten. Segne Zion, o Herr, mit Deiner Gunst, und mögen die Mauern Jerusalems gebaut werden. Dann freue dich über das Opfer der Gerechtigkeit, das Speisopfer und das Brandopfer; dann werden sie eure Ochsen auf den Altar legen.
Їрмо́съ: Ꙗ҆́кѡ по сꙋ́хꙋ пѣшеше́ствовавъ і҆и҃ль, / по бе́зднѣ стопа́ми, / гони́телѧ фараѡ́на / ви́дѧ потоплѧ́ема, / бг҃ꙋ побѣ́днꙋю пѣ́снь пои́мъ, вопїѧ́ше.
Припѣ́въ: Поми́лꙋй мѧ̀, бж҃е, поми́лꙋй мѧ̀.
Ны́нѣ пристꙋпи́хъ а҆́зъ грѣ́шный и҆ ѡ҆бремене́нный къ тебѣ̀ влⷣцѣ и҆ бг҃ꙋ моемꙋ̀: не смѣ́ю же взира́ти на нб҃о, то́кмѡ молю́сѧ, глаго́лѧ: да́ждь мѝ гдⷭ҇и ѹ҆́мъ, да пла́чꙋсѧ дѣ́лъ мои́хъ го́рькѡ.
Припѣ́въ: Поми́лꙋй мѧ̀, бж҃е, поми́лꙋй мѧ̀.
Ѽ го́ре мнѣ̀ грѣ́шномꙋ! па́че всѣ́хъ человѣ̑къ ѻ҆каѧ́ненъ є҆́смь: покаѧ́нїѧ нѣ́сть во мнѣ̀: да́ждь мѝ гдⷭ҇и сле́зы, да пла́чꙋсѧ дѣ́лъ мои́хъ го́рькѡ.
Припѣ́въ: Поми́лꙋй мѧ̀, бж҃е, поми́лꙋй мѧ̀.
Безꙋ́мне ѻ҆каѧ́нне человѣ́че, въ лѣ́ности вре́мѧ гꙋби́ши: помы́сли житїѐ твоѐ, и҆ ѡ҆брати́сѧ ко гдⷭ҇ꙋ бг҃ꙋ, и҆ пла́чисѧ ѡ҆ дѣ́лѣхъ твои́хъ го́рькѡ.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Мт҃и бж҃їѧ пречⷭ҇таѧ, воззрѝ на мѧ̀ грѣ́шнаго, и҆ ѿ сѣ́ти дїа́воли и҆зба́ви мѧ̀, и҆ на пꙋ́ть покаѧ́нїѧ наста́ви мѧ̀, да пла́чꙋсѧ дѣ́лъ мои́хъ го́рькѡ.
҆҆ И҆́нъ канѡ́нъ ко прест҃ѣ́й бцⷣѣ, творе́нїе ѳеостирї́кта мона́ха. Гла́съ и҃.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Мно́гими содержи́мь напа́стьми, къ тебѣ̀ прибѣга́ю сп҃се́нїѧ и҆скі́й: ѽ мт҃и сло́ва и҆ дв҃о, ѿ тѧ́жкихъ и҆ лю́тыхъ мѧ̀ сп҃сѝ.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Страсте́й мѧ̀ смꙋща́ютъ прило́зи, мно́гагѡ ѹ҆ны́нїѧ и҆спо́лнити мою̀ дꙋ́шꙋ: ѹ҆мирѝ ѻ҆трокови́це, тишино́ю сн҃а и҆ бг҃а твоегѡ̀, всенепоро́чнаѧ.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Сп҃са ро́ждшꙋю тѧ̀ и҆ бг҃а, молю̀ дв҃о, и҆зба́витисѧ мѝ лю́тыхъ: къ тебѣ́ бо ны́нѣ прибѣга́ѧ, простира́ю и҆ дꙋ́шꙋ и҆ помышле́нїе.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Недꙋ́гꙋюща тѣ́ломъ и҆ дꙋше́ю, посѣще́нїѧ бжⷭ҇твеннагѡ и҆ промышле́нїѧ ѿ тебє̀ сподо́би, є҆ди́на бг҃омт҃и, ꙗ҆́кѡ бл҃га́ѧ, бл҃га́гѡ же роди́тельница.
҆҆ И҆́нъ канѡ́нъ а҆́гг҃лꙋ храни́телю, гла́съ и҃.
Припѣ́въ і҆и҃сꙋ: Гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ бж҃е мо́й, поми́лꙋй мѧ̀.
Пѣ́снь воспѣ́ти и҆ восхвали́ти, сп҃се, твоего̀ раба̀ досто́йнѡ сподо́би, безпло́тномꙋ а҆́гг҃лꙋ, наста́вникꙋ и҆ храни́телю моемꙋ̀.
Припѣ́въ: Ст҃ы́й а҆́гг҃ле бж҃їй, храни́телю мо́й, молѝ бг҃а ѡ҆ мнѣ̀.
Є҆ди́нъ а҆́зъ въ неразꙋ́мїи и҆ въ лѣ́ности ны́нѣ лежꙋ̀, наста́вниче мо́й и҆ храни́телю, не ѡ҆ста́ви менє̀ погиба́юща.
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ.
Ќмъ мо́й твое́ю мл҃твою напра́ви, твори́ти мѝ бж҃їѧ повелѣ̑нїѧ, да полꙋчꙋ̀ ѿ бг҃а ѿда́нїе грѣхѡ́въ, и҆ ненави́дѣти мѝ ѕлы́хъ наста́ви мѧ̀, молю́сѧ тѝ.
И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
Моли́сѧ дв҃и́це ѡ҆ мнѣ̀ рабѣ̀ твое́мъ ко бл҃года́телю, со храни́телемъ мои́мъ а҆́гг҃ломъ, и҆ наста́ви мѧ̀ твори́ти за́пѡвѣди сн҃а твоегѡ̀, и҆ творца̀ моегѡ̀.
Їрмо́съ: Нѣ́сть ст҃ъ / ꙗ҆́коже ты̀ гдⷭ҇и бж҃е мо́й, / вознесы́й ро́гъ вѣ́рныхъ твои́хъ бл҃же, / и҆ ѹ҆тверди́вый на́съ на ка́мени / и҆сповѣ́данїѧ твоегѡ̀.
Припѣ́въ: Поми́лꙋй мѧ̀, бж҃е, поми́лꙋй мѧ̀.
Внегда̀ поста́влени бꙋ́дꙋтъ престо́ли на сꙋди́щи стра́шнѣмъ, тогда̀ всѣ́хъ человѣ̑къ дѣла̀ ѡ҆блича́тсѧ: го́ре та́мѡ бꙋ́детъ грѣ̑шнымъ, въ мꙋ́кꙋ ѿсыла́ємымъ: и҆ то̀ вѣ́дꙋщи, дꙋшѐ моѧ̀, пока́йсѧ ѿ ѕлы́хъ дѣ́лъ твои́хъ.
Припѣ́въ: Поми́лꙋй мѧ̀, бж҃е, поми́лꙋй мѧ̀.
Првⷣницы возра́дꙋютсѧ, а҆ грѣ́шнїи воспла́чꙋтсѧ: тогда̀ никто́же возмо́жетъ помощѝ на́мъ, но дѣла̀ на̑ша ѡ҆сꙋ́дѧтъ на́съ. Тѣ́мже пре́жде конца̀ пока́йсѧ ѿ ѕлы́хъ дѣ́лъ твои́хъ.
Припѣ́въ: Поми́лꙋй мѧ̀, бж҃е, поми́лꙋй мѧ̀.
Ѹ҆вы̀ мнѣ̀ великогрѣ́шномꙋ! и҆́же дѣ́лы и҆ мы́сльми ѡ҆скверни́всѧ, ни ка́пли сле́зъ и҆мѣ́ю ѿ жестосе́рдїѧ: ны́нѣ возни́кни ѿ землѝ, дꙋшѐ моѧ̀, и҆ пока́йсѧ ѿ ѕлы́хъ дѣ́лъ твои́хъ.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Сѐ взыва́етъ, гпⷭ҇жѐ, сн҃ъ тво́й, и҆ поꙋча́етъ на́съ на до́брое, а҆́зъ же грѣ́шный добра̀ всегда̀ бѣ́гаю: но ты̀, млⷭ҇тиваѧ, поми́лꙋй мѧ̀, да пока́юсѧ ѿ ѕлы́хъ мои́хъ дѣ́лъ.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Предста́тельство и҆ покро́въ жи́зни моеѧ̀ полага́ю тѧ̀, бг҃ороди́тельнице дв҃о: ты́ мѧ ѡ҆кормѝ ко приста́нищꙋ твоемꙋ̀, бл҃ги́хъ вино́вна, вѣ́рныхъ ѹ҆твержде́нїе, є҆ди́на всепѣ́таѧ.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Молю̀ дв҃о, дꙋше́вное смꙋще́нїе и҆ печа́ли моеѧ̀ бꙋ́рю разори́ти: ты́ бо бг҃оневѣ́стнаѧ, нача́льника тишины̀ хрⷭ҇та̀ родила̀ є҆сѝ, є҆ди́на пречⷭ҇таѧ.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Бл҃годѣ́телѧ ро́ждши до́брыхъ вино́внаго, бл҃годѣѧ́нїѧ бога́тство всѣ̑мъ и҆сточѝ: всѧ̑ бо мо́жеши, ꙗ҆́кѡ си́льнаго въ крѣ́пости хрⷭ҇та̀ ро́ждши, бг҃обл҃же́ннаѧ.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Лю́тыми недꙋ́ги, и҆ болѣ́зненными страстьмѝ и҆стѧза́емꙋ, дв҃о, ты́ ми помозѝ: и҆сцѣле́нїй бо неѡскꙋ́дное тѧ̀ зна́ю сокро́вище, пренепоро́чнаѧ, неиждива́емое.
Припѣ́въ: Ст҃ы́й а҆́гг҃ле бж҃їй, храни́телю мо́й, молѝ бг҃а ѡ҆ мнѣ̀.
Всѐ помышле́нїе моѐ и҆ дꙋ́шꙋ мою̀ къ тебѣ̀ возложи́хъ, храни́телю мо́й, ты̀ ѿ всѧ́кїѧ мѧ̀ напа́сти вра́жїѧ и҆зба́ви.
Припѣ́въ: Ст҃ы́й а҆́гг҃ле бж҃їй, храни́телю мо́й, молѝ бг҃а ѡ҆ мнѣ̀.
Вра́гъ попира́етъ мѧ̀ и҆ ѡ҆ѕлоблѧ́етъ, и҆ поꙋча́етъ всегда̀ твори́ти своѧ̑ хотѣ̑нїѧ: но ты̀, наста́вниче мо́й, не ѡ҆ста́ви менє̀ погиба́юща.
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ.
Пѣ́ти пѣ́снь со бл҃годаре́нїемъ и҆ ѹ҆се́рдїемъ творцꙋ̀ и҆ бг҃ꙋ да́ждь мѝ, и҆ тебѣ̀ бл҃го́мꙋ а҆́гг҃лꙋ храни́телю моемꙋ̀: и҆зба́вителю мо́й, и҆зми́ мѧ ѿ вра̑гъ ѡ҆ѕлоблѧ́ющихъ мѧ̀.
И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
И҆сцѣлѝ пречⷭ҇таѧ, моѧ̑ многонедꙋ̑жныѧ стрꙋ́пы, ꙗ҆̀же въ дꙋшѝ, проженѝ врагѝ, и҆̀же при́снѡ бо́рютсѧ со мно́ю. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [Три́жды.]
Предста́тельство хрⷭ҇тїа́нъ непосты́дное, хода́тайство ко творцꙋ̀ непрело́жное, не пре́зри грѣ́шныхъ моле́нїй гла́сы, но предварѝ ꙗ҆́кѡ бл҃га́ѧ на по́мощь на́съ, вѣ́рнѡ зовꙋ́щихъ тѝ: ѹ҆скорѝ на мл҃твꙋ, и҆ потщи́сѧ на ѹ҆моле́нїе, предста́тельствꙋющи при́снѡ бцⷣе, чтꙋ́щихъ тѧ̀. Јкосъ: Прострѝ дла̑ни твоѧ̑, и҆́миже всѣ́хъ влⷣкꙋ ꙗ҆́кѡ млⷣнца прїѧ́ла є҆сѝ, за мно́жество бла́гости: не ѡ҆ста́ви на́съ всегда̀ надѣ́ющихсѧ на тѧ̀, бо́дренною твое́ю моли́твою, и҆ неисче́стною просты́нею ѹ҆ще́дри на́съ, и҆ пода́ждь дꙋша́мъ на́шымъ милосе́рдїе твоѐ, во вѣ́ки и҆сточа́ющи: тебе́ бо и҆́мамы грѣ́шнїи застꙋ́пницꙋ ѿ находѧ́щихъ на ны̀ бѣ́дъ и҆ ѕѡ́лъ. но, ꙗ҆́кѡ и҆мꙋ́щи милосе́рдїѧ щедрѡ́ты, ѹ҆скорѝ на моли́твꙋ, и҆ потщи́сѧ на ѹ҆моле́нїе, предста́тельствꙋющи при́снѡ, бцⷣе, чтꙋ́щихъ тѧ̀.
҆҆ Конда́къ а҆́гг҃лꙋ храни́телю, гла́съ д҃:
Ꙗ҆ви́сѧ мнѣ̀ млⷭ҇рдъ, ст҃ы́й а҆́гг҃ле гдⷭ҇ень, храни́телю мо́й, и҆ не ѿлꙋча́йсѧ ѿ менє̀ скве́рнагѡ, но просвѣти́ мѧ свѣ́томъ неприкоснове́ннымъ, и҆ сотвори́ мѧ досто́йна црⷭ҇твїѧ нбⷭ҇нагѡ. Јкосъ: Ѹ҆ничиже́ннꙋю дꙋ́шꙋ мою̀ мно́гими собла́зны, ты̀ ст҃ы́й предста́телю, неизрече́нныѧ сла́вы нбⷭ҇ныѧ сподо́би, и҆ пѣвє́цъ съ ли́ки безпло́тныхъ си́лъ бж҃їихъ, поми́лꙋй мѧ̀ и҆ сохранѝ, и҆ по́мыслы до́брыми дꙋ́шꙋ мою̀ просвѣтѝ, да твое́ю сла́вою а҆́гг҃ле мо́й ѡ҆богащꙋ́сѧ, и҆ низложѝ ѕломы́слѧщыѧ мнѣ̀ врагѝ, и҆ сотвори́ мѧ досто́йна црⷭ҇твїѧ нбⷭ҇нагѡ.
Помышлѧ́ю де́нь стра́шный, и҆ пла́чꙋсѧ дѣѧ́нїй мои́хъ лꙋка́выхъ: ка́кѡ ѿвѣща́ю безсме́ртномꙋ цр҃ю̀; и҆лѝ ко́имъ дерзнове́нїемъ воззрю̀ на сꙋдїю̀, блꙋ́дный а҆́зъ; бл҃гоꙋтро́бный ѻ҆́ч҃е, сн҃е є҆диноро́дный, и҆ дш҃е ст҃ы́й, поми́лꙋй мѧ̀.
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ.
҆҆ Сѣда́ленъ а҆́гг҃лꙋ храни́телю, гла́съ в҃. Подо́бенъ: Вы́шнихъ и҆щѧ̀:
Ѿ любвѐ дꙋше́вныѧ вопїю́ ти, храни́телю моеѧ̀ дꙋшѝ, всест҃ы́й мо́й а҆́гг҃ле: покры́й мѧ̀ и҆ соблюдѝ ѿ лꙋка́вагѡ ловле́нїѧ всегда̀, и҆ къ жи́зни наста́ви нбⷭ҇нѣй, вразꙋмлѧ́ѧ, и҆ просвѣща́ѧ, и҆ ѹ҆крѣплѧ́ѧ мѧ̀.
И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
Бг҃оро́диченъ: Моле́нїе те́плое, и҆ стѣна̀ неѡбори́маѧ, млⷭ҇ти и҆сто́чниче, мі́рови прибѣ́жище, прилѣ́жнѡ вопїе́мъ тѝ: бцⷣе влⷣчце, предварѝ, и҆ ѿ бѣ́дъ и҆зба́ви на́съ, є҆ди́на вско́рѣ предста́тельствꙋющаѧ.
Їрмо́съ: Хрⷭ҇то́съ моѧ̀ си́ла, / бг҃ъ и҆ гдⷭ҇ь, / честна́ѧ цр҃ковь / бг҃олѣ́пнѡ пое́тъ взыва́ющи, / ѿ смы́сла чи́ста, ѡ҆ гдⷭ҇ѣ пра́зднꙋющи.
Припѣ́въ: Поми́лꙋй мѧ̀, бж҃е, поми́лꙋй мѧ̀.
Широ́къ пꙋ́ть здѣ̀ и҆ ѹ҆го́дный сла̑сти твори́ти, но го́рькѡ бꙋ́детъ въ послѣ́днїй де́нь, є҆гда̀ дꙋша̀ ѿ тѣ́ла разлꙋча́тисѧ бꙋ́детъ: блюди́сѧ ѿ си́хъ, человѣ́че, црⷭ҇твїѧ ра́ди бж҃їѧ.
Припѣ́въ: Поми́лꙋй мѧ̀, бж҃е, поми́лꙋй мѧ̀.
Почто̀ ѹ҆бо́гаго ѡ҆би́диши; мздꙋ̀ нае́мничꙋ ѹ҆де́ржꙋеши; бра́та твоего̀ не лю́биши; блꙋ́дъ и҆ го́рдость го́ниши; ѡ҆ста́ви ѹ҆́бѡ сїѧ̑, дꙋшѐ моѧ̀, и҆ пока́йсѧ црⷭ҇твїѧ ра́ди бж҃їѧ.
Припѣ́въ: Поми́лꙋй мѧ̀, бж҃е, поми́лꙋй мѧ̀.
Q безꙋ́мный человѣ́че, доко́лѣ ѹ҆глѣба́еши ꙗ҆́кѡ пчела̀, собира́ющи бога́тство твоѐ; вско́рѣ бо поги́бнетъ ꙗ҆́кѡ пра́хъ и҆ пе́пелъ: но бо́лѣе взыщѝ црⷭ҇твїѧ бж҃їѧ.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Гпⷭ҇жѐ бцⷣе, поми́лꙋй мѧ̀ грѣ́шнаго, и҆ въ добродѣ́тели ѹ҆крѣпѝ, и҆ соблюди́ мѧ, да на́глаѧ сме́рть не похи́титъ мѧ̀ негото́ваго, и҆ доведи́ мѧ, дв҃о, црⷭ҇твїѧ бж҃їѧ.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Страсте́й мои́хъ смꙋще́нїе, ко́рмчїю ро́ждшаѧ гдⷭ҇а, и҆ бꙋ́рю ѹ҆тишѝ мои́хъ прегрѣше́нїй, бг҃оневѣ́стнаѧ.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Млⷭ҇рдїѧ твоегѡ̀ бе́зднꙋ призыва́ющꙋ пода́ждь мѝ, ꙗ҆́же бл҃госе́рдаго ро́ждшаѧ, и҆ сп҃са всѣ́хъ пою́щихъ тѧ̀.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Наслажда́ющесѧ пречⷭ҇таѧ, твои́хъ дарова́нїй, бл҃года́рственное воспѣва́емъ пѣ́нїе, вѣ́дꙋще тѧ̀ бг҃омт҃рь.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
На ѻ҆дрѣ̀ болѣ́зни моеѧ̀ и҆ не́мощи низлежа́щꙋ мѝ, ꙗ҆́кѡ бл҃голюби́ва, помозѝ бцⷣе, є҆ди́на приснодв҃о.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Наде́ждꙋ и҆ ѹ҆твержде́нїе, и҆ сп҃се́нїѧ стѣ́нꙋ недви́жимꙋ, и҆мꙋ́ще тѧ̀ всепѣ́таѧ, неꙋдо́бства всѧ́кагѡ и҆збавлѧ́емсѧ.
Припѣ́въ: Ст҃ы́й а҆́гг҃ле бж҃їй, храни́телю мо́й, молѝ бг҃а ѡ҆ мнѣ̀.
Молѝ чл҃вѣколю́бца бг҃а ты̀, храни́телю мо́й, и҆ не ѡ҆ста́ви менє̀: но при́снѡ въ ми́рѣ житїѐ моѐ соблюдѝ, и҆ пода́ждь мѝ сп҃се́нїе неѡбори́мое.
Припѣ́въ: Ст҃ы́й а҆́гг҃ле бж҃їй, храни́телю мо́й, молѝ бг҃а ѡ҆ мнѣ̀.
Ꙗ҆́кѡ застꙋ́пника и҆ храни́телѧ животꙋ̀ моемꙋ̀ прїе́мъ тѧ̀ ѿ бг҃а а҆́гг҃ле, молю́ тѧ, ст҃ы́й: ѿ всѧ́кихъ мѧ̀ бѣ́дъ свободѝ.
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ.
Мою̀ скве́рность твое́ю ст҃ы́нею ѡ҆чи́сти, храни́телю мо́й, и҆ ѿ ча́сти шꙋ́їѧ да ѿлꙋче́нъ бꙋ́дꙋ мл҃твами твои́ми, и҆ прича́стникъ сла́вы ꙗ҆влю́сѧ.
И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
Недоꙋмѣ́нїе предлежи́тъ мѝ ѿ ѡ҆быше́дшихъ мѧ̀ ѕѡ́лъ, пречⷭ҇таѧ: но и҆зба́ви мѧ̀ ѿ ни́хъ ско́рѡ, къ тебѣ́ бо є҆ди́нѣй прибѣго́хъ.
Їрмо́съ: Бж҃їимъ / свѣ́томъ твои́мъ бл҃же, / ѹ҆́тренюющихъ тѝ дꙋ́шы / любо́вїю ѡ҆зарѝ, молю́сѧ, / тѧ̀ вѣ́дѣти сло́ве бж҃їй, / и҆́стиннаго бг҃а, / ѿ мра́ка грѣхо́внагѡ взыва́юща.
Припѣ́въ: Поми́лꙋй мѧ̀, бж҃е, поми́лꙋй мѧ̀.
Воспомѧнѝ, ѻ҆каѧ́нный человѣ́че, ка́кѡ лжа́мъ, клевета́мъ, разбо́ю, не́мощемъ, лю̑тымъ ѕвѣрє́мъ, грѣхѡ́въ ра́ди порабоще́нъ є҆сѝ; дꙋшѐ моѧ̀ грѣ́шнаѧ, тогѡ́ ли восхотѣ́ла є҆сѝ;
Припѣ́въ: Поми́лꙋй мѧ̀, бж҃е, поми́лꙋй мѧ̀.
Трепе́щꙋтъ мѝ ѹ҆́ди, всѣ́ми бо сотвори́хъ винꙋ̀: ѻ҆чи́ма взира́ѧй, ѹ҆ши́ма слы́шай, ѧ҆зы́комъ ѕла̑ѧ глаго́лѧй, всего̀ себѐ гее́ннѣ предаѧ́й: дꙋшѐ моѧ̀ грѣ́шнаѧ, сегѡ́ ли восхотѣ́ла є҆сѝ;
Припѣ́въ: Поми́лꙋй мѧ̀, бж҃е, поми́лꙋй мѧ̀.
Блꙋдника̀ и҆ разбо́йника ка́ющасѧ прїѧ́лъ є҆сѝ, сп҃се: а҆́зъ же є҆ди́нъ лѣ́ностїю грѣхо́вною ѡ҆тѧгчи́хсѧ, и҆ ѕлы̑мъ дѣлѡ́мъ порабо́тихсѧ: дꙋшѐ моѧ̀ грѣ́шнаѧ, сегѡ́ ли восхотѣ́ла є҆сѝ;
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Ди́внаѧ и҆ ско́раѧ помо́щнице всѣ̑мъ человѣ́кѡмъ, мт҃и бж҃їѧ, помозѝ мнѣ̀ недосто́йномꙋ, дꙋша́ бо моѧ̀ грѣ́шнаѧ тогѡ̀ восхотѣ̀.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
И҆спо́лни чⷭ҇таѧ, весе́лїѧ се́рдце моѐ, твою̀ нетлѣ́ннꙋю даю́щи ра́дость, весе́лїѧ ро́ждшаѧ вино́внаго.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
И҆зба́ви на́съ ѿ бѣ́дъ, бцⷣе чⷭ҇таѧ, вѣ́чное ро́ждши и҆збавле́нїе, и҆ ми́ръ всѧ́къ ѹ҆́мъ преимꙋ́щїй.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Разрѣшѝ мглꙋ̀ прегрѣше́нїй мои́хъ, бг҃оневѣ́сто, просвѣще́нїемъ твоеѧ̀ свѣ́тлости, свѣ́тъ ро́ждшаѧ бжⷭ҇твенный и҆ превѣ́чный.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
И҆сцѣлѝ чⷭ҇таѧ, дꙋшѝ моеѧ̀ неможе́нїе, посѣще́нїѧ твоегѡ̀ сподо́бльшаѧ, и҆ здра́вїе мл҃твами твои́ми пода́ждь мѝ.
Припѣ́въ: Ст҃ы́й а҆́гг҃ле бж҃їй, храни́телю мо́й, молѝ бг҃а ѡ҆ мнѣ̀.
Ꙗ҆́кѡ и҆мѣ́ѧ дерзнове́нїе къ бг҃ꙋ, храни́телю мо́й ст҃ы́й, сего̀ ѹ҆молѝ ѿ ѡ҆скорблѧ́ющихъ мѧ̀ ѕѡ́лъ и҆зба́вити.
Припѣ́въ: Ст҃ы́й а҆́гг҃ле бж҃їй, храни́телю мо́й, молѝ бг҃а ѡ҆ мнѣ̀.
Свѣ́те свѣ́тлый, свѣ́тлѡ просвѣтѝ дꙋ́шꙋ мою̀, наста́вниче мо́й и҆ храни́телю, ѿ бг҃а да́нный мѝ а҆́гг҃ле.
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ.
Спѧ́ща мѧ̀ ѕлѣ̀ тѧгото́ю грѣхо́вною ꙗ҆́кѡ бдѧ́ща сохранѝ, а҆́гг҃ле бж҃їй, и҆ возста́ви мѧ̀ на славосло́вїе моле́нїемъ твои́мъ.
И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
Мр҃і́е, гпⷭ҇жѐ бцⷣе безневѣ́стнаѧ, наде́ждо вѣ́рныхъ, вра̑жїѧ возношє́нїѧ низложѝ, пою́щыѧ же тѧ̀ возвеселѝ.
Їрмо́съ: Жите́йское мо́ре / воздвиза́емое зрѧ̀ напа́стей бꙋ́рею, / къ ти́хомꙋ приста́нищꙋ твоемꙋ̀ прите́къ вопїю́ ти: / возведѝ ѿ тлѝ живо́тъ мо́й, / многомлⷭ҇тиве.
Припѣ́въ: Поми́лꙋй мѧ̀, бж҃е, поми́лꙋй мѧ̀.
Житїѐ на землѝ блꙋ́днѡ пожи́хъ, и҆ дꙋ́шꙋ во тьмꙋ̀ преда́хъ: ны́нѣ ѹ҆́бѡ молю́ тѧ, млⷭ҇тивый влⷣко: свободи́ мѧ ѿ рабо́ты сеѧ̀ вра́жїѧ, и҆ да́ждь мѝ ра́зꙋмъ твори́ти во́лю твою̀.
Припѣ́въ: Поми́лꙋй мѧ̀, бж҃е, поми́лꙋй мѧ̀.
Кто̀ твори́тъ такѡва́ѧ, ꙗ҆́коже а҆́зъ; ꙗ҆́коже бо свинїѧ̀ лежи́тъ въ калꙋ̀, та́кѡ и҆ а҆́зъ грѣхꙋ̀ слꙋжꙋ̀: но ты̀ гдⷭ҇и, и҆сто́ргни мѧ̀ ѿ гнꙋ́са сегѡ̀, и҆ да́ждь мѝ се́рдце твори́ти за́пѡвѣди твоѧ̑.
Припѣ́въ: Поми́лꙋй мѧ̀, бж҃е, поми́лꙋй мѧ̀.
Воспрѧнѝ, ѻ҆каѧ́нный человѣ́че, къ бг҃ꙋ, воспомѧнꙋ́въ своѧ̑ согрѣшє́нїѧ, припа́даѧ ко творцꙋ̀, слезѧ̀ и҆ стенѧ̀, то́йже ꙗ҆́кѡ млⷭ҇рдъ, да́стъ тѝ ѹ҆́мъ зна́ти во́лю свою̀.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Бцⷣе дв҃о, ѿ ви́димагѡ и҆ неви́димагѡ ѕла̀ сохрани́ мѧ, пречтⷭ҇аѧ, и҆ прїимѝ мл҃твы моѧ̑, и҆ донесѝ ѧ҆̀ сн҃ꙋ твоемꙋ̀, да да́стъ мѝ ѹ҆́мъ твори́ти во́лю свою̀.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Сме́рти и҆ тлѝ ꙗ҆́кѡ сп҃слъ є҆́сть, са́мъ сѧ̀ и҆зда́въ сме́рти, тлѣ́нїемъ и҆ сме́ртїю моѐ є҆стество̀ ꙗ҆́то бы́вшее, дв҃о, молѝ гдⷭ҇а и҆ сн҃а твоего̀, врагѡ́въ ѕлодѣ́йствїѧ мѧ̀ и҆зба́вити.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Предста́тельницꙋ тѧ̀ живота̀ вѣ́мъ, и҆ храни́тельницꙋ тве́рдꙋ дв҃о, и҆ напа́стей рѣша́щꙋ молвы̑, и҆ нало́ги бѣсѡ́въ ѿгонѧ́ющꙋ, и҆ молю́сѧ всегда̀, ѿ тлѝ страсте́й мои́хъ и҆зба́вити мѧ̀.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Ꙗ҆́кѡ стѣ́нꙋ прибѣ́жища стѧжа́хомъ, и҆ дꙋ́шъ всесоверше́нное сп҃се́нїе, и҆ простра́нство въ ско́рбехъ, ѻ҆трокови́це, и҆ просвѣще́нїемъ твои́мъ при́снѡ ра́дꙋемсѧ: ѽ влⷣчце, и҆ ны́нѣ на́съ ѿ страсте́й и҆ бѣ́дъ сп҃сѝ.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
На ѻ҆дрѣ̀ ны́нѣ немощствꙋ́ѧй лежꙋ̀, и҆ нѣ́сть и҆сцѣле́нїѧ пло́ти мое́й: но бг҃а и҆ сп҃са мі́рꙋ, и҆ и҆зба́вителѧ недꙋ́гѡвъ ро́ждшаѧ, тебѣ̀ молю́сѧ бл҃го́й: ѿ тлѝ недꙋ̑гъ возста́ви мѧ̀.
Припѣ́въ: Ст҃ы́й а҆́гг҃ле бж҃їй, храни́телю мо́й, молѝ бг҃а ѡ҆ мнѣ̀.
Всѧ́кихъ мѧ̀ напа́стей свободѝ, и҆ ѿ печа́лей сп҃сѝ, молю́сѧ тѝ ст҃ы́й а҆́гг҃ле, да́нный мѝ ѿ бг҃а, храни́телю мо́й до́брый.
Припѣ́въ: Ст҃ы́й а҆́гг҃ле бж҃їй, храни́телю мо́й, молѝ бг҃а ѡ҆ мнѣ̀.
Ѡ҆свѣтѝ ѹ҆́мъ мо́й, бл҃же, и҆ просвѣти́ мѧ, молю́сѧ тѝ ст҃ы́й а҆́гг҃ле, и҆ мы́слити мѝ полє́знаѧ всегда̀ наста́ви мѧ̀.
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ.
Ѹ҆ста́ви се́рдце моѐ ѿ настоѧ́щагѡ мѧте́жа, и҆ бдѣ́ти ѹ҆крѣпи́ мѧ во бл҃ги́хъ, храни́телю мо́й, и҆ наста́ви мѧ̀ чꙋ́днѡ къ тишинѣ̀ живо́тнѣй.
И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
Сло́во бж҃їе въ тѧ̀ всели́сѧ бцⷣе, и҆ человѣ́кѡмъ тѧ̀ показа̀ нбⷭ҇нꙋю лѣ́ствицꙋ: тобо́ю бо къ на́мъ вы́шнїй соше́лъ є҆́сть. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [Три́жды.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
Дꙋшѐ моѧ̀, почто̀ грѣха́ми богатѣ́еши; почто̀ во́лю дїа́волю твори́ши; въ чесо́мъ наде́ждꙋ полага́еши; преста́ни ѿ си́хъ, и҆ ѡ҆брати́сѧ къ бг҃ꙋ съ пла́чемъ, зовꙋ́щи: млⷭ҇рде гдⷭ҇и, поми́лꙋй мѧ̀ грѣ́шнаго. Јкосъ: Помы́сли, дꙋшѐ моѧ̀, го́рькїй ча́съ сме́рти, и҆ стра́шный сꙋ́дъ творца̀ твоегѡ̀ и҆ бг҃а: а҆́гг҃ли бо гро́знїи по́ймꙋтъ тѧ̀, дꙋшѐ, и҆ въ вѣ́чный ѻ҆́гнь введꙋ́тъ: ѹ҆̀бо пре́жде сме́рти пока́йсѧ, вопїю́щи: гдⷭ҇и, поми́лꙋй мѧ̀ грѣ́шнаго.
Irmos: Der tautragende Ofen wurde vom Engel wie ein ehrwürdiger Jüngling gemacht, und die Chaldäer, der sengende Befehl Gottes, ermahnten den Peiniger, zu rufen: Gesegnet bist du, Gott, unser Vater.
Erbarme dich meiner, Gott, erbarme dich meiner.
Vertraue, meine Seele, nicht auf vergänglichen Reichtum und auf ungerechte Versammlungen, denn du wirst das alles niemandem überlassen, sondern rufe: Erbarme dich meiner, o Christus Gott, der unwürdig ist.
Erbarme dich meiner, Gott, erbarme dich meiner.
Vertraue nicht, meine Seele, auf körperliche Gesundheit und vergängliche Schönheit, denn du siehst, wie die Starken und die Jungen sterben; aber rufe: Erbarme dich meiner, o Christus Gott, der du unwürdig bist.
Ehre sei dem Vater, dem Sohn und dem Heiligen Geist. Erinnere dich, meine Seele, an das ewige Leben, an das Himmelreich, das für die Heiligen vorbereitet ist, und an die völlige Dunkelheit und den bösen Zorn Gottes, und rufe: Erbarme dich meiner, o Christus, Gott, unwürdig.
Und jetzt und für immer und für immer und ewig, Amen. Komm, meine Seele, zur Mutter Gottes und bete zu ihr, denn sie ist eine schnelle Hilfe für die Reumütigen, sie wird zum Sohn Christi Gottes beten und sich meiner Unwürdigen erbarmen.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
На́ше сп҃се́нїе ꙗ҆́коже восхотѣ́лъ є҆сѝ, сп҃се, ѹ҆стро́ити, во ѹ҆тро́бꙋ дв҃ыѧ всели́лсѧ є҆сѝ, ю҆́же мі́рꙋ предста́тельницꙋ показа́лъ є҆сѝ: ѻ҆тє́цъ на́шихъ бж҃е, бл҃гослове́нъ є҆сѝ.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Воли́телѧ млⷭ҇ти, є҆го́же родила̀ є҆сѝ мт҃и чⷭ҇таѧ, ѹ҆молѝ и҆зба́витисѧ ѿ прегрѣше́нїй и҆ дꙋше́вныхъ скве́рнъ вѣ́рою зовꙋ́щымъ: ѻ҆тє́цъ на́шихъ бж҃е, бл҃гослове́нъ є҆сѝ.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Сокро́вище сп҃се́нїѧ и҆ и҆сто́чникъ нетлѣ́нїѧ, тѧ̀ ро́ждшꙋю, и҆ сто́лпъ ѹ҆твержде́нїѧ, и҆ две́рь покаѧ́нїѧ, зовꙋ́щымъ показа́лъ є҆сѝ: ѻ҆тє́цъ на́шихъ бж҃е, бл҃гослове́нъ є҆сѝ.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Тѣлє́сныѧ сла́бѡсти и҆ дꙋшє́вныѧ недꙋ́ги, бг҃ороди́тельнице, любо́вїю пристꙋпа́ющихъ къ кро́вꙋ твоемꙋ̀, дв҃о, и҆сцѣли́ти сподо́би, сп҃са хрⷭ҇та̀ на́мъ ро́ждшаѧ.
Припѣ́въ: Ст҃ы́й а҆́гг҃ле бж҃їй, храни́телю мо́й, молѝ бг҃а ѡ҆ мнѣ̀.
Млⷭ҇тивъ бꙋ́ди мѝ и҆ ѹ҆молѝ бг҃а, гдⷭ҇ень а҆́гг҃ле: и҆мѣ́ю бо тѧ̀ застꙋ́пника во все́мъ животѣ̀ мое́мъ, наста́вника же и҆ храни́телѧ, ѿ бг҃а дарова́ннаго мѝ во вѣ́ки.
Припѣ́въ: Ст҃ы́й а҆́гг҃ле бж҃їй, храни́телю мо́й, молѝ бг҃а ѡ҆ мнѣ̀.
Не ѡ҆ста́ви въ пꙋ́ть ше́ствꙋющїѧ дꙋшѝ моеѧ̀ ѻ҆каѧ́нныѧ ѹ҆би́ти разбо́йникѡмъ, ст҃ы́й а҆́гг҃ле, ꙗ҆́же тѝ ѿ бг҃а предана̀ бы́сть непоро́чнѣ: но наста́ви ю҆̀ на пꙋ́ть покаѧ́нїѧ.
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ.
Всю̀ посра́мленꙋ дꙋ́шꙋ мою̀ привождꙋ̀ ѿ лꙋка́выхъ мѝ пѡ́мыслъ и҆ дѣ́лъ: но предварѝ наста́вниче мо́й, и҆ и҆сцѣле́нїе мѝ пода́ждь бл҃ги́ми по́мыслы, ѹ҆клонѧ́ти ми сѧ всегда̀ на пра̑выѧ стєзѝ.
И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
Премꙋ́дрости и҆спо́лни всѣ́хъ, и҆ крѣ́пости бжⷭ҇твенныѧ, v҆поста́снаѧ премⷣросте вы́шнѧгѡ, бцⷣы ра́ди, вѣ́рою вопїю́щихъ: ѻ҆тє́цъ на́шихъ бж҃е, бл҃гослове́нъ є҆сѝ.
Їрмо́съ: И҆з̾ пла́мене преподѡ́бнымъ ро́сꙋ и҆сточи́лъ є҆сѝ, / и҆ пра́веднагѡ же́ртвꙋ водо́ю попали́лъ є҆сѝ: / всѧ̑ бо твори́ши хрⷭ҇тѐ, то́кмѡ є҆́же хотѣ́ти, / тѧ̀ превозно́симъ во всѧ̑ вѣ́ки.
Припѣ́въ: Поми́лꙋй мѧ̀, бж҃е, поми́лꙋй мѧ̀.
Ка́кѡ не и҆́мамъ пла́катисѧ, є҆гда̀ помышлѧ́ю сме́рть; ви́дѣхъ бо во гро́бѣ лежа́ща бра́та моего̀, безсла́вна и҆ безѡбра́зна: что̀ ѹ҆́бѡ ча́ю; и҆ на что̀ надѣ́юсѧ; то́кмѡ да́ждь мѝ гдⷭ҇и пре́жде конца̀ покаѧ́нїе.
Припѣ́въ: Поми́лꙋй мѧ̀, бж҃е, поми́лꙋй мѧ̀.
Ка́кѡ не и҆́мамъ пла́катисѧ, є҆гда̀ помышлѧ́ю сме́рть; ви́дѣхъ бо во гро́бѣ лежа́ща бра́та моего̀, безсла́вна и҆ безѡбра́зна: что̀ ѹ҆́бѡ ча́ю; и҆ на что̀ надѣ́юсѧ; то́кмѡ да́ждь мѝ гдⷭ҇и пре́жде конца̀ покаѧ́нїе.
Припѣ́въ: Поми́лꙋй мѧ̀, бж҃е, поми́лꙋй мѧ̀.
Вѣ́рꙋю, ꙗ҆́кѡ прїи́деши сꙋди́ти живы́хъ и҆ ме́ртвыхъ, и҆ всѝ во свое́мъ чи́нꙋ ста́нꙋтъ, ста́рїи и҆ младі́и, влады̑ки и҆ кнѧ́зи, дѣ̑вы и҆ сщ҃е́нницы: гдѣ̀ ѡ҆брѧ́щꙋсѧ а҆́зъ; сегѡ̀ ра́ди вопїю̀: да́ждь мѝ гдⷭ҇и пре́жде конца̀ покаѧ́нїе.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Пречⷭ҇таѧ бцⷣе, прїимѝ недосто́йнꙋю мл҃твꙋ мою̀, и҆ сохрани́ мѧ ѿ на́глыѧ сме́рти, и҆ да́рꙋй мѝ пре́жде конца̀ покаѧ́нїе.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
По́мощи ꙗ҆́же ѿ тебє̀ тре́бꙋющыѧ не пре́зри, дв҃о, пою́щыѧ и҆ превозносѧ́щыѧ тѧ̀ во вѣ́ки.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Неможе́нїе дꙋшѝ моеѧ̀ и҆сцѣлѧ́еши, и҆ тѣлє́сныѧ болѣ̑зни, дв҃о: да тѧ̀ просла́влю, чⷭ҇таѧ, во вѣ́ки.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
И҆сцѣле́нїй бога́тство и҆злива́еши вѣ́рнѡ пою́щымъ тѧ̀, дв҃о, и҆ превозносѧ́щымъ неизрече́нное твоѐ ржⷭ҇тво̀.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Напа́стей ты̀ прило́ги ѿгонѧ́еши, и҆ страсте́й нахо́ды, дв҃о: тѣ́мже тѧ̀ пое́мъ во всѧ̑ вѣ́ки.
Припѣ́въ: Ст҃ы́й а҆́гг҃ле бж҃їй, храни́телю мо́й, молѝ бг҃а ѡ҆ мнѣ̀.
T бг҃а по́сланный, ѹ҆твердѝ живо́тъ мо́й, раба̀ твоегѡ̀, пребл҃гі́й а҆́гг҃ле, и҆ не ѡ҆ста́ви менє̀ во вѣ́ки.
Припѣ́въ: Ст҃ы́й а҆́гг҃ле бж҃їй, храни́телю мо́й, молѝ бг҃а ѡ҆ мнѣ̀.
А҆́гг҃ла тѧ̀ сꙋ́ща бл҃га, дꙋшѝ моеѧ̀ наста́вника и҆ храни́телѧ, пребл҃же́нне, воспѣва́ю во вѣ́ки.
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ.
Бꙋ́ди мѝ покро́въ и҆ забра́ло въ де́нь и҆спыта́нїѧ всѣ́хъ человѣ̑къ, во́ньже ѻ҆гне́мъ и҆скꙋша́ютсѧ дѣла̀ бл҃га̑ѧ же и҆ ѕла̑ѧ.
И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
Бꙋ́ди мѝ помо́щница и҆ тишина̀, бцⷣе приснодв҃о, рабꙋ̀ твоемꙋ̀, и҆ не ѡ҆ста́ви менє̀ лише́на бы́ти твоегѡ̀ влады́чества.
Їрмо́съ: Бг҃а / человѣ́кѡмъ невозмо́жно ви́дѣти / на него́же не смѣ́ютъ чи́ни а҆́гг҃льстїи взира́ти: / тобо́ю же всечⷭ҇таѧ, ꙗ҆ви́сѧ человѣ́кѡмъ / сло́во воплоще́нно: / є҆го́же велича́юще, / съ нбⷭ҇ными вѡ́и / тѧ̀ ѹ҆бл҃жа́емъ.
Припѣ́въ: Поми́лꙋй мѧ̀, бж҃е, поми́лꙋй мѧ̀.
Ны́нѣ къ ва́мъ прибѣга́ю, а҆́гг҃ли, а҆рха́гг҃ли, и҆ всѧ̑ нбⷭ҇ныѧ си̑лы, ѹ҆ прⷭ҇то́ла бж҃їѧ стоѧ́щїи, моли́тесѧ ко творцꙋ̀ своемꙋ̀, да и҆зба́витъ дꙋ́шꙋ мою̀ ѿ мꙋ́ки вѣ́чныѧ.
Припѣ́въ: Поми́лꙋй мѧ̀, бж҃е, поми́лꙋй мѧ̀.
Ны́нѣ пла́чꙋсѧ къ ва́мъ, ст҃і́и патрїа́рси, ца́рїе и҆ прⷪ҇ро́цы, а҆пⷭ҇ли и҆ ст҃и́тели, и҆ всѝ и҆збра́ннїи хрⷭ҇тѡ́вы: помози́те мѝ на сꙋдѣ̀, да сп҃се́тъ дꙋ́шꙋ мою̀ ѿ си́лы вра́жїѧ.
Припѣ́въ: Поми́лꙋй мѧ̀, бж҃е, поми́лꙋй мѧ̀.
Ны́нѣ къ ва́мъ воздѣжꙋ̀ рꙋ́цѣ, ст҃і́и мч҃нцы, пꙋсты̑нницы, дѣ́вствєнницы, првⷣницы, и҆ всѝ ст҃і́и, молѧ́щїисѧ ко гдⷭ҇ꙋ за ве́сь мі́ръ, да поми́лꙋетъ мѧ̀ въ ча́съ сме́рти моеѧ̀.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Мт҃и бж҃їѧ, помози́ ми, на тѧ̀ си́льнѣ надѣ́ющемꙋсѧ, ѹ҆молѝ сн҃а своего̀, да поста́витъ мѧ̀ недосто́йнаго ѡ҆деснꙋ́ю себє̀, є҆гда̀ сѧ́детъ сꙋдѧ́й живы́хъ и҆ ме́ртвыхъ. Ґми́нь.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
То́ка сле́зъ мои́хъ не ѿврати́сѧ, ꙗ҆́же ѿ всѧ́кагѡ лица̀ всѧ́кꙋ сле́зꙋ ѿе́мшаго, дв҃о, хрⷭ҇та̀ ро́ждшаѧ.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Ра́дости моѐ се́рдце и҆спо́лни, дв҃о, ꙗ҆́же ра́дости прїе́мшаѧ и҆сполне́нїе, грѣхо́внꙋю печа́ль потреблѧ́ющи.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Приста́нище и҆ предста́тельство тебѣ̀ прибѣга́ющихъ бꙋ́ди, дв҃о, и҆ стѣна̀ нерꙋши́маѧ, прибѣ́жище же и҆ покро́въ и҆ весе́лїе.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Свѣ́та твоегѡ̀ зарѧ́ми просвѣтѝ, дв҃о, мра́къ невѣ́дѣнїѧ ѿгонѧ́ющи, бл҃говѣ́рнѡ бцⷣꙋ тѧ̀ и҆сповѣ́дающихъ.
Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
На мѣ́стѣ ѡ҆ѕлобле́нїѧ не́мощи, смири́вшагосѧ дв҃о, и҆сцѣлѝ, и҆з̾ нездра́вїѧ во здра́вїе претворѧ́ющи.
Припѣ́въ: Гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ бж҃е мо́й, поми́лꙋй мѧ̀.
Поми́лꙋй мѧ̀, є҆ди́не сп҃се мо́й, ꙗ҆́кѡ млⷭ҇тивъ є҆сѝ и҆ млⷭ҇рдъ, и҆ првⷣныхъ ликѡ́въ сотвори́ мѧ прича́стника.
Припѣ́въ: Ст҃ы́й а҆́гг҃ле бж҃їй, храни́телю мо́й, молѝ бг҃а ѡ҆ мнѣ̀.
Мы́слити мѝ при́снѡ и҆ твори́ти, гдⷭ҇ень а҆́гг҃ле, бл҃га̑ѧ и҆ полє́знаѧ да́рꙋй, ꙗ҆́кѡ си́льна ꙗ҆вѝ въ не́мощи и҆ непоро́чна.
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ.
Ꙗ҆́кѡ и҆мѣ́ѧ дерзнове́нїе къ цр҃ю̀ нбⷭ҇номꙋ, того̀ молѝ, съ про́чими безпло́тными, поми́ловати мѧ̀ ѻ҆каѧ́ннаго.
И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
Мно́го дерзнове́нїе и҆мꙋ́щи дв҃о, къ вопло́щшемꙋсѧ и҆з̾ тебє̀, преложи́ мѧ ѿ ѹ҆́зъ, и҆ разрѣше́нїе мѝ пода́ждь и҆ сп҃се́нїе, мл҃твами твои́ми.
Wahrhaft würdig ist es, dich seligzupreisen, die Gottesgebärerin, die immerseligste und ganz unbefleckte und Mutter unseres Gottes. Die du geehrter bist als die Cherubim und unvergleichlich herrlicher als die Seraphim, die du unversehrt Gott, das Wort, geboren hast, wahrhafte Gottesgebärerin, dich erheben wir.
Heiliger Gott, Heiliger Starker, Heiliger Unsterblicher, erbarme Dich unser. (Dreimal)
Ehre sei dem Vater und dem Sohne und dem Heiligen Geiste, jetzt und immerdar und von Ewigkeit zu Ewigkeit. Amen.
Прест҃а́ѧ трⷪ҇це, поми́лꙋй на́съ: гдⷭ҇и, ѡ҆чи́сти грѣхѝ на́шѧ: влⷣко, простѝ беззакѡ́нїѧ на̑ша: ст҃ы́й, посѣтѝ и҆ и҆сцѣлѝ не́мѡщи на́шѧ, и҆́мене твоегѡ̀ ра́ди. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [Три́жды.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
Vater unser im Himmel, geheiligt werde dein Name, dein Reich komme, dein Wille geschehe, wie im Himmel, so auf Erden. Unser tägliches Brot gib uns heute und vergib uns unsere Schuld, wie auch wir vergeben unseren Schuldigern, und führe uns nicht in Versuchung, sondern erlöse uns von dem Bösen.
Denn dein ist das Reich und die Kraft und die Herrlichkeit, des Vaters und des Sohnes und des Heiligen Geistes, jetzt und immerdar und in die Ewigkeit der Ewigkeiten. Amen.
Поми́лꙋй на́съ гдⷭ҇и, поми́лꙋй на́съ: всѧ́кагѡ бо ѿвѣ́та недоꙋмѣ́юще, сїю̀ тѝ мл҃твꙋ ꙗ҆́кѡ влⷣцѣ грѣ́шнїи прино́симъ: поми́лꙋй на́съ.
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ.
Гдⷭ҇и, поми́лꙋй на́съ, на тѧ́ бо ѹ҆пова́хомъ: не прогнѣ́вайсѧ на ны̀ ѕѣлѡ̀, нижѐ помѧнѝ беззако́нїй на́шихъ, но при́зри и҆ ны́нѣ ꙗ҆́кѡ бл҃гоꙋтро́бенъ, и҆ и҆зба́ви ны̀ ѿ вра̑гъ на́шихъ: ты́ бо є҆сѝ бг҃ъ на́шъ, и҆ мы̀ лю́дїе твоѝ, всѝ дѣла̀ рꙋкꙋ̀ твоє́ю, и҆ и҆́мѧ твоѐ призыва́емъ.
И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
Млⷭ҇рдїѧ двє́ри ѿве́рзи на́мъ, бл҃гослове́ннаѧ бцⷣе: надѣ́ющїисѧ на тѧ̀ да не поги́бнемъ, но да и҆зба́вимсѧ тобо́ю ѿ бѣ́дъ: ты́ бо є҆сѝ сп҃се́нїе ро́да хрⷭ҇тїа́нскагѡ. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [м҃.]
Гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ сн҃е бж҃їй, поми́лꙋй мѧ̀.
Влⷣко хрⷭ҇тѐ бж҃е, и҆́же стрⷭ҇тьмѝ твои́ми стра̑сти моѧ̑ и҆сцѣли́вый, и҆ ꙗ҆́звами твои́ми ꙗ҆́звы моѧ̑ ѹ҆врачева́вый, да́рꙋй мнѣ̀, мно́гѡ тебѣ̀ прегрѣши́вшемꙋ, сле́зы ѹ҆миле́нїѧ, срастворѝ моемꙋ̀ тѣ́лꙋ ѿ ѡ҆бонѧ́нїѧ животворѧ́щагѡ тѣ́ла твоегѡ̀, и҆ насладѝ дꙋ́шꙋ мою̀ твое́ю чⷭ҇тно́ю кро́вїю, ѿ го́рести, є҆́юже мѧ̀ сопроти́вникъ напоѝ: возвы́си мо́й ѹ҆́мъ къ тебѣ̀, до́лꙋ пони́кшїй, и҆ возведѝ ѿ про́пасти поги́бели, ꙗ҆́кѡ не и҆́мамъ покаѧ́нїѧ, не и҆́мамъ ѹ҆миле́нїѧ, не и҆́мамъ слезы̀ ѹ҆тѣ́шительныѧ, возводѧ́щїѧ ча̑да ко своемꙋ̀ наслѣ́дїю. ѡ҆мрачи́хсѧ ѹ҆мо́мъ въ жите́йскихъ страсте́хъ, не могꙋ̀ воззрѣ́ти къ тебѣ̀ въ болѣ́зни, не могꙋ̀ согрѣ́тисѧ слеза́ми ꙗ҆̀же къ тебѣ̀ любвѐ. но влⷣко гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ, сокро́вище бл҃ги́хъ, да́рꙋй мнѣ̀ покаѧ́нїе всецѣ́лое, и҆ се́рдце люботрꙋ́дное во взыска́нїе твоѐ: да́рꙋй мнѣ̀ бл҃года́ть твою̀, и҆ ѡ҆бновѝ во мнѣ̀ зра́ки твоегѡ̀ ѡ҆́браза. ѡ҆ста́вихъ тѧ̀, не ѡ҆ста́ви менє̀: и҆зы́ди на взыска́нїе моѐ: возведѝ къ па́жити твое́й, и҆ сопричти́ мѧ ѻ҆вца́мъ и҆збра́ннагѡ твоегѡ̀ ста́да: воспита́й мѧ̀ съ ни́ми ѿ ѕла́ка бжⷭ҇твенныхъ твои́хъ та́инствъ, мл҃твами пречⷭ҇тыѧ твоеѧ̀ мт҃ре, и҆ всѣ́хъ ст҃ы́хъ твои́хъ. а́ми́нь.
Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ.
Прїимѝ, всебл҃гомо́щнаѧ, пречтⷭ҇аѧ гпⷭ҇жѐ, влⷣчце бг҃ороди́тельнице, сїѧ̑ честны̑ѧ да́ры, тебѣ̀ є҆ди́нѣй прикла̑дныѧ, ѿ на́съ недосто́йныхъ рабѡ́въ твои́хъ, ѿ всѣ́хъ родѡ́въ и҆збра́ннаѧ, всѣ́хъ тва́рей нбⷭ҇ныхъ и҆ земны́хъ вы́шшаѧ ꙗ҆́вльшаѧсѧ. Поне́же бо тебє̀ ра́ди бы́сть гдⷭ҇и си́лъ съ на́ми, и҆ тобо́ю сн҃а бж҃їѧ позна́хомъ, и҆ сподо́бихомсѧ ст҃а́гѡ тѣ́ла є҆гѡ̀ и҆ пречтⷭ҇ыѧ кро́ве є҆гѡ̀. Тѣ́мже бл҃же́нна є҆сѝ въ ро́дѣхъ родѡ́въ, бг҃обл҃же́ннаѧ, херꙋві́мѡвъ свѣтлѣ́йши и҆ серафі́мѡвъ чтⷭ҇нѣ́йши сꙋ́щаѧ. И҆ ны́нѣ, всепѣ́таѧ прест҃а́ѧ бцⷣе, не преста́й молѧ́щисѧ ѡ҆ на́съ недосто́йныхъ рабѣ́хъ твои́хъ, є҆́же и҆зба́витисѧ на́мъ ѿ всѧ́кагѡ совѣ́та лꙋка́вагѡ и҆ ѿ всѧ́кагѡ ѡ҆бстоѧ́нїѧ, и҆ сохрани́тисѧ на́мъ невреждє́нымъ ѿ всѧ́кагѡ ꙗ҆дови́тагѡ прило́га дїа́вольскагѡ. Но да́же до конца̀ мл҃твами твои́ми неѡсꙋжде́нныхъ на́съ соблюдѝ: ꙗ҆́кѡ да твои́мъ застꙋпле́нїемъ и҆ по́мощїю сп҃са́еми, сла́вꙋ, хвалꙋ̀, бл҃годаре́нїе и҆ поклоне́нїе за всѧ̑ въ трⷪ҇цѣ є҆ди́номꙋ бг҃ꙋ и҆ всѣ́хъ созда́телю возсыла́емъ, ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
Ст҃ы́й а҆́гг҃ле бж҃їй, храни́телю мо́й, молѝ бг҃а ѡ҆ мнѣ̀.
҆҆ Мл҃тва ко а҆́гг҃лꙋ храни́телю:
А҆́гг҃ле хрⷭ҇то́въ ст҃ы́й, къ тебѣ̀ припа́даѧ молю́сѧ, храни́телю мо́й ст҃ы́й, прида́нный мнѣ̀ на соблюде́нїе дꙋшѝ и҆ тѣ́лꙋ моемꙋ̀ грѣ́шномꙋ ѿ ст҃а́гѡ кр҃ще́нїѧ. а҆́зъ же свое́ю лѣ́ностїю и҆ свои́мъ ѕлы́мъ ѻ҆бы́чаемъ прогнѣ́вахъ твою̀ пречⷭ҇тꙋю свѣ́тлость, и҆ ѿгна́хъ тѧ̀ ѿ себє̀ всѣ́ми стꙋ́дными дѣ́лы: лжа́ми, клевета́ми, за́вистїю, ѡ҆сꙋжде́нїемъ, презо́рствомъ, непоко́рствомъ, братоненавидѣ́нїемъ и҆ ѕлопомнѣ́нїемъ, сребролю́бїемъ, прелюбодѣѧ́нїемъ, ꙗ҆́ростїю, скꙋ́постїю, ѡ҆б̾ѧде́нїемъ без̾ сы́тости и҆ ѡ҆пи́вствомъ, многоглаго́ланїемъ, ѕлы́ми по́мыслы и҆ лꙋка́выми, го́рдымъ ѻ҆бы́чаемъ и҆ блꙋ́днымъ возбѣше́нїемъ, и҆мы́й самохотѣ́нїе на всѧ́кое плотско́е вожделѣ́нїе. ѽ ѕло́е моѐ произволе́нїе, є҆гѡ́же и҆ ско́ти безслове́снїи не творѧ́тъ! да ка́кѡ возмо́жеши воззрѣ́ти на мѧ̀, и҆лѝ пристꙋпи́ти ко мнѣ̀ а҆́ки псꙋ̀ смердѧ́щемꙋ; кото́рыма ѻ҆чи́ма, а҆́гг҃ле хрⷭ҇то́въ, воззри́ши на мѧ̀, ѡ҆пле́тшасѧ ѕлѣ̀ во гнꙋ́сныхъ дѣ́лѣхъ; да ка́кѡ ѹ҆жѐ возмогꙋ̀ ѿпꙋще́нїѧ проси́ти гѡ́рькимъ и҆ ѕлы̑мъ мои̑мъ и҆ лꙋка̑вымъ дѣѧ́нїємъ, въ нѧ́же впа́даю по всѧ̑ дни̑ и҆ нѡ́щи, и҆ на всѧ́къ ча́съ; но молю́сѧ тѝ припа́даѧ, храни́телю мо́й ст҃ы́й, ѹ҆млⷭ҇рдисѧ на мѧ̀ грѣ́шнаго и҆ недосто́йнаго раба̀ твоего̀ [и҆́мⷬ҇къ], бꙋ́ди мѝ помо́щникъ и҆ застꙋ́пникъ на ѕла́го моего̀ сопроти́вника, ст҃ы́ми твои́ми мл҃твами, и҆ црⷭ҇твїѧ бж҃їѧ прича́стника мѧ̀ сотворѝ, со всѣ́ми ст҃ы́ми, всегда̀, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. а́ми́нь.
Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [в҃і.]
Чⷭ҇тнѣ́йшꙋю херꙋв‡мъ, и҆ сла́внѣйшꙋю без̾ сравне́нїѧ сераф‡мъ, без̾ и҆стлѣ́нїѧ бг҃а сло́ва ро́ждшꙋю, сꙋ́щꙋю бцⷣꙋ тѧ̀ велича́емъ. Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [Три́жды.]
Гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ сн҃е бж҃їй, мл҃твъ ра́ди пречⷭ҇тыѧ твоеѧ̀ мт҃ре, прпⷣбныхъ и҆ бг҃оно́сныхъ ѻ҆тє́цъ на́шихъ, и҆ всѣ́хъ ст҃ы́хъ, поми́лꙋй на́съ. Ґми́нь.
Мл҃твами ст҃ы́хъ ѻ҆тє́цъ на́шихъ, гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ бж҃е на́шъ, поми́лꙋй на́съ. Ґми́нь. Сла́ва тебѣ̀ бж҃е на́шъ, сла́ва тебѣ̀. Цр҃ю̀ нбⷭ҇ный, ѹ҆тѣ́шителю, дш҃е и҆́стины, и҆́же вездѣ̀ сы́й, и҆ всѧ̑ и҆сполнѧ́ѧй, сокро́вище бл҃ги́хъ, и҆ жи́зни пода́телю, прїидѝ и҆ всели́сѧ въ ны̀, и҆ ѡ҆чи́сти ны̀ ѿ всѧ́кїѧ скве́рны, и҆ сп҃сѝ, бл҃же, дꙋ́шы на́шѧ. Ст҃ы́й бж҃е, ст҃ы́й крѣ́пкїй, ст҃ы́й безсме́ртный, поми́лꙋй на́съ. [Три́жды.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Прест҃а́ѧ трⷪ҇це, поми́лꙋй на́съ: гдⷭ҇и, ѡ҆чи́сти грѣхѝ на́шѧ: влⷣко, простѝ беззакѡ́нїѧ на̑ша: ст҃ы́й, посѣтѝ и҆ и҆сцѣлѝ не́мѡщи на́шѧ, и҆́мене твоегѡ̀ ра́ди. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [Три́жды.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Ѻ҆́ч҃е на́шъ, и҆́же є҆сѝ на нб҃сѣ́хъ, да ст҃и́тсѧ и҆́мѧ твоѐ, да прїи́детъ црⷭ҇твїе твоѐ, да бꙋ́детъ во́лѧ твоѧ̀, ꙗ҆́кѡ на нб҃сѝ и҆ на землѝ. Хлѣ́бъ на́шъ насꙋ́щный да́ждь на́мъ дне́сь: и҆ ѡ҆ста́ви на́мъ до́лги на́шѧ, ꙗ҆́коже и҆ мы̀ ѡ҆ставлѧ́емъ должникѡ́мъ на́шымъ: и҆ не введѝ на́съ во и҆скꙋше́нїе, но и҆зба́ви на́съ ѿ лꙋка́вагѡ. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [в҃і.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Прїиди́те, поклони́мсѧ цр҃е́ви на́шемꙋ бг҃ꙋ. [Покло́нъ.]
Прїиди́те, поклони́мсѧ и҆ припаде́мъ хрⷭ҇тꙋ̀, цр҃е́ви на́шемꙋ бг҃ꙋ. [Покло́нъ.]
Прїиди́те, поклони́мсѧ и҆ припаде́мъ самомꙋ̀ хрⷭ҇тꙋ̀, цр҃е́ви и҆ бг҃ꙋ на́шемꙋ. [Покло́нъ.]
Ein Psalm von David. Der HERR ist mein Hirte, mir wird nichts mangeln.
Er lagert mich auf grünen Auen, er führt mich zu stillen Wassern.
Er erquickt meine Seele, er leitet mich in Pfaden der Gerechtigkeit um seines Namens willen.
Auch wenn ich wanderte im Tale des Todesschattens, fürchte ich nichts Übles, denn du bist bei mir; dein Stecken und dein Stab, sie trösten mich.
Du bereitest vor mir einen Tisch angesichts meiner Feinde; du hast mein Haupt mit Öl gesalbt, mein Becher fließt über.
Fürwahr, Güte und Huld werden mir folgen alle Tage meines Lebens; und ich werde wohnen im Hause des HERRN auf immerdar.
Von David. Ein Psalm. Des HERRN ist die Erde und ihre Fülle, der Erdkreis und die darauf wohnen.
Denn er, er hat sie gegründet über Meeren, und über Strömen sie festgestellt.
Wer wird steigen auf den Berg des HERRN, und wer wird stehen an seiner heiligen Stätte?
Der unschuldiger Hände und reinen Herzens ist, der nicht zur Falschheit erhebt seine Seele und nicht schwört zum Truge.
Er wird Segen empfangen von dem HERRN, und Gerechtigkeit von dem Gott seines Heils.
Dies ist das Geschlecht derer, die nach ihm trachten, die dein Angesicht suchen Jakob. (Sela.)
Erhebet, ihr Tore, eure Häupter, und erhebet euch, ewige Pforten, daß einziehe der König der Herrlichkeit!
Wer ist dieser König der Herrlichkeit? HERR, stark und mächtig! HERR, mächtig im Kampf!
Erhebet, ihr Tore, eure Häupter, und erhebet euch, ewige Pforten, daß einziehe der König der Herrlichkeit!
Wer ist er, dieser König der Herrlichkeit? Der HERR der Heerscharen, er ist der König der Herrlichkeit! (Sela.)
Вѣ́ровахъ, тѣ́мже возглаго́лахъ: а҆́зъ же смири́хсѧ ѕѣлѡ̀. А҆́зъ же рѣ́хъ во и҆зстꙋпле́нїи мое́мъ: всѧ́къ человѣ́къ ло́жъ. Что̀ возда́мъ гдⷭ҇еви ѡ҆ всѣ́хъ, ꙗ҆̀же воздадѐ мѝ; Ча́шꙋ сп҃се́нїѧ прїимꙋ̀, и҆ и҆́мѧ гдⷭ҇не призовꙋ̀: мл҃твы моѧ̑ гдⷭ҇еви возда́мъ пред̾ всѣ́ми людьмѝ є҆гѡ̀. Чⷭ҇тна̀ пред̾ гдⷭ҇емъ сме́рть прпⷣбныхъ є҆гѡ̀. ѽ гдⷭ҇и, а҆́зъ ра́бъ тво́й, а҆́зъ ра́бъ тво́й, и҆ сы́нъ рабы́ни твоеѧ̀: растерза́лъ є҆сѝ ѹ҆́зы моѧ̑. Тебѣ̀ пожрꙋ̀ же́ртвꙋ хвалы̀, и҆ во и҆́мѧ гдⷭ҇не призовꙋ̀: мл҃твы моѧ̑ гдⷭ҇еви возда́мъ пред̾ всѣ́ми людьмѝ є҆гѡ, во дво́рѣхъ до́мꙋ гдⷭ҇нѧ, посредѣ̀ тебє̀ і҆ерⷭ҇ли́ме. Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Ґллилꙋ́їа, а҆ллилꙋ́їа, а҆ллилꙋ́їа, сла́ва тебѣ̀ бж҃е. [Три́жды.] И҆ покло́ны трѝ.
Беззакѡ́нїѧ моѧ̑ пре́зри гдⷭ҇и, ѿ дв҃ы рожде́йсѧ, и҆ се́рдце моѐ ѡ҆чи́сти, хра́мъ то̀ творѧ̀ пречⷭ҇томꙋ твоемꙋ̀ тѣ́лꙋ и҆ кро́ви: нижѐ ѿри́ни менѐ ѿ твоегѡ̀ лица̀, без̾ числа̀ и҆мѣ́ѧй ве́лїю млⷭ҇ть. Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ. Во прича́стїе ст҃ы́нь твои́хъ ка́кѡ дерзнꙋ̀ недосто́йный; А҆́ще бо дерзнꙋ̀ къ тебѣ̀ пристꙋпи́ти съ досто́йными, хїтѡ́нъ мѧ̀ ѡ҆блича́етъ, ꙗ҆́кѡ нѣ́сть вече́рнїй, и҆ ѡ҆сꙋжде́нїе и҆схода́тайствꙋю многогрѣ́шнѣй дꙋшѝ мое́й. Ѡ҆чи́сти гдⷭ҇и скве́рнꙋ дꙋшѝ моеѧ̀, и҆ сп҃сѝ мѧ̀, ꙗ҆́кѡ чл҃вѣколю́бецъ. И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Мнѡ́гаѧ мно́жєства мои́хъ, бцⷣе, прегрѣше́нїй, къ тебѣ̀ прибѣго́хъ чⷭ҇таѧ, сп҃се́нїѧ тре́бꙋѧ: посѣтѝ немощствꙋ́ющꙋю мою̀ дꙋ́шꙋ, и҆ молѝ сн҃а твоего̀ и҆ бг҃а на́шего да́ти мѝ ѡ҆ставле́нїе, ꙗ҆̀же содѣ́ѧхъ лю́тыхъ, є҆ди́на бл҃гослове́ннаѧ.
Erbarme dich meiner, o Gott, gemäß deiner großen Barmherzigkeit und gemäß der Menge deiner Barmherzigkeit, reinige meine Missetat. Wasche mich vor allem von meiner Missetat und reinige mich von meiner Sünde; Denn ich kenne meine Missetat und trage meine Sünde gegen mich. Du allein habe vor Dir gesündigt und Böses getan; denn du magst in deinen Worten gerechtfertigt sein und jederzeit im Urteil über Ty siegreich sein. Siehe, ich wurde in Ungerechtigkeit empfangen, und meine Mutter hat mich in Sünden geboren. Siehe, du hast die Wahrheit geliebt; Du hast mir deine unbekannte und geheime Weisheit offenbart. Besprenge mich mit Ysop, und ich werde gereinigt; Wasche mich, und ich werde weißer als Schnee sein. Es ist Freude und Fröhlichkeit in meinen Ohren; die Gebeine der Demütigen werden sich freuen. Wende dein Angesicht von meinen Sünden ab und reinige alle meine Sünden. Erschaffe ein reines Herz in mir, o Gott, und erneuere den Geist der Rechte in meinem Schoß. Verwirf mich nicht von Deiner Gegenwart und nimm Deinen Heiligen Geist nicht von mir. Schenke mir die Freude Deiner Erlösung und stärke mich mit dem Geist des Herrn. Ich werde den Bösen deinen Weg lehren, und die Bosheit wird sich dir zuwenden.
Befreie mich vom Blutvergießen, o Gott, Gott meines Heils; Meine Zunge wird sich über deine Gerechtigkeit freuen. Herr, öffne meinen Mund, und mein Mund wird Dein Lob verkünden. Als ob du Opfer gewollt hättest, hättest du sie gegeben: Brandopfer magst du nicht. Das Opfer für Gott ist ein gebrochener Geist; Gott wird ein reuiges und demütiges Herz nicht verachten. Segne Zion, o Herr, mit Deiner Gunst, und mögen die Mauern Jerusalems gebaut werden. Dann freue dich über das Opfer der Gerechtigkeit, das Speisopfer und das Brandopfer; dann werden sie eure Ochsen auf den Altar legen.
Їрмо́съ: Грѧди́те лю́дїе, пои́мъ пѣ́снь хрⷭ҇тꙋ̀ бг҃ꙋ, раздѣ́льшемꙋ мо́ре, и҆ наста́вльшемꙋ лю́ди, ꙗ҆̀же и҆зведѐ и҆з̾ рабо́ты є҆гѵ́петскїѧ, ꙗ҆́кѡ просла́висѧ.
Припѣ́въ: Се́рдце чи́сто сози́жди во мнѣ̀ бж҃е, и҆ дꙋ́хъ пра́въ ѡ҆бновѝ во ѹ҆тро́бѣ мое́й. Хлѣ́бъ живота̀ вѣ́чнꙋющагѡ да бꙋ́детъ мѝ тѣ́ло твоѐ ст҃о́е, бл҃гоꙋтро́бне гдⷭ҇и, и҆ чⷭ҇тна́ѧ кро́вь, и҆ недꙋ̑гъ многоѡбра́зныхъ и҆сцѣле́нїе. Припѣ́въ: Не ѿве́ржи менє̀ ѿ лица̀ твоегѡ̀, и҆ д¦а твоегѡ̀ ст҃а́гѡ не ѿимѝ ѿ менє̀. Ѡ҆скверне́нъ дѣ́лы безмѣ́стными ѻ҆каѧ́нный, твоегѡ̀ пречⷭ҇тагѡ тѣ́ла и҆ бжⷭ҇твенныѧ кро́ве недосто́инъ є҆́смь, хрⷭ҇тѐ, причаще́нїѧ: є҆гѡ́же мѧ̀ сподо́би. Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ. Землѐ бл҃га́ѧ, бл҃гослове́ннаѧ бг҃оневѣ́сто, кла́съ прозѧ́бшаѧ неѡра́нный и҆ сп҃си́тельный мі́рꙋ, сподо́би мѧ̀ се́й ꙗ҆дꙋ́ща сп҃сти́сѧ.
Їрмо́съ: На ка́мени мѧ̀ вѣ́ры ѹ҆тверди́въ, разшири́лъ є҆сѝ ѹ҆ста̀ моѧ̑ на врагѝ моѧ̑. Возвесели́ бо сѧ дꙋ́хъ мо́й, внегда̀ пѣ́ти: нѣ́сть ст҃ъ ꙗ҆́коже бг҃ъ на́шъ, и҆ нѣ́сть пра́веденъ па́че тебє̀, гдⷭ҇и.
Припѣ́въ: Се́рдце чи́сто сози́жди во мнѣ̀ бж҃е, и҆ дꙋ́хъ пра́въ ѡ҆бновѝ во ѹ҆тро́бѣ мое́й. Слє́зныѧ мѝ пода́ждь хрⷭ҇тѐ ка̑пли, скве́рнꙋ се́рдца моегѡ̀ ѡ҆чища́ющыѧ: ꙗ҆́кѡ да бл҃го́ю со́вѣстїю ѡ҆чище́нъ, вѣ́рою прихождꙋ̀ и҆ стра́хомъ влⷣко, ко причаще́нїю бжⷭ҇твенныхъ дарѡ́въ твои́хъ. Припѣ́въ: Не ѿве́ржи менє̀ ѿ лица̀ твоегѡ̀, и҆ д¦а твоегѡ̀ ст҃а́гѡ не ѿимѝ ѿ менє̀. Во ѡ҆ставле́нїе да бꙋ́детъ мѝ прегрѣше́нїй пречⷭ҇тое тѣ́ло твоѐ и҆ бжⷭ҇твеннаѧ кро́вь, д¦а же ст҃а́гѡ ѻ҆бще́нїе, и҆ въ жи́знь вѣ́чнꙋю, чл҃вѣколю́бче, и҆ страсте́й и҆ скорбе́й ѿчꙋжде́нїе. Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ. Хлѣ́ба живо́тнагѡ трапе́за прест҃а́ѧ, свы́ше млⷭ҇ти ра́ди сше́дшагѡ, и҆ мі́рови но́вый живо́тъ даю́щагѡ, и҆ менѐ ны́нѣ сподо́би недосто́йнаго, со стра́хомъ вкꙋси́ти сегѡ̀, и҆ жи́вꙋ бы́ти.
Їрмо́съ: Прише́лъ є҆сѝ ѿ дв҃ы, не хода́тай, ни а҆́гг҃лъ, но са́мъ гдⷭ҇и вопло́щьсѧ, и҆ сп҃слъ є҆сѝ всего́ мѧ человѣ́ка. Тѣ́мъ зовꙋ́ ти: сла́ва си́лѣ твое́й гдⷭ҇и.
Припѣ́въ: Се́рдце чи́сто сози́жди во мнѣ̀ бж҃е, и҆ дꙋ́хъ пра́въ ѡ҆бновѝ во ѹ҆тро́бѣ мое́й. Восхотѣ́лъ є҆сѝ на́съ ра́ди вопло́щьсѧ многомлⷭ҇тиве, закла́нъ бы́ти ꙗ҆́кѡ ѻ҆вча̀, грѣ̑хъ ра́ди человѣ́ческихъ: тѣ́мже молю́ тѧ, и҆ моѧ̑ ѡ҆чи́сти согрѣшє́нїѧ. Припѣ́въ: Не ѿве́ржи менє̀ ѿ лица̀ твоегѡ̀, и҆ д¦а твоегѡ̀ ст҃а́гѡ не ѿимѝ ѿ менє̀. И҆сцѣлѝ дꙋшѝ моеѧ̀ ꙗ҆́звы гдⷭ҇и, и҆ всего̀ ѡ҆ст҃ѝ: и҆ сподо́би влⷣко, ꙗ҆́кѡ да причащꙋ́сѧ та́йныѧ твоеѧ̀ бжⷭ҇твенныѧ ве́чери ѻ҆каѧ́нный. Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ. Ѹ҆ми́лостиви и҆ мнѣ̀ сꙋ́щаго ѿ ѹ҆тро́бы твоеѧ̀ влⷣчце, и҆ соблюди́ мѧ нескве́рна раба̀ твоего̀ и҆ непоро́чна, ꙗ҆́кѡ да прїе́мъ ѹ҆́мнаго би́сера, ѡ҆сщ҃ꙋ́сѧ.
Їрмо́съ: Свѣ́та пода́телю и҆ вѣкѡ́въ тво́рче гдⷭ҇и, во свѣ́тѣ твои́хъ повелѣ́нїй наста́ви на́съ: ра́звѣ бо тебє̀ и҆но́гѡ бг҃а не зна́емъ.
Припѣ́въ: Се́рдце чи́сто сози́жди во мнѣ̀ бж҃е, и҆ дꙋ́хъ пра́въ ѡ҆бновѝ во ѹ҆тро́бѣ мое́й. Ꙗ҆́коже предре́клъ є҆сѝ хрⷭ҇тѐ, да бꙋ́детъ ѹ҆́бѡ хꙋдо́мꙋ рабꙋ̀ твоемꙋ̀, и҆ во мнѣ̀ пребꙋ́ди, ꙗ҆́коже ѡ҆бѣща́лсѧ є҆сѝ: се́ бо тѣ́ло твоѐ ꙗ҆́мъ бжⷭ҇твенное, и҆ пїю̀ кро́вь твою̀. Припѣ́въ: Не ѿве́ржи менє̀ ѿ лица̀ твоегѡ̀, и҆ д¦а твоегѡ̀ ст҃а́гѡ не ѿимѝ ѿ менє̀. Сло́ве бж҃їй и҆ бж҃е, ѹ҆́гль тѣ́ла твоегѡ̀ да бꙋ́детъ мнѣ̀ помраче́нномꙋ въ просвѣще́нїе, и҆ ѡ҆чище́нїе ѡ҆скверне́нной дꙋшѝ мое́й кро́вь твоѧ̀. Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ. Мр҃і́е мт҃и бж҃їѧ, бл҃гоꙋха́нїѧ чⷭ҇тно́е селе́нїе, твои́ми мл҃твами сосꙋ́дъ мѧ̀ и҆збра́нный содѣ́лай, ꙗ҆́кѡ да ѡ҆сщ҃е́нїй причащꙋ́сѧ сн҃а твоегѡ̀.
Їрмо́съ: Въ бе́зднѣ грѣхо́внѣй валѧ́ѧсѧ, неизслѣ́днꙋю млⷭ҇рдїѧ твоегѡ̀ призыва́ю бе́зднꙋ: ѿ тлѝ бж҃е мѧ̀ возведѝ.
Припѣ́въ: Се́рдце чи́сто сози́жди во мнѣ̀ бж҃е, и҆ дꙋ́хъ пра́въ ѡ҆бновѝ во ѹ҆тро́бѣ мое́й. Ќмъ, дꙋ́шꙋ и҆ се́рдце ѡ҆ст҃ѝ сп҃се, и҆ тѣ́ло моѐ, и҆ сподо́би неѡсꙋжде́ннѡ влⷣко къ стра̑шнымъ та́йнамъ пристꙋпи́ти. Припѣ́въ: Не ѿве́ржи менє̀ ѿ лица̀ твоегѡ̀, и҆ д¦а твоегѡ̀ ст҃а́гѡ не ѿимѝ ѿ менє̀. Да бы́хъ ѹ҆страни́лсѧ ѿ страсте́й, и҆ твоеѧ̀ бл҃года́ти и҆мѣ́лъ бы приложе́нїе, живота́ же ѹ҆тверже́нїе, причаще́нїемъ ст҃ы́хъ хрⷭ҇тѐ та̑инъ твои́хъ. Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ. Бж҃їе бж҃е сло́во ст҃о́е, всего́ мѧ ѡ҆ст҃ѝ, ны́нѣ приходѧ́щаго къ бжⷭ҇твєннымъ твои̑мъ та́йнамъ, ст҃ы́ѧ мт҃ре твоеѧ̀ мольба́ми.
Brot, o Christus, verachte mich nicht, nimm deinen Körper und nun dein reinstes göttliches Blut, o Herr, und deine schrecklichen Geheimnisse, mögen die Verfluchten daran teilhaben, möge es nicht von mir ins Gericht gebracht werden, möge es in das ewige und unsterbliche Leben gelangen.
Їрмо́съ: Те́лꙋ злато́мꙋ премꙋ̑дрыѧ дѣ́ти не послꙋжи́ша, и҆ въ пла́мень са́ми поидо́ша, и҆ бо́ги и҆́хъ ѡ҆брꙋга́ша, средѝ пла́мене возопи́ша, и҆ ѡ҆росѝ ѧ҆̀ а҆́гг҃лъ: ѹ҆слы́шасѧ ѹ҆жѐ ѹ҆́стъ ва́шихъ мл҃тва.
Припѣ́въ: Се́рдце чи́сто сози́жди во мнѣ̀ бж҃е, и҆ дꙋ́хъ пра́въ ѡ҆бновѝ во ѹ҆тро́бѣ мое́й. И҆сто́чникъ бл҃ги́хъ, причаще́нїе, хрⷭ҇тѐ, безсме́ртныхъ твои́хъ ны́нѣ та́инствъ, да бꙋ́детъ мѝ свѣ́тъ, и҆ живо́тъ, и҆ безстра́стїе, и҆ къ преспѣ́ѧнїю же и҆ ѹ҆множе́нїю добродѣ́тели бжⷭ҇твеннѣйшїѧ хода́тайственно, є҆ди́не бл҃же, ꙗ҆́кѡ да сла́влю тѧ̀. Припѣ́въ: Не ѿве́ржи менє̀ ѿ лица̀ твоегѡ̀, и҆ д¦а твоегѡ̀ ст҃а́гѡ не ѿимѝ ѿ менє̀. Да и҆зба́влюсѧ ѿ страсте́й, и҆ врагѡ́въ, и҆ нꙋ́жды, и҆ всѧ́кїѧ ско́рби, тре́петомъ и҆ любо́вїю, со бл҃гоговѣ́нїемъ, чл҃вѣколю́бче, пристꙋпа́ѧй ны́нѣ къ твои̑мъ безсмє́ртнымъ и҆ бжⷭ҇твєннымъ та́йнамъ, и҆ пѣ́ти тебѣ̀ сподо́би: бл҃гослове́нъ є҆сѝ гдⷭ҇и бж҃е ѻ҆тє́цъ на́шихъ. Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ. Сп҃са хрⷭ҇та̀ ро́ждшаѧ па́че ѹ҆ма̀, бг҃обл҃года́тнаѧ, молю́ тѧ ны́нѣ ра́бъ тво́й, чⷭ҇тꙋю нечи́стый: хотѧ́щаго мѧ̀ ны́нѣ къ пречⷭ҇тымъ та́йнамъ пристꙋпи́ти, ѡ҆чи́сти всего̀ ѿ скве́рны пло́ти и҆ дꙋ́ха.
Їрмо́съ: Въ пе́щь ѻ҆́гненнꙋю ко ѻ҆трокѡ́мъ є҆врє́йскимъ снизше́дшаго, и҆ пла́мень въ ро́сꙋ прело́жшаго бг҃а, по́йте дѣла̀ ꙗ҆́кѡ гдⷭ҇а, и҆ превозноси́те во всѧ̑ вѣ́ки.
Припѣ́въ: Се́рдце чи́сто сози́жди во мнѣ̀ бж҃е, и҆ дꙋ́хъ пра́въ ѡ҆бновѝ во ѹ҆тро́бѣ мое́й. Нбⷭ҇ныхъ и҆ стра́шныхъ и҆ ст҃ы́хъ твои́хъ, хрⷭ҇тѐ, ны́нѣ та̑инъ, и҆ бжⷭ҇твенныѧ твоеѧ̀ и҆ та́йныѧ ве́чери, ѻ҆́бщника бы́ти и҆ менѐ сподо́би ѿча́ѧннаго, бж҃е сп҃се мо́й. Припѣ́въ: Не ѿве́ржи менє̀ ѿ лица̀ твоегѡ̀, и҆ д¦а твоегѡ̀ ст҃а́гѡ не ѿимѝ ѿ менє̀. Под̾ твоѐ прибѣ́гъ бл҃гоꙋтро́бїе бл҃же, со стра́хомъ зовꙋ́ ти: во мнѣ̀ пребꙋ́ди сп҃се, и҆ а҆́зъ, ꙗ҆́коже ре́клъ є҆сѝ, въ тебѣ̀: се́ бо дерза́ѧ на млⷭ҇ть твою̀, ꙗ҆́мъ тѣ́ло твоѐ, и҆ пїю̀ кро́вь твою̀. Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ трⷪ҇це бж҃е на́шъ, сла́ва тебѣ̀. Трепе́щꙋ прїе́млѧ ѻ҆́гнь, да не ѡ҆палю́сѧ ꙗ҆́кѡ во́скъ и҆ ꙗ҆́кѡ трава̀. ѽле стра́шнагѡ та́инства! ѽле бл҃гоꙋтро́бїѧ бж҃їѧ! ка́кѡ бжⷭ҇твеннагѡ тѣ́ла и҆ кро́ве бре́нїе причаща́юсѧ, и҆ нетлѣ́ненъ сотворѧ́юсѧ.
Їрмо́съ: Безнача́льна роди́телѧ сн҃ъ, бг҃ъ и҆ гдⷭ҇ь, вопло́щьсѧ ѿ дв҃ы на́мъ ꙗ҆ви́сѧ, ѡ҆мрачє́ннаѧ просвѣти́ти, собра́ти расточє́ннаѧ: тѣ́мъ всепѣ́тꙋю бцⷣꙋ велича́емъ.
Припѣ́въ: Се́рдце чи́сто сози́жди во мнѣ̀ бж҃е, и҆ дꙋ́хъ пра́въ ѡ҆бновѝ во ѹ҆тро́бѣ мое́й. Хрⷭ҇то́съ є҆́сть, вкꙋси́те и҆ ви́дите: гдⷭ҇ь на́съ ра́ди, по на́мъ бо дре́вле бы́вый, є҆ди́ною себѐ прине́съ, ꙗ҆́кѡ приноше́нїе ѻ҆ц҃ꙋ̀ своемꙋ̀, при́снѡ закала́етсѧ, ѡ҆сщ҃а́ѧй причаща́ющыѧсѧ. Припѣ́въ: Не ѿве́ржи менє̀ ѿ лица̀ твоегѡ̀, и҆ д¦а твоегѡ̀ ст҃а́гѡ не ѿимѝ ѿ менє̀. Дꙋше́ю и҆ тѣ́ломъ да ѡ҆сщ҃ꙋ́сѧ влⷣко, да просвѣщꙋ́сѧ, да сп҃сꙋ́сѧ, да бꙋ́дꙋ до́мъ тво́й, причаще́нїемъ сщ҃е́нныхъ та̑инъ, живꙋ́щаго тѧ̀ и҆мѣ́ѧ въ себѣ̀ со ѻ҆ц҃е́мъ и҆ д¦омъ, бл҃годѣ́телю многомлⷭ҇тиве. Припѣ́въ: Возда́ждь мѝ ра́дость сп҃се́нїѧ твоегѡ̀, и҆ д¦омъ влⷣчнимъ ѹ҆тверди́ мѧ. Ꙗ҆́коже ѻ҆́гнь да бꙋ́детъ мѝ, и҆ ꙗ҆́кѡ свѣ́тъ тѣ́ло твоѐ, и҆ кро́вь сп҃се мо́й пречⷭ҇тна́ѧ: ѡ҆палѧ́ѧ грѣхо́вное вещество̀, сжига́ѧ же страсте́й те́рнїе, и҆ всего́ мѧ просвѣща́ѧ, покланѧ́тисѧ бжⷭ҇твꙋ̀ твоемꙋ̀. Припѣ́въ: Прест҃а́ѧ бцⷣе, сп҃сѝ на́съ. Бг҃ъ воплоти́сѧ ѿ чⷭ҇тыхъ крове́й твои́хъ, тѣ́мже всѧ́кїй ро́дъ пое́тъ тѧ̀ влⷣчце, ѹ҆́мнаѧ же мно́жєства сла́вѧтъ, ꙗ҆́кѡ тобо́ю ꙗ҆́вѣ ѹ҆зрѣ́ша всѣ́ми влⷣчествꙋющаго, ѡ҆сꙋществова́вшагосѧ чл҃вѣ́чествомъ.
Досто́йно є҆́сть ꙗ҆́кѡ вои́стиннꙋ, бл҃жи́ти тѧ̀ бцⷣꙋ, приснобл҃же́ннꙋю, и҆ пренепоро́чнꙋю, и҆ мт҃рь бг҃а на́шегѡ. Чⷭ҇тнѣ́йшꙋю херꙋв‡мъ, и҆ сла́внѣйшꙋю без̾ сравне́нїѧ сераф‡мъ, без̾ и҆стлѣ́нїѧ бг҃а сло́ва ро́ждшꙋю, сꙋ́щꙋю бцⷣꙋ тѧ̀ велича́емъ. Ст҃ы́й бж҃е, ст҃ы́й крѣ́пкїй, ст҃ы́й безсме́ртный, поми́лꙋй на́съ. [Три́жды.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Прест҃а́ѧ трⷪ҇це, поми́лꙋй на́съ: гдⷭ҇и, ѡ҆чи́сти грѣхѝ на́шѧ: влⷣко, простѝ беззакѡ́нїѧ на̑ша: ст҃ы́й, посѣтѝ и҆ и҆сцѣлѝ не́мѡщи на́шѧ, и҆́мене твоегѡ̀ ра́ди. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [Три́жды.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Ѻ҆́ч҃е на́шъ, и҆́же є҆сѝ на нб҃сѣ́хъ, да ст҃и́тсѧ и҆́мѧ твоѐ, да прїи́детъ црⷭ҇твїе твоѐ, да бꙋ́детъ во́лѧ твоѧ̀, ꙗ҆́кѡ на нб҃сѝ и҆ на землѝ. Хлѣ́бъ на́шъ насꙋ́щный да́ждь на́мъ дне́сь: и҆ ѡ҆ста́ви на́мъ до́лги на́шѧ, ꙗ҆́коже и҆ мы̀ ѡ҆ставлѧ́емъ должникѡ́мъ на́шымъ: и҆ не введѝ на́съ во и҆скꙋше́нїе, но и҆зба́ви на́съ ѿ лꙋка́вагѡ. Тропа́рь пра́здника. А҆́ще недѣ́лѧ, тропа́рь воскрⷭ҇нъ гла́са.
҆҆ А҆́ще же нѝ, тропарѝ сїѧ̑, гла́съ ѕ҃:
Поми́лꙋй на́съ гдⷭ҇и, поми́лꙋй на́съ: всѧ́кагѡ бо ѿвѣ́та недоꙋмѣ́юще, сїю̀ тѝ мл҃твꙋ ꙗ҆́кѡ влⷣцѣ грѣ́шнїи прино́симъ: поми́лꙋй на́съ. Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй на́съ, на тѧ́ бо ѹ҆пова́хомъ: не прогнѣ́вайсѧ на ны̀ ѕѣлѡ̀, нижѐ помѧнѝ беззако́нїй на́шихъ, но при́зри и҆ ны́нѣ ꙗ҆́кѡ бл҃гоꙋтро́бенъ, и҆ и҆зба́ви ны̀ ѿ вра̑гъ на́шихъ: ты́ бо є҆сѝ бг҃ъ на́шъ, и҆ мы̀ лю́дїе твоѝ, всѝ дѣла̀ рꙋкꙋ̀ твоє́ю, и҆ и҆́мѧ твоѐ призыва́емъ. И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Млⷭ҇рдїѧ двє́ри ѿве́рзи на́мъ, бл҃гослове́ннаѧ бцⷣе: надѣ́ющїисѧ на тѧ̀ да не поги́бнемъ, но да и҆зба́вимсѧ тобо́ю ѿ бѣ́дъ: ты́ бо є҆сѝ сп҃се́нїе ро́да хрⷭ҇тїа́нскагѡ. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [м҃.] И҆ покло́ны, є҆ли́кѡ хо́щеши.
҆҆ И҆ а҆́бїе настоѧ́щыѧ стїхѝ:
Хотѧ̀ ꙗ҆́сти, человѣ́че, тѣ́ло влⷣчне, Стра́хомъ пристꙋпѝ, да не ѡ҆пали́шисѧ: ѻ҆́гнь бо є҆́сть. Бжⷭ҇твеннꙋю же пїѧ̀ кро́вь ко ѻ҆бще́нїю, Пе́рвѣе примири́сѧ тѧ̀ ѡ҆печа́лившымъ. Та́же дерза́ѧ та́инственное бра́шно ꙗ҆́ждь.
҆҆ И҆ны̑ѧ стїхѝ:
Пре́жде прича́стїѧ стра́шныѧ же́ртвы, Животворѧ́щагѡ тѣ́ла влⷣчнѧ, Си́мъ помоли́сѧ ѡ҆́бразомъ со тре́петомъ.
҆҆ Мл҃тва а҃, ст҃а́гѡ васі́лїа вели́кагѡ:
Влⷣко гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ бж҃е на́шъ, и҆сто́чниче жи́зни и҆ безсме́ртїѧ, всеѧ̀ тва́ри ви́димыѧ и҆ неви́димыѧ содѣ́телю, безнача́льнагѡ ѻ҆ц҃а̀ соприсносꙋ́щный сн҃е и҆ собезнача́льный, премно́гїѧ ра́ди бл҃гости въ послѣ̑днїѧ дни̑ въ пло́ть ѡ҆болкі́йсѧ, и҆ распны́йсѧ, и҆ погребы́йсѧ за ны̀ неблагода̑рныѧ и҆ ѕлонра̑вныѧ, и҆ твое́ю кро́вїю ѡ҆бнови́вый растлѣ́вшее грѣхо́мъ є҆стество̀ на́ше: са́мъ, безсме́ртный цр҃ю̀, прїимѝ и҆ моѐ грѣ́шнагѡ покаѧ́нїе, и҆ приклонѝ ѹ҆́хо твоѐ мнѣ̀, и҆ ѹ҆слы́ши глаго́лы моѧ̑: согрѣши́хъ бо, гдⷭ҇и, согрѣши́хъ на нб҃о и҆ пред̾ тобо́ю, и҆ нѣ́смь досто́инъ воззрѣ́ти на высотꙋ̀ сла́вы твоеѧ̀: прогнѣ́вахъ бо твою̀ бл҃гость, твоѧ̑ за́пѡвѣди престꙋпи́въ, и҆ не послꙋ́шавъ твои́хъ повелѣ́нїй. Но ты̀ гдⷭ҇и, неѕло́бивъ сы́й, долготерпѣли́въ же и҆ многомлⷭ҇тивъ, не пре́далъ є҆сѝ мѧ̀ поги́бнꙋти со беззако́ньми мои́ми, моегѡ̀ всѧ́чески ѡ҆жида́ѧ ѡ҆браще́нїѧ. Ты́ бо ре́клъ є҆сѝ, чл҃вѣколю́бче, прⷪ҇ро́комъ твои́мъ: ꙗ҆́кѡ хотѣ́нїемъ не хощꙋ̀ сме́рти грѣ́шника, но є҆́же ѡ҆брати́тисѧ и҆ жи́вꙋ бы́ти є҆мꙋ̀ . Не хо́щеши бо влⷣко, созда́нїѧ твоє́ю рꙋкꙋ̀ погꙋби́ти, нижѐ бл҃говоли́ши ѡ҆ поги́бели человѣ́честѣй, но хо́щеши всѣ̑мъ сп҃сти́сѧ, и҆ въ ра́зꙋмъ и҆́стины прїитѝ. Тѣ́мже и҆ а҆́зъ, а҆́ще и҆ недосто́инъ є҆́смь нб҃сѐ и҆ землѝ, и҆ сеѧ̀ привре́менныѧ жи́зни, всего̀ себѐ повинꙋ́въ грѣхꙋ̀, и҆ сласте́мъ порабо́тивъ, и҆ тво́й ѡ҆скверни́въ ѡ҆́бразъ: но творе́нїе и҆ созда́нїе твоѐ бы́въ, не ѿчаѧва́ю своегѡ̀ сп҃се́нїѧ ѻ҆каѧ́нный, на твое́ же безмѣ́рное бл҃гоꙋтро́бїе дерза́ѧ прихождꙋ̀. Прїимѝ ѹ҆̀бо и҆ менѐ, чл҃вѣколю́бче гдⷭ҇и, ꙗ҆́коже блꙋдни́цꙋ, ꙗ҆́кѡ разбо́йника, ꙗ҆́кѡ мытарѧ̀, и҆ ꙗ҆́кѡ блꙋ́днаго, и҆ возмѝ моѐ тѧ́жкое бре́мѧ грѣхѡ́въ, грѣ́хъ взе́млѧй мі́ра, и҆ не́мѡщи человѣ́чєскїѧ и҆сцѣлѧ́ѧй, трꙋжда́ющыѧсѧ и҆ ѡ҆бременє́нныѧ къ себѣ̀ призыва́ѧй и҆ ѹ҆покоева́ѧй, не прише́дый призва́ти првⷣныѧ, но грѣ̑шныѧ на покаѧ́нїе: и҆ ѡ҆чи́сти мѧ̀ ѿ всѧ́кїѧ скве́рны пло́ти и҆ дꙋ́ха, и҆ наꙋчи́ мѧ соверша́ти ст҃ы́ню во стра́сѣ твое́мъ: ꙗ҆́кѡ да чи́стымъ свѣ́дѣнїемъ со́вѣсти моеѧ̀, ст҃ы́нь твои́хъ ча́сть прїе́млѧ, соединю́сѧ ст҃о́мꙋ тѣ́лꙋ твоемꙋ̀ и҆ кро́ви, и҆ и҆мѣ́ю тебѐ во мнѣ̀ живꙋ́ща и҆ пребыва́юща, со ѻ҆ц҃е́мъ и҆ ст҃ы́мъ твои́мъ д¦омъ. Є҆́й, гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ бж҃е мо́й, и҆ да не въ сꙋ́дъ мѝ бꙋ́детъ прича́стїе пречⷭ҇тыхъ и҆ животворѧ́щихъ та̑инъ твои́хъ, нижѐ да не́мощенъ бꙋ́дꙋ дꙋше́ю же и҆ тѣ́ломъ, ѿ є҆́же недосто́йнѣ тѣ̑мъ причаща́тисѧ: но да́ждь мѝ да́же до коне́чнагѡ моегѡ̀ и҆здыха́нїѧ, неѡсꙋжде́ннѡ воспрїима́ти ча́сть ст҃ы́нь твои́хъ, въ д¦а ст҃а́гѡ ѻ҆бще́нїе, въ напꙋ́тїе живота̀ вѣ́чнагѡ, и҆ во бл҃гопрїѧ́тенъ ѿвѣ́тъ на стра́шнѣмъ сꙋди́щи твое́мъ: ꙗ҆́кѡ да и҆ а҆́зъ со всѣ́ми и҆збра́нными твои́ми ѻ҆́бщникъ бꙋ́дꙋ нетлѣ́нныхъ твои́хъ бл҃гъ, ꙗ҆̀же ѹ҆гото́валъ є҆сѝ лю́бѧщымъ тѧ̀ гдⷭ҇и: въ ни́хже препросла́вленъ є҆сѝ во вѣ́ки. Ґми́нь.
҆҆ Мл҃тва в҃, ст҃а́гѡ і҆ѡа́нна златоꙋ́стагѡ:
Гдⷭ҇и бж҃е мо́й, вѣ́мъ, ꙗ҆́кѡ нѣ́смь досто́инъ, нижѐ дово́ленъ, да под̾ кро́въ вни́деши хра́ма дꙋшѝ моеѧ̀, зане́же ве́сь пꙋ́стъ и҆ па́лсѧ є҆́сть, и҆ не и҆́маши во мнѣ̀ мѣ́ста досто́йна, є҆́же главꙋ̀ подклони́ти: но ꙗ҆́коже съ высоты̀ на́съ ра́ди смири́лъ є҆сѝ себѐ, смири́сѧ и҆ ны́нѣ смире́нїю моемꙋ̀. и҆ ꙗ҆́коже воспрїѧ́лъ є҆сѝ въ верте́пѣ и҆ въ ꙗ҆́слехъ безслове́сныхъ возлещѝ: си́це воспрїимѝ и҆ въ ꙗ҆́слехъ безслове́сныѧ моеѧ̀ дꙋшѝ, и҆ во ѡ҆скверне́нное моѐ тѣ́ло вни́ти. и҆ ꙗ҆́коже не неꙋдосто́илъ є҆сѝ вни́ти, и҆ свечерѧ́ти со грѣ́шники въ домꙋ̀ сі́мѡна прокаже́ннагѡ: та́кѡ и҆зво́ли вни́ти и҆ въ до́мъ смире́нныѧ моеѧ̀ дꙋшѝ, прокаже́нныѧ и҆ грѣ́шныѧ. и҆ ꙗ҆́коже не ѿри́нꙋлъ є҆сѝ подо́бнꙋю мнѣ̀ блꙋдни́цꙋ и҆ грѣ́шнꙋю, прише́дшꙋю и҆ прикоснꙋ́вшꙋюсѧ тебѣ̀: си́це ѹ҆млⷭ҇рдисѧ и҆ ѡ҆ мнѣ̀ грѣ́шнѣмъ, приходѧ́щемъ и҆ прикаса́ющемъ ти сѧ. и҆ ꙗ҆́коже не возгнꙋша́лсѧ є҆сѝ скве́рныхъ є҆ѧ̀ ѹ҆́стъ и҆ нечи́стыхъ, цѣлꙋ́ющихъ тѧ̀: нижѐ мои́хъ возгнꙋша́йсѧ скве́рншихъ ѻ҆́ныѧ ѹ҆́стъ и҆ нечи́стшихъ, нижѐ ме́рзкихъ мои́хъ и҆ нечи́стыхъ ѹ҆сте́нъ, и҆ скве́рнагѡ и҆ нечи́стѣйшагѡ моегѡ̀ ѧ҆зы́ка. но да бꙋ́детъ мѝ ѹ҆́гль прест҃а́гѡ твоегѡ̀ тѣ́ла, и҆ чⷭ҇тны́ѧ твоеѧ̀ кро́ве, во ѡ҆сщ҃е́нїе, и҆ просвѣще́нїе, и҆ здра́вїе смире́ннѣй мое́й дꙋшѝ и҆ тѣ́лꙋ, во ѡ҆блегче́нїе тѧ́жестей мно́гихъ мои́хъ согрѣше́нїй, въ соблюде́нїе ѿ всѧ́кагѡ дїа́вольскагѡ дѣ́йства, во ѿгна́нїе и҆ возбране́нїе ѕла́гѡ моегѡ̀ и҆ лꙋка́вагѡ ѻ҆бы́чаѧ, во ѹ҆мерщвле́нїе страсте́й, въ снабдѣ́нїе за́повѣдей твои́хъ, въ приложе́нїе бжⷭ҇твенныѧ твоеѧ̀ бл҃года́ти, и҆ твоегѡ̀ црⷭ҇твїѧ присвое́нїе. не бо̀ ꙗ҆́кѡ презира́ѧй прихождꙋ̀ къ тебѣ̀ хрⷭ҇тѐ бж҃е, но ꙗ҆́кѡ дерза́ѧ на неизрече́ннꙋю твою̀ бл҃гость: и҆ да не на мно́зѣ ѹ҆далѧ́ѧйсѧ ѻ҆бще́нїѧ твоегѡ̀, ѿ мы́сленнагѡ во́лка ѕвѣроꙋловле́нъ бꙋ́дꙋ. Тѣ́мже молю́сѧ тебѣ̀: ꙗ҆́кѡ є҆ди́нъ сы́й ст҃ъ влⷣко, ѡ҆ст҃ѝ мою̀ дꙋ́шꙋ и҆ тѣ́ло, ѹ҆́мъ и҆ се́рдце, чревеса̀ и҆ ѹ҆трѡ́бы, и҆ всего́ мѧ ѡ҆бновѝ, и҆ вкоренѝ стра́хъ тво́й во ѹ҆десѣ́хъ мои́хъ, и҆ ѡ҆сщ҃е́нїе твоѐ неѿе́млемо ѿ менє̀ сотворѝ: и҆ бꙋ́ди мѝ помо́щникъ и҆ застꙋ́пникъ, ѡ҆кормлѧ́ѧ въ ми́рѣ живо́тъ мо́й, сподоблѧ́ѧ мѧ̀ и҆ ѡ҆деснꙋ́ю тебє̀ предстоѧ́нїѧ, со ст҃ы́ми твои́ми: мл҃твами и҆ моле́ньми пречⷭ҇тыѧ твоеѧ̀ мт҃ре, невеще́ственныхъ твои́хъ слꙋжи́телей и҆ пречⷭ҇тыхъ си́лъ, и҆ всѣ́хъ ст҃ы́хъ, ѿ вѣ́ка тебѐ бл҃гоꙋгоди́вшихъ. Ґми́нь.
Є҆ди́не чⷭ҇тый и҆ нетлѣ́нный гдⷭ҇и, за неизрече́ннꙋю млⷭ҇ть чл҃вѣколю́бїѧ, на́ше всѐ воспрїе́мый смѣше́нїе ѿ чⷭ҇тыхъ и҆ двⷭ҇твенныхъ крове́й, па́че є҆стества̀ ро́ждшїѧ тѧ̀, д¦а бжⷭ҇твеннагѡ наше́ствїемъ, и҆ бл҃говоле́нїемъ ѻ҆ц҃а̀ присносꙋ́щнагѡ, хрⷭ҇тѐ і҆и҃се, премⷣросте бж҃їѧ, и҆ ми́ре, и҆ си́ло: твои́мъ воспрїѧ́тїемъ животворѧ̑щаѧ и҆ сп҃си́тєльнаѧ страда̑нїѧ воспрїе́мый, крⷭ҇тъ, гвѡ́здїѧ, копїѐ, сме́рть, ѹ҆мертвѝ моѧ̑ дꙋшетлѣ̑нныѧ стра̑сти тѣлє́сныѧ. Погребе́нїемъ твои́мъ а҆́дѡва плѣни́вый ца̑рствїѧ, погребѝ моѧ̑ бл҃ги́ми по́мыслы лꙋка̑ваѧ совѣ́тѡванїѧ, и҆ лꙋка́вствїѧ дꙋ́хи разорѝ. Тридне́внымъ твои́мъ и҆ живоно́снымъ воскрⷭ҇нїемъ па́дшаго пра́ѻтца возста́вивый, возста́ви мѧ̀ грѣхо́мъ попо́лзшагосѧ, ѡ҆́бразы мнѣ̀ покаѧ́нїѧ предлага́ѧ. Пресла́внымъ твои́мъ вознесе́нїемъ, плотско́е ѡ҆божи́вый воспрїѧ́тїе, и҆ сїѐ десны́мъ ѻ҆ц҃а̀ сѣдѣ́нїемъ почты́й, сподо́би мѧ̀ прича́стїемъ ст҃ы́хъ твои́хъ та̑инъ деснꙋ́ю ча́сть сп҃са́емыхъ полꙋчи́ти. Сни́тїемъ ѹ҆тѣ́шителѧ твоегѡ̀ д¦а, сосꙋ́ды че́стны сщ҃є́нныѧ твоѧ̑ ѹ҆ч҃нкѝ содѣ́лавый, прїѧ́телище и҆ менѐ покажѝ тогѡ̀ прише́ствїѧ. Хотѧ́й па́ки прїитѝ сꙋди́ти вселе́ннѣй пра́вдою, бл҃говолѝ и҆ мнѣ̀ ѹ҆срѣ́сти тѧ̀ на ѻ҆́блацѣхъ, сꙋдїю̀ и҆ созда́телѧ моего̀, со всѣ́ми ст҃ы́ми твои́ми: да безконе́чнѡ славосло́влю и҆ воспѣва́ю тѧ̀, со безнача́льнымъ твои́мъ ѻ҆ц҃е́мъ, и҆ прест҃ы́мъ, и҆ бл҃ги́мъ, и҆ животворѧ́щимъ твои́мъ д¦омъ, ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
҆҆ Мл҃тва д҃, ст҃а́гѡ і҆ѡа́нна дамаски́на:
Влⷣко гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ бж҃е на́шъ, є҆ди́не и҆мѣ́ѧй вла́сть человѣ́кѡмъ ѡ҆ставлѧ́ти грѣхѝ: ꙗ҆́кѡ бл҃гъ и҆ чл҃вѣколю́бецъ, пре́зри моѧ̑ всѧ̑ въ вѣ́дѣнїи и҆ не въ вѣ́дѣнїи прегрѣшє́нїѧ: и҆ сподо́би мѧ̀ неѡсꙋжде́ннѡ причасти́тисѧ бжⷭ҇твенныхъ, и҆ пресла́вныхъ, и҆ пречⷭ҇тыхъ, и҆ животворѧ́щихъ твои́хъ та̑инъ: не въ тѧ́жесть, ни въ мꙋ́кꙋ, ни въ приложе́нїе грѣхѡ́въ, но во ѡ҆чище́нїе, и҆ ѡ҆сщ҃е́нїе, и҆ ѡ҆брꙋче́нїе бꙋ́дꙋщагѡ живота̀ и҆ црⷭ҇твїѧ: въ стѣ́нꙋ и҆ по́мощь, и҆ въ возраже́нїе сопроти́вныхъ, во и҆стребле́нїе мно́гихъ мои́хъ согрѣше́нїй. Ты́ бо є҆сѝ бг҃ъ млⷭ҇ти, и҆ щедро́тъ, и҆ чл҃вѣколю́бїѧ: и҆ тебѣ̀ сла́вꙋ возсыла́емъ, со ѻ҆ц҃е́мъ и҆ ст҃ы́мъ д¦омъ, ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
҆҆ Мл҃тва є҃, ст҃а́гѡ васі́лїа вели́кагѡ:
Вѣ́мъ гдⷭ҇и, ꙗ҆́кѡ недосто́йнѣ причаща́юсѧ пречⷭ҇тагѡ твоегѡ̀ тѣ́ла и҆ чⷭ҇тны́ѧ твоеѧ̀ кро́ве: и҆ пови́ненъ є҆́смь, и҆ сꙋ́дъ себѣ̀ ꙗ҆́мъ и҆ пїю̀, не разсꙋжда́ѧ тѣ́ла и҆ кро́ве тебє̀ хрⷭ҇та̀ и҆ бг҃а моегѡ̀: но на щедрѡ́ты твоѧ̑ дерза́ѧ, прихождꙋ̀ къ тебѣ̀ ре́кшемꙋ: ꙗ҆ды́й мою̀ пло́ть, и҆ пїѧ́й мою̀ кро́вь, во мнѣ̀ пребыва́етъ, и҆ а҆́зъ въ не́мъ. Ѹ҆млⷭ҇рдисѧ ѹ҆̀бо гдⷭ҇и, и҆ не ѡ҆бличи́ мѧ грѣ́шнаго, но сотворѝ со мно́ю по млⷭ҇ти твое́й: и҆ да бꙋ́дꙋтъ мѝ ст҃а̑ѧ сїѧ̑ во и҆сцѣле́нїе, и҆ ѡ҆чище́нїе, и҆ просвѣще́нїе, и҆ сохране́нїе, и҆ сп҃се́нїе, и҆ во ѡ҆сщ҃е́нїе дꙋшѝ и҆ тѣ́ла: во ѿгна́нїе всѧ́кагѡ мечта́нїѧ, и҆ лꙋка́вагѡ дѣѧ́нїѧ, и҆ дѣ́йства дїа́вольскагѡ, мы́сленнѣ во ѹ҆десѣ́хъ мои́хъ дѣ́йствꙋемагѡ: въ дерзнове́нїе и҆ любо́вь, ꙗ҆́же къ тебѣ̀, во и҆справле́нїе житїѧ̀ и҆ ѹ҆твержде́нїе, въ возраще́нїе добродѣ́тели и҆ соверше́нства: во и҆сполне́нїе за́повѣдей, въ д¦а ст҃а́гѡ ѻ҆бще́нїе, въ напꙋ́тїе живота̀ вѣ́чнагѡ, во ѿвѣ́тъ бл҃гопрїѧ́тенъ на стра́шнѣмъ сꙋди́щи твое́мъ: не въ сꙋ́дъ и҆лѝ во ѡ҆сꙋжде́нїе.
҆҆ Мл҃тва ѕ҃, ст҃а́гѡ сѷмеѡ́на но́вагѡ бг҃осло́ва:
Ѿ скве́рныхъ ѹ҆сте́нъ, ѿ ме́рзкаго се́рдца, ѿ нечи́стагѡ ѧ҆зы́ка, ѿ дꙋшѝ ѡ҆скверне́ны, прїимѝ моле́нїе хрⷭ҇тѐ мо́й, и҆ не пре́зри мои́хъ ни слове́съ, нижѐ ѡ҆бразѡ́въ, нижѐ безстꙋ́дїѧ. Да́ждь мѝ дерзнове́ннѡ глаго́лати, ꙗ҆̀же хощꙋ̀, хрⷭ҇тѐ мо́й. Па́че же и҆ наꙋчи́ мѧ, что́ ми подоба́етъ твори́ти и҆ глаго́лати. Согрѣши́хъ па́че блꙋдни́цы, ꙗ҆́же ѹ҆вѣ́дѣ, гдѣ̀ ѡ҆бита́еши, мѵ́ро кꙋпи́вши, прїи́де де́рзостнѣ пома́зати твоѝ но́зѣ, бг҃а моегѡ̀, влⷣки и҆ хрⷭ҇та̀ моегѡ̀. Ꙗ҆́коже ѻ҆́нꙋ не ѿри́нꙋлъ є҆сѝ прише́дшꙋю ѿ се́рдца, нижѐ менє̀ возгнꙋша́йсѧ, сло́ве: твои́ же мѝ пода́ждь но́зѣ, и҆ держа́ти, и҆ цѣлова́ти, и҆ стрꙋѧ́ми сле́зными, ꙗ҆́кѡ многоцѣ́ннымъ мѵ́ромъ, сїѧ̑ де́рзостнѡ пома́зати. Ѡ҆мы́й мѧ̀ слеза́ми мои́ми, ѡ҆чи́сти мѧ̀ и҆́ми, сло́ве: ѡ҆ста́ви и҆ прегрѣшє́нїѧ моѧ̑, и҆ проще́нїе мѝ пода́ждь. Вѣ́си ѕѡ́лъ мно́жество, вѣ́си и҆ стрꙋ́пы моѧ̑, и҆ ꙗ҆́звы зри́ши моѧ̑: но и҆ вѣ́рꙋ вѣ́си, и҆ произволе́нїе зри́ши, и҆ воздыха́нїе слы́шиши. Не таи́тсѧ тебє̀, бж҃е мо́й, тво́рче мо́й, и҆зба́вителю мо́й, нижѐ ка́плѧ сле́знаѧ, нижѐ ка́пли ча́сть нѣ́каѧ. Несодѣ́ланное моѐ ви́дѣстѣ ѻ҆́чи твоѝ: въ кни́зѣ же твое́й и҆ є҆щѐ несодѣ̑ѧннаѧ напи̑сана тебѣ̀ сꙋ́ть. Ви́ждь смире́нїе моѐ, ви́ждь трꙋ́дъ мо́й є҆ли́къ, и҆ грѣхѝ всѧ̑ ѡ҆ста́ви мѝ, бж҃е всѧ́ческихъ: да чи́стымъ се́рдцемъ, притре́петною мы́слїю, и҆ дꙋше́ю сокрꙋше́нною, нескве́рныхъ твои́хъ причащꙋ́сѧ и҆ прест҃ы́хъ та̑инъ, и҆́миже ѡ҆живлѧ́етсѧ и҆ ѡ҆божа́етсѧ всѧ́къ ꙗ҆ды́й же и҆ пїѧ́й чи́стымъ се́рдцемъ. Ты́ бо ре́клъ є҆сѝ, влⷣко мо́й: всѧ́къ ꙗ҆ды́й мою̀ пло́ть, и҆ пїѧ́й мою̀ кро́вь, во мнѣ̀ ѹ҆́бѡ се́й пребыва́етъ, въ не́мже и҆ а҆́зъ є҆́смь. И҆́стинно сло́во всѧ́ко влⷣки и҆ бг҃а моегѡ̀: бжⷭ҇твенныхъ бо причаща́ѧйсѧ и҆ бг҃отворѧ́щихъ бл҃года́тей, не ѹ҆́бѡ є҆́смь є҆ди́нъ, но съ тобо́ю хрⷭ҇тѐ мо́й, свѣ́томъ трисо́лнечнымъ, просвѣща́ющимъ мі́ръ. Да ѹ҆́бѡ не є҆ди́нъ пребꙋ́дꙋ кромѣ̀ тебє̀ живода́вца, дыха́нїѧ моегѡ̀, живота̀ моегѡ̀, ра́дованїѧ моегѡ̀, сп҃се́нїѧ мі́рꙋ. Сегѡ̀ ра́ди къ тебѣ̀ пристꙋпи́хъ, ꙗ҆́коже зри́ши, со слеза́ми, и҆ дꙋше́ю сокрꙋше́нною, и҆збавле́нїе мои́хъ прегрѣше́нїй прошꙋ̀ прїѧ́ти мѝ, и҆ твои́хъ живода́тельныхъ и҆ непоро́чныхъ та́инствъ причасти́тисѧ неѡсꙋжде́ннѡ. Да пребꙋ́деши, ꙗ҆́коже ре́клъ є҆сѝ, со мно́ю треѻкаѧ́ннымъ: да не кромѣ̀ ѡ҆брѣ́тъ мѧ̀ твоеѧ̀ бл҃года́ти, преле́стникъ восхи́титъ мѧ̀ льсти́внѣ, и҆ прельсти́въ ѿведе́тъ бг҃отворѧ́щихъ твои́хъ слове́съ. Сегѡ̀ ра́ди къ тебѣ̀ припа́даю, и҆ те́плѣ вопїю́ ти: ꙗ҆́коже блꙋ́днаго прїѧ́лъ є҆сѝ, и҆ блꙋдни́цꙋ прише́дшꙋю, та́кѡ прїими́ мѧ блꙋ́днаго и҆ скве́рнаго, ще́дре. Дꙋше́ю сокрꙋше́нною, ны́нѣ бо къ тебѣ̀ приходѧ̀, вѣ́мъ сп҃се, ꙗ҆́кѡ и҆ны́й, ꙗ҆́коже а҆́зъ, не прегрѣшѝ тебѣ̀, нижѐ содѣ́ѧ дѣѧ̑нїѧ, ꙗ҆̀же а҆́зъ содѣ́ѧхъ. Но сїѐ па́ки вѣ́мъ, ꙗ҆́кѡ ни вели́чество прегрѣше́нїй, ни грѣхѡ́въ мно́жество превосхо́дитъ бг҃а моегѡ̀ мно́гое долготерпѣ́нїе и҆ чл҃вѣколю́бїе кра́йнее: но млⷭ҇тїю состра́стїѧ те́плѣ ка́ющыѧсѧ, и҆ чи́стиши, и҆ свѣ́тлиши, и҆ свѣ́та твори́ши прича́стники, ѻ҆́бщники бжⷭ҇тва̀ твоегѡ̀ содѣ́ловаѧй незави́стнѡ: и҆ стра́нное и҆ а҆́гг҃лѡмъ, и҆ человѣ́чєскимъ мы́слемъ, бесѣ́дꙋеши и҆̀мъ мно́гажды, ꙗ҆́коже дрꙋгѡ́мъ твои̑мъ и҆́стиннымъ. Сїѧ̑ де́рзостна творѧ́тъ мѧ̀, сїѧ̑ вперѧ́ютъ мѧ̀, хрⷭ҇тѐ мо́й. И҆ дерза́ѧ твои̑мъ бога̑тымъ къ на́мъ бл҃годѣѧ́нїємъ, ра́дꙋѧсѧ вкꙋ́пѣ и҆ трепе́щѧ, ѻ҆гне́ви причаща́юсѧ, трава̀ сы́й, и҆ стра́нно чꙋ́до, ѡ҆роша́емь неѡпа́льнѡ, ꙗ҆́коже ѹ҆́бѡ кꙋпина̀ дре́вле неѡпа́льнѣ горѧ́щи. Ны́нѣ бл҃года́рною мы́слїю, бл҃года́рнымъ же се́рдцемъ, бл҃года́рными ѹ҆десы̀ мои́ми, дꙋшѝ и҆ тѣ́ла моегѡ̀, покланѧ́юсѧ, и҆ велича́ю, и҆ славосло́влю тѧ̀ бж҃е мо́й, ꙗ҆́кѡ бл҃гослове́на сꙋ́ща, ны́нѣ же и҆ во вѣ́ки.
҆҆ Мл҃тва з҃, ст҃а́гѡ і҆ѡа́нна златоꙋ́стагѡ:
Бж҃е, ѡ҆сла́би, ѡ҆ста́ви, прости́ ми согрѣшє́нїѧ моѧ̑, є҆ли̑ка тѝ согрѣши́хъ, а҆́ще сло́вомъ, а҆́ще дѣ́ломъ, а҆́ще помышле́нїемъ, во́лею и҆лѝ нево́лею, ра́зꙋмомъ и҆лѝ неразꙋ́мїемъ, всѧ̑ мѝ простѝ, ꙗ҆́кѡ бл҃гъ и҆ чл҃вѣколю́бецъ: и҆ мл҃твами пречⷭ҇тыѧ твоеѧ̀ мт҃ре, ѹ҆́мныхъ твои́хъ слꙋжи́телей и҆ ст҃ы́хъ си́лъ, и҆ всѣ́хъ ст҃ы́хъ ѿ вѣ́ка тебѣ̀ бл҃гоꙋгоди́вшихъ, неѡсꙋжде́ннѡ бл҃говолѝ прїѧ́ти мѝ ст҃о́е и҆ пречⷭ҇тое твоѐ тѣ́ло, и҆ чⷭ҇тнꙋ́ю кро́вь, во и҆сцѣле́нїе дꙋши́ же и҆ тѣ́ла, и҆ во ѡ҆чище́нїе лꙋка́выхъ мои́хъ помышле́нїй. Ꙗ҆́кѡ твоѐ є҆́сть црⷭ҇тво, и҆ си́ла, и҆ сла́ва, со ѻ҆ц҃е́мъ и҆ ст҃ы́мъ д¦омъ, ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
Es gefällt mir nicht, Meister Herr, mögest du unter das Dach meiner Seele kommen; aber auch wenn Du, als der Liebhaber der Menschheit, in mir leben willst, wage ich es, mich zu nähern; Du befiehlst mir, die Türen zu öffnen, die Du allein geschaffen hast, und mit Liebe zur Menschheit hereinzukommen, so wie Du es tust, hereinzukommen und meine dunklen Gedanken zu erleuchten.
Ich glaube, dass du das getan hast: Du hast die Hure, die mit Tränen zu dir kam, nicht vertrieben; Unter dem Zöllner hast du dich abgelehnt, nachdem du Buße getan hast; Unter dem Dieb, nachdem Du Dein Königreich gekannt hattest, hast Du ihn vertrieben; Unter dem Verfolger hast du den Reumütigen zurückgelassen, der geboren wurde: Aber aus Reue bist du zu dir gekommen, in der Person deiner Freunde hast du alle deine Freunde gemacht, der einzige gesegnete Sohn ist immer, jetzt und für immer Augenlider. Amen.
Гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ бж҃е мо́й, ѡ҆сла́би, ѡ҆ста́ви, ѡ҆чи́сти и҆ прости́ ми грѣ́шномꙋ, и҆ непотре́бномꙋ, и҆ недосто́йномꙋ рабꙋ̀ твоемꙋ̀ прегрѣшє́нїѧ, и҆ согрѣшє́нїѧ, и҆ грѣхопадє́нїѧ моѧ̑, є҆ли̑ка тѝ ѿ ю҆́ности моеѧ̀ да́же до настоѧ́щагѡ днѐ и҆ часа̀ согрѣши́хъ, а҆́ще въ ра́зꙋмѣ и҆ въ неразꙋ́мїи, а҆́ще въ словесѣ́хъ и҆лѝ дѣ́лѣхъ, и҆лѝ помышле́нїихъ и҆ мы́слехъ и҆ начина́нїихъ, и҆ всѣ́хъ мои́хъ чꙋ́вствахъ. И҆ мл҃твами безсѣ́меннѡ ро́ждшїѧ тѧ̀, пречⷭ҇тыѧ и҆ приснодв҃ы мр҃і́и мт҃ре твоеѧ̀, є҆ди́ныѧ непосты́дныѧ наде́жды и҆ предста́тельства и҆ сп҃се́нїѧ моегѡ̀, сподо́би мѧ̀ неѡсꙋжде́ннѡ причасти́тисѧ пречⷭ҇тыхъ, безсме́ртныхъ, животворѧ́щихъ, и҆ стра́шныхъ твои́хъ та́инствъ, во ѡ҆ставле́нїе грѣхѡ́въ и҆ въ жи́знь вѣ́чнꙋю: во ѡ҆сщ҃е́нїе, и҆ просвѣще́нїе, крѣ́пость, и҆сцѣле́нїе, и҆ здра́вїе дꙋши́ же и҆ тѣ́ла, и҆ въ потребле́нїе и҆ всесоверше́нное погꙋбле́нїе лꙋка́выхъ мои́хъ помыслѡ́въ, и҆ помышле́нїй, и҆ предпрїѧ́тїй, и҆ нощны́хъ мечта́нїй, те́мныхъ и҆ лꙋка́выхъ дꙋхѡ́въ: ꙗ҆́кѡ твоѐ є҆́сть црⷭ҇тво, и҆ си́ла, и҆ сла́ва, и҆ че́сть, и҆ поклоне́нїе, со ѻ҆ц҃е́мъ и҆ ст҃ы́мъ твои́мъ д¦омъ, ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
҆҆ Мл҃тва ‹, ст҃а́гѡ і҆ѡа́нна дамаски́на:
Пред̾ две́рьми хра́ма твоегѡ̀ предстою̀, и҆ лю́тыхъ помышле́нїй не ѿстꙋпа́ю: но ты̀ хрⷭ҇тѐ бж҃е, мытарѧ̀ ѡ҆правди́вый, и҆ ханане́ю поми́ловавый, и҆ разбо́йникꙋ раѧ̀ двє́ри ѿве́рзый, ѿве́рзи мѝ ѹ҆трѡ́бы чл҃вѣколю́бїѧ твоегѡ̀, и҆ прїими́ мѧ приходѧ́ща и҆ прикаса́ющасѧ тебѣ̀, ꙗ҆́кѡ блꙋдни́цꙋ, и҆ кровоточи́вꙋю: ѻ҆́ва ѹ҆́бѡ кра́ѧ ри́зы твоеѧ̀ коснꙋ́вшисѧ, ѹ҆до́бь и҆сцѣле́нїе прїѧ́тъ: ѻ҆́ва же пречⷭ҇тѣи твоѝ но́зѣ ѹ҆держа́вши, разрѣше́нїе грѣхѡ́въ понесѐ. А҆́зъ же ѻ҆каѧ́нный всѐ твоѐ тѣ́ло дерза́ѧ воспрїѧ́ти, да не ѡ҆пале́нъ бꙋ́дꙋ: но прїими́ мѧ ꙗ҆́коже ѻ҆́ныѧ, и҆ просвѣтѝ моѧ̑ дꙋшє́внаѧ чꙋ̑вства, попалѧ́ѧ моѧ̑ грѣхѡ́вныѧ вины̑, мл҃твами безсѣ́меннѡ ро́ждшїѧ тѧ̀, и҆ нбⷭ҇ныхъ си́лъ: ꙗ҆́кѡ бл҃гослове́нъ є҆сѝ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
Вѣ́рꙋю, гдⷭ҇и, и҆ и҆сповѣ́дꙋю, ꙗ҆́кѡ ты̀ є҆сѝ вои́стиннꙋ хрⷭ҇то́съ сн҃ъ бг҃а жива́гѡ, прише́дый въ мі́ръ грѣ̑шныѧ сп҃стѝ, ѿ ни́хже пе́рвый є҆́смь а҆́зъ. Є҆щѐ вѣ́рꙋю, ꙗ҆́кѡ сїѐ є҆́сть са́мое пречⷭ҇тое тѣ́ло твоѐ, и҆ сїѧ̀ є҆́сть са́маѧ чⷭ҇тна́ѧ кро́вь твоѧ̀. Молю́сѧ ѹ҆̀бо тебѣ̀: поми́лꙋй мѧ̀, и҆ прости́ ми прегрѣшє́нїѧ моѧ̑, вѡ́льнаѧ и҆ невѡ́льнаѧ, ꙗ҆̀же сло́вомъ, ꙗ҆̀же дѣ́ломъ, ꙗ҆̀же вѣ́дѣнїемъ и҆ невѣ́дѣнїемъ, и҆ сподо́би мѧ̀ неѡсꙋжде́ннѡ причасти́тисѧ пречⷭ҇тыхъ твои́хъ та́инствъ, во ѡ҆ставле́нїе грѣхѡ́въ, и҆ въ жи́знь вѣ́чнꙋю. Ґми́нь.
҆҆ Приходѧ́й же причасти́тисѧ, глаго́ли въ себѣ̀ настоѧ́щыѧ стїхѝ метафра́ста:
Сѐ пристꙋпа́ю къ бжⷭ҇твенномꙋ причаще́нїю. Содѣ́телю, да не ѡ҆пали́ши мѧ̀ прїѡбще́нїемъ: Ѻ҆́гнь бо є҆сѝ недостѡ́йныѧ попалѧ́ѧй. Но ѹ҆́бѡ ѡ҆чи́сти мѧ̀ ѿ всѧ́кїѧ скве́рны.
Dein geheimes Abendmahl an diesem Tag, o Sohn Gottes, nimm mich als Teilnehmer an; Ich werde deinen Feinden das Geheimnis nicht verraten und dir keinen Kuss geben wie Judas, sondern wie ein Dieb werde ich dir bekennen: Gedenke meiner, o Herr, in deinem Königreich.
Бг҃отворѧ́щꙋю кро́вь ѹ҆жасни́сѧ, человѣ́че, зрѧ̀: Ѻ҆́гнь бо є҆́сть недостѡ́йныѧ попалѧ́ѧй. Бжⷭ҇твенное тѣ́ло и҆ ѡ҆божа́етъ мѧ̀, и҆ пита́етъ: Ѡ҆божа́етъ дꙋ́хъ, ѹ҆́мъ же пита́етъ стра́ннѡ.
Ѹ҆слади́лъ мѧ̀ є҆сѝ любо́вїю хрⷭ҇тѐ, и҆ и҆змѣни́лъ мѧ̀ є҆сѝ бжⷭ҇твеннымъ твои́мъ раче́нїемъ: но попалѝ ѻ҆гне́мъ невеще́ственнымъ грѣхѝ моѧ̑, и҆ насы́титисѧ є҆́же въ тебѣ̀ наслажде́нїѧ сподо́би, да ликꙋ́ѧ возвелича́ю бл҃же, два̀ пришє́ствїѧ твоѧ̑. Во свѣ́тлостехъ ст҃ы́хъ твои́хъ ка́кѡ вни́дꙋ недосто́йный; а҆́ще бо дерзнꙋ̀ совни́ти въ черто́гъ, ѻ҆де́жда мѧ̀ ѡ҆блича́етъ, ꙗ҆́кѡ нѣ́сть бра́чна, и҆ свѧ́занъ и҆зве́рженъ бꙋ́дꙋ ѿ а҆́гг҃лѡвъ: ѡ҆чи́сти гдⷭ҇и, скве́рнꙋ дꙋшѝ моеѧ̀, и҆ сп҃си́ мѧ, ꙗ҆́кѡ чл҃вѣколю́бецъ.
Влⷣко чл҃вѣколю́бче, гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ бж҃е мо́й, да не въ сꙋ́дъ мѝ бꙋ́дꙋтъ ст҃а̑ѧ сїѧ̑, за є҆́же недосто́йнꙋ мѝ бы́ти: но во ѡ҆чище́нїе и҆ ѡ҆сщ҃е́нїе дꙋши́ же и҆ тѣ́ла, и҆ во ѡ҆брꙋче́нїе бꙋ́дꙋщїѧ жи́зни и҆ црⷭ҇твїѧ. Мнѣ́ же є҆́же прилѣплѧ́тисѧ бг҃ꙋ бл҃го є҆́сть, полага́ти во гдⷭ҇ѣ ѹ҆пова́нїе сп҃се́нїѧ моегѡ̀. И҆ па́ки: Ве́чери твоеѧ̀ та́йныѧ дне́сь, сн҃е бж҃їй, прича́стника мѧ̀ прїимѝ: не бо̀ врагѡ́мъ твои̑мъ та́йнꙋ повѣ́мъ, ни лобза́нїѧ тѝ да́мъ ꙗ҆́кѡ і҆ꙋ́да, но ꙗ҆́кѡ разбо́йникъ и҆сповѣ́даю тѧ̀: помѧни́ мѧ, гдⷭ҇и, во црⷭ҇твїи твое́мъ.
Є҆гда̀ полꙋ́чиши до́брагѡ причаще́нїѧ животворѧ́щихъ та́инственныхъ дарова́нїй, воспо́й а҆́бїе, бл҃годарѝ вельмѝ, и҆ сїѧ̑ те́плѣ ѿ дꙋшѝ бг҃ꙋ глаго́ли:
Сла́ва тебѣ̀, бж҃е. Сла́ва тебѣ̀, бж҃е. Сла́ва тебѣ̀, бж҃е.
Бл҃годарю́ тѧ гдⷭ҇и бж҃е мо́й, ꙗ҆́кѡ не ѿри́нꙋлъ мѧ̀ є҆сѝ грѣ́шнагѡ, но ѻ҆́бщника мѧ̀ бы́ти ст҃ы́нь твои́хъ сподо́билъ є҆сѝ. Бл҃годарю́ тѧ, ꙗ҆́кѡ менѐ недосто́йнаго причасти́тисѧ пречⷭ҇тыхъ твои́хъ и҆ нбⷭ҇ныхъ дарѡ́въ сподо́билъ є҆сѝ. Но влⷣко чл҃вѣколю́бче, на́съ ра́ди ѹ҆ме́рый же и҆ воскр҃сы́й, и҆ дарова́вый на́мъ стра̑шнаѧ сїѧ̑ и҆ животворѧ̑щаѧ та̑инства, во благодѣѧ́нїе и҆ ѡ҆сщ҃е́нїе дꙋ́шъ и҆ тѣле́съ на́шихъ, да́ждь бы́ти си̑мъ и҆ мнѣ̀ во и҆сцѣле́нїе дꙋши́ же и҆ тѣ́ла, во ѿгна́нїе всѧ́кагѡ сопроти́внагѡ, въ просвѣще́нїе ѻ҆́чїю се́рдца моегѡ̀, въ ми́ръ дꙋше́вныхъ мои́хъ си́лъ, въ вѣ́рꙋ непосты́днꙋ, въ любо́вь нелицемѣ́рнꙋ, во и҆сполне́нїе премꙋ́дрости, въ соблюде́нїе за́повѣдей твои́хъ, въ приложе́нїе бжⷭ҇твенныѧ твоеѧ̀ бл҃года́ти, и҆ твоегѡ̀ црⷭ҇твїѧ присвое́нїе: да во ст҃ы́ни твое́й тѣ́ми сохранѧ́емь, твою̀ бл҃года́ть помина́ю всегда̀, и҆ не ктомꙋ̀ себѣ̀ живꙋ̀, но тебѣ̀ на́шемꙋ влⷣцѣ и҆ бл҃годѣ́телю. И҆ та́кѡ сегѡ̀ житїѧ̀ и҆зше́дъ ѡ҆ наде́жди живота̀ вѣ́чнагѡ, въ присносꙋ́щный дости́гнꙋ поко́й, и҆дѣ́же пра́зднꙋющихъ гла́съ непреста́нный, и҆ безконе́чнаѧ сла́дость зрѧ́щихъ твоегѡ̀ лица̀ добро́тꙋ неизрече́ннꙋю. Ты́ бо є҆сѝ и҆́стинное жела́нїе, и҆ неизрече́нное весе́лїе лю́бѧщихъ тѧ̀, хрⷭ҇тѐ бж҃е на́шъ, и҆ тѧ̀ пое́тъ всѧ̀ тва́рь во вѣ́ки. Ґми́нь.
҆҆ Мл҃тва ст҃а́гѡ васі́лїа вели́кагѡ, в҃:
Влⷣко хрⷭ҇тѐ бж҃е, цр҃ю̀ вѣкѡ́въ, и҆ содѣ́телю всѣ́хъ, благодарю́ тѧ ѡ҆ всѣ́хъ, ꙗ҆̀же мѝ є҆сѝ по́далъ бл҃ги́хъ, и҆ ѡ҆ причаще́нїи пречⷭ҇тыхъ и҆ животворѧ́щихъ твои́хъ та́инствъ. Молю̀ ѹ҆̀бо тѧ̀, бл҃же и҆ чл҃вѣколю́бче, сохрани́ мѧ под̾ кро́вомъ твои́мъ, и҆ въ сѣ́ни крилꙋ̑ твоє́ю: и҆ да́рꙋй мѝ чи́стою со́вѣстїю да́же до послѣ́днѧгѡ моегѡ̀ и҆здыха́нїѧ, досто́йнѡ причаща́тисѧ ст҃ы́нь твои́хъ, во ѡ҆ставле́нїе грѣхѡ́въ, и҆ въ жи́знь вѣ́чнꙋю. Ты́ бо є҆сѝ хлѣ́бъ живо́тный, и҆сто́чникъ ст҃ы́ни, пода́тель бл҃ги́хъ, и҆ тебѣ̀ сла́вꙋ возсыла́емъ, со ѻ҆ц҃е́мъ, и҆ ст҃ы́мъ д¦омъ, ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
Да́вый пи́щꙋ мнѣ̀ пло́ть твою̀ во́лею, ѻ҆́гнь сы́й и҆ ѡ҆палѧ́ѧй недостѡ́йныѧ, да не ѡ҆пали́ши менє̀, содѣ́телю мо́й: па́че же пройдѝ во ѹ҆́ды моѧ̑, во всѧ̑ соста́вы, во ѹ҆тро́бꙋ, въ се́рдце. Попалѝ те́рнїе всѣ́хъ мои́хъ прегрѣше́нїй. Дꙋ́шꙋ ѡ҆чи́сти, ѡ҆ст҃ѝ помышлє́нїѧ. Соста́вы ѹ҆твердѝ съ костьмѝ вкꙋ́пѣ. Чꙋ́вствъ просвѣтѝ простꙋ́ю пѧтери́цꙋ. Всего̀ мѧ̀ спригвоздѝ стра́хꙋ твоемꙋ̀. При́снѡ покры́й, соблюди́ же, и҆ сохрани́ мѧ ѿ всѧ́кагѡ дѣ́ла и҆ сло́ва дꙋшетлѣ́ннагѡ. Ѡ҆чи́сти, и҆ ѡ҆мы́й, и҆ ѹ҆краси́ мѧ: ѹ҆добрѝ, вразꙋмѝ, и҆ просвѣти́ мѧ. Покажи́ мѧ твоѐ селе́нїе є҆ди́нагѡ д¦а, и҆ не ктомꙋ̀ селе́нїе грѣха̀. Да ꙗ҆́кѡ твоегѡ̀ до́мꙋ вхо́домъ причаще́нїѧ, ꙗ҆́кѡ ѻ҆гнѧ̀ менє̀ бѣжи́тъ всѧ́къ ѕлодѣ́й, всѧ́ка стра́сть. Мл҃твенники тебѣ̀ приношꙋ̀ всѧ̑ ст҃ы̑ѧ, чинонача̑лїѧ же безпло́тныхъ, п®те́чꙋ твоего̀, премꙋ̑дрыѧ а҆пⷭ҇лы, къ си̑мъ же твою̀ нескве́рнꙋю чⷭ҇тꙋю мт҃рь: и҆́хже мольбы̑, бл҃гоꙋтро́бне, прїимѝ хрⷭ҇тѐ мо́й, и҆ сы́номъ свѣ́та содѣ́лай твоего̀ слꙋжи́телѧ. Ты́ бо є҆сѝ ѡ҆сщ҃е́нїе, и҆ є҆ди́ный на́шихъ бл҃же дꙋ́шъ и҆ свѣ́тлость: и҆ тебѣ̀ лѣпоподо́бнѡ ꙗ҆́кѡ бг҃ꙋ и҆ влⷣцѣ сла́вꙋ всѝ возсыла́емъ на всѧ́къ де́нь.
Тѣ́ло твоѐ ст҃о́е, гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ бж҃е на́шъ, да бꙋ́детъ мѝ въ живо́тъ вѣ́чный, и҆ кро́вь твоѧ̀ чⷭ҇тна́ѧ во ѡ҆ставле́нїе грѣхѡ́въ: бꙋ́ди же мѝ бл҃годаре́нїе сїѐ въ ра́дость, здра́вїе и҆ весе́лїе: въ стра́шное же и҆ второ́е прише́ствїе твоѐ сподо́би мѧ̀ грѣ́шнаго ста́ти ѡ҆деснꙋ́ю сла́вы твоеѧ̀, мл҃твами пречⷭ҇тыѧ твоеѧ̀ мт҃ре, и҆ всѣ́хъ ст҃ы́хъ.
Прест҃а́ѧ влⷣчце бцⷣе, свѣ́те помраче́нныѧ моеѧ̀ дꙋшѝ, наде́ждо, покро́ве, прибѣ́жище, ѹ҆тѣше́нїе, ра́дованїе моѐ, бл҃годарю́ тѧ, ꙗ҆́кѡ сподо́била мѧ̀ є҆сѝ недосто́йнаго, прича́стника бы́ти пречⷭ҇тагѡ тѣ́ла, и҆ чⷭ҇тны́ѧ кро́ве сн҃а твоегѡ̀. Но ро́ждшаѧ и҆́стинный свѣ́тъ, просвѣтѝ моѧ̑ ѹ҆́мныѧ ѻ҆́чи се́рдца: ꙗ҆́же и҆сто́чникъ безсме́ртїѧ ро́ждшаѧ, ѡ҆животвори́ мѧ ѹ҆мерщвле́ннаго грѣхо́мъ: ꙗ҆́же млⷭ҇тивагѡ бг҃а любобл҃гоꙋтро́бнаѧ мт҃и, поми́лꙋй мѧ̀, и҆ да́ждь мѝ ѹ҆миле́нїе, и҆ сокрꙋше́нїе въ се́рдцѣ мое́мъ, и҆ смире́нїе въ мы́слехъ мои́хъ, и҆ воззва́нїе въ плѣне́нїихъ помышле́нїй мои́хъ: и҆ сподо́би мѧ̀ до послѣ́днѧгѡ и҆здыха́нїѧ неѡсꙋжде́ннѡ прїима́ти пречⷭ҇тыхъ та̑инъ ѡ҆сщ҃е́нїе, во и҆сцѣле́нїе дꙋши́ же и҆ тѣ́ла: и҆ пода́ждь мѝ сле́зы покаѧ́нїѧ и҆ и҆сповѣ́данїѧ, во є҆́же пѣ́ти и҆ сла́вити тѧ̀ во всѧ̑ дни̑ живота̀ моегѡ̀, ꙗ҆́кѡ бл҃гослове́на и҆ препросла́влена є҆сѝ во вѣ́ки. Ґми́нь.
Ны́нѣ ѿпꙋща́еши раба̀ твоего̀ влⷣко, по глаго́лꙋ твоемꙋ̀ съ ми́ромъ: ꙗ҆́кѡ ви́дѣста ѻ҆́чи моѝ сп҃се́нїе твоѐ, є҆́же є҆сѝ ѹ҆гото́валъ пред̾ лице́мъ всѣ́хъ люде́й, свѣ́тъ во ѿкрове́нїе ꙗ҆зы́кѡвъ, и҆ сла́вꙋ люде́й твои́хъ і҆и҃лѧ. Трист҃о́е. И҆ по Ѻ҆́ч҃е на́шъ:
҆҆ А҆́ще ст҃а́гѡ і҆ѡа́нна златоꙋ́стагѡ лїтꙋргі́а, чтѝ ст҃о́мꙋ і҆ѡа́ннꙋ: Тропа́рь, гла́съ и҃:
Ќстъ твои́хъ ꙗ҆́коже свѣ́тлость ѻ҆гнѧ̀ возсїѧ́вши бл҃года́ть, вселе́ннꙋю просвѣтѝ: не сребролю́бїѧ мі́рови сокрѡ́вища сниска̀, высотꙋ̀ на́мъ смиреномꙋ́дрїѧ показа̀. Но твои́ми словесы̀ наказꙋ́ѧ, ѻ҆́тче і҆ѡа́нне златоꙋ́сте, молѝ сло́ва хрⷭ҇та̀ бг҃а, спасти́сѧ дꙋша́мъ на́шымъ. Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ.
Du hast göttliche Gnade vom Himmel empfangen/ und durch deine Lippen hast du alle gelehrt/ den einen Gott in der Dreifaltigkeit anzubeten,/ Johannes Chrysostomus, den allseligen Heiligen,/ wir preisen dich würdig // Du bist ein Mentor, wie eine göttliche Manifestation.
Die Darstellung der Christen ist unverschämt, die Fürsprache an den Schöpfer ist unveränderlich, verachte nicht die Stimmen sündiger Gebete, sondern trete uns als der Gute zu Hilfe und rufe treu zu Dir: beeile dich zum Gebet und strebe nach Flehen, indem du für immer Fürbitte bei der Mutter Gottes einlegst, die dich ehrt.
Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [в҃і.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Чⷭ҇тнѣ́йшꙋю херꙋв‡мъ, и҆ сла́внѣйшꙋю без̾ сравне́нїѧ сераф‡мъ, без̾ и҆стлѣ́нїѧ бг҃а сло́ва ро́ждшꙋю, сꙋ́щꙋю бцⷣꙋ тѧ̀ велича́емъ. Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [Три́жды.]
Гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ сн҃е бж҃їй, мл҃твъ ра́ди пречⷭ҇тыѧ твоеѧ̀ мт҃ре, прпⷣбныхъ и҆ бг҃оно́сныхъ ѻ҆тє́цъ на́шихъ, и҆ всѣ́хъ ст҃ы́хъ, поми́лꙋй на́съ. Ґми́нь.
҆҆ А҆́ще же ст҃а́гѡ васі́лїа вели́кагѡ лїтꙋргі́а, чтѝ ст҃о́мꙋ васі́лїю: Тропа́рь, гла́съ а҃:
Во всю̀ зе́млю и҆зы́де вѣща́нїе твоѐ, ꙗ҆́кѡ прїе́мшꙋю сло́во твоѐ, и҆́мже бг҃олѣ́пнѡ наꙋчи́лъ є҆сѝ, є҆стество̀ сꙋ́щихъ ѹ҆ѧсни́лъ є҆сѝ, человѣ́чєскїѧ ѻ҆бы́чаи ѹ҆краси́лъ є҆сѝ. Цр҃ское сщ҃е́нїе, ѻ҆́тче прпⷣбне, молѝ хрⷭ҇та̀ бг҃а, сп҃сти́сѧ дꙋша́мъ на́шымъ. Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ.
Ꙗ҆ви́лсѧ є҆сѝ ѡ҆снова́нїе непоколеби́мое цр҃кве, подаѧ̀ всѣ́мъ некра́домое гдⷭ҇ство человѣ́кѡмъ, запечатлѣ́ѧ твои́ми велѣ́ньми, нб҃оѧвле́нне васі́лїе прпⷣбне. И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Бг҃оро́диченъ: Предста́тельство хрⷭ҇тїа́нъ непосты́дное:
҆҆ А҆́ще же лїтꙋргі́а преждеѡсщ҃е́нныхъ, чтѝ ст҃о́мꙋ григо́рїю: Тропа́рь, гла́съ д҃:
И҆́же ѿ бг҃а свы́ше бжⷭ҇твеннꙋю бл҃года́ть воспрїе́мъ, сла́вне григо́рїе, и҆ тогѡ̀ си́лою ѹ҆крѣплѧ́емь, є҆ђльски ше́ствовати и҆зво́лилъ є҆сѝ. ѿѻнꙋ́дꙋже ѹ҆ хрⷭ҇та̀ возме́здїе трꙋдѡ́въ прїѧ́лъ є҆сѝ, всебл҃же́нне: є҆го́же молѝ, да сп҃се́тъ дꙋ́шы на́шѧ. Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ.
Подобонача́льникъ показа́лсѧ є҆сѝ нача́льника па́стырємъ хрⷭ҇та̀, и҆́нокѡвъ чреды̑, ѻ҆́тче григо́рїе, ко ѡ҆гра́дѣ нбⷭ҇нѣй наставлѧ́ѧ, и҆ ѿтꙋ́дꙋ наꙋчи́лъ є҆сѝ ста́до хрⷭ҇то́во за́повѣдемъ є҆гѡ̀: ны́нѣ же съ ни́ми ра́дꙋешисѧ, и҆ ликꙋ́еши въ нбⷭ҇ныхъ кро́вѣхъ. И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Бг҃оро́диченъ: Предста́тельство хрⷭ҇тїа́нъ непосты́дное:
Внегда̀ слꙋчи́тсѧ комꙋ̀ и҆скꙋси́тисѧ во снѣ̀ по дѣ́йствꙋ дїа́волю, воста́въ ѿ ло́жа твори́тъ покло́ны, глаго́лѧ:
Бж҃е, млⷭ҇тивъ бꙋ́ди мнѣ̀ грѣ́шномꙋ. Глаго́летъ же мл҃твꙋ сїю̀ со ѹ҆миле́нїемъ, и҆ сокрꙋше́ннымъ се́рдцемъ, ꙗ҆́кѡ ѡ҆сꙋ́жденникъ: потре́ба же тогда̀ и҆ слеза́мъ бы́ти.
Та́же глаго́летъ: Сла́ва тебѣ̀ бж҃е на́шъ, сла́ва тебѣ̀. Цр҃ю̀ нбⷭ҇ный, ѹ҆тѣ́шителю, дш҃е и҆́стины, и҆́же вездѣ̀ сы́й, и҆ всѧ̑ и҆сполнѧ́ѧй, сокро́вище бл҃ги́хъ, и҆ жи́зни пода́телю, прїидѝ и҆ всели́сѧ въ ны̀, и҆ ѡ҆чи́сти ны̀ ѿ всѧ́кїѧ скве́рны, и҆ сп҃сѝ, бл҃же, дꙋ́шы на́шѧ. Ст҃ы́й бж҃е, ст҃ы́й крѣ́пкїй, ст҃ы́й безсме́ртный, поми́лꙋй на́съ. [Три́жды.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Прест҃а́ѧ трⷪ҇це, поми́лꙋй на́съ: гдⷭ҇и, ѡ҆чи́сти грѣхѝ на́шѧ: влⷣко, простѝ беззакѡ́нїѧ на̑ша: ст҃ы́й, посѣтѝ и҆ и҆сцѣлѝ не́мѡщи на́шѧ, и҆́мене твоегѡ̀ ра́ди. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [Три́жды.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Ѻ҆́ч҃е на́шъ, и҆́же є҆сѝ на нб҃сѣ́хъ, да ст҃и́тсѧ и҆́мѧ твоѐ, да прїи́детъ црⷭ҇твїе твоѐ, да бꙋ́детъ во́лѧ твоѧ̀, ꙗ҆́кѡ на нб҃сѝ и҆ на землѝ. Хлѣ́бъ на́шъ насꙋ́щный да́ждь на́мъ дне́сь: и҆ ѡ҆ста́ви на́мъ до́лги на́шѧ, ꙗ҆́коже и҆ мы̀ ѡ҆ставлѧ́емъ должникѡ́мъ на́шымъ: и҆ не введѝ на́съ во и҆скꙋше́нїе, но и҆зба́ви на́съ ѿ лꙋка́вагѡ. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [в҃і.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Прїиди́те, поклони́мсѧ цр҃е́ви на́шемꙋ бг҃ꙋ. [Покло́нъ.]
Прїиди́те, поклони́мсѧ и҆ припаде́мъ хрⷭ҇тꙋ̀, цр҃е́ви на́шемꙋ бг҃ꙋ. [Покло́нъ.]
Прїиди́те, поклони́мсѧ и҆ припаде́мъ самомꙋ̀ хрⷭ҇тꙋ̀, цр҃е́ви и҆ бг҃ꙋ на́шемꙋ. [Покло́нъ.]
Поми́лꙋй мѧ̀ бж҃е, по вели́цѣй млⷭ҇ти твое́й, и҆ по мно́жествꙋ щедро́тъ твои́хъ ѡ҆чи́сти беззако́нїе моѐ. Наипа́че ѡ҆мы́й мѧ̀ ѿ беззако́нїѧ моегѡ̀, и҆ ѿ грѣха̀ моегѡ̀ ѡ҆чи́сти мѧ̀. Ꙗ҆́кѡ беззако́нїе моѐ а҆́зъ зна́ю, и҆ грѣ́хъ мо́й предо мно́ю є҆́сть вы́нꙋ. Тебѣ̀ є҆ди́номꙋ согрѣши́хъ, и҆ лꙋка́вое пред̾ тобо́ю сотвори́хъ: ꙗ҆́кѡ да ѡ҆правди́шисѧ во словесѣ́хъ твои́хъ, и҆ побѣди́ши, внегда̀ сꙋди́ти тѝ. Се́ бо въ беззако́нїихъ зача́тъ є҆́смь, и҆ во грѣсѣ́хъ роди́ мѧ ма́ти моѧ̀. Се́ бо и҆́стинꙋ возлюби́лъ є҆сѝ, безвѣ̑стнаѧ и҆ та̑йнаѧ премꙋ́дрости твоеѧ̀ ꙗ҆ви́лъ мѝ є҆сѝ. Ѡ҆кропи́ши мѧ̀ ѵ҆ссѡ́помъ, и҆ ѡ҆чи́щꙋсѧ: ѡ҆мы́еши мѧ̀, и҆ па́че снѣ́га ѹ҆бѣлю́сѧ. Слꙋ́хꙋ моемꙋ̀ да́си ра́дость и҆ весе́лїе: возра́дꙋютсѧ кѡ́сти смирє́нныѧ. Ѿвратѝ лицѐ твоѐ ѿ грѣ̑хъ мои́хъ, и҆ всѧ̑ беззакѡ́нїѧ моѧ̑ ѡ҆чи́сти. Се́рдце чи́сто сози́жди во мнѣ̀ бж҃е, и҆ дꙋ́хъ пра́въ ѡ҆бновѝ во ѹ҆тро́бѣ мое́й. Не ѿве́ржи менє̀ ѿ лица̀ твоегѡ̀, и҆ д¦а твоегѡ̀ ст҃а́гѡ не ѿимѝ ѿ менє̀. Возда́ждь мѝ ра́дость сп҃се́нїѧ твоегѡ̀, и҆ д¦омъ влⷣчнимъ ѹ҆тверди́ мѧ. Наꙋчꙋ̀ беззакѡ́нныѧ пꙋтє́мъ твои̑мъ, и҆ нечести́вїи къ тебѣ̀ ѡ҆братѧ́тсѧ. И҆зба́ви мѧ̀ ѿ крове́й бж҃е, бж҃е сп҃се́нїѧ моегѡ̀: возра́дꙋетсѧ ѧ҆зы́къ мо́й пра́вдѣ твое́й. Гдⷭ҇и, ѹ҆стнѣ̀ моѝ ѿве́рзеши, и҆ ѹ҆ста̀ моѧ̑ возвѣстѧ́тъ хвалꙋ̀ твою̀. Ꙗ҆́кѡ а҆́ще бы восхотѣ́лъ є҆сѝ же́ртвы, да́лъ бы́хъ ѹ҆́бѡ: всесожже́нїѧ не бл҃говоли́ши. Же́ртва бг҃ꙋ дꙋ́хъ сокрꙋше́нъ: се́рдце сокрꙋше́нно и҆ смире́нно бг҃ъ не ѹ҆ничижи́тъ. Ѹ҆бл҃жѝ гдⷭ҇и, бл҃говоле́нїемъ твои́мъ сїѡ́на, и҆ да сози́ждꙋтсѧ стѣ́ны і҆ерⷭ҇ли̑мскїѧ. Тогда̀ бл҃говоли́ши же́ртвꙋ пра́вды, возноше́нїе и҆ всесожега́ємаѧ: тогда̀ возложа́тъ на ѻ҆лта́рь тво́й тельцы̀.
҆҆ И҆ тропарѝ сїѧ̑, гла́съ з҃:
Па́стырю до́брый, дꙋ́шꙋ твою̀ положи́вый ѡ҆ на́съ, свѣ́дый сокровє́нннаѧ, содѣ̑ѧннаѧ мно́ю, є҆ди́не бл҃же, ѹ҆паси́ мѧ ра́зꙋмомъ заблꙋ́ждшаго, и҆ и҆схити́ мѧ ѿ во́лка, а҆́гнче бж҃їй, и҆ поми́лꙋй мѧ̀. Ѡ҆тѧгче́нъ сно́мъ ѹ҆ны́нїѧ, помрача́юсѧ пре́лестїю грѣхо́вною: но да́рꙋй мѝ ѹ҆́тро покаѧ́нїѧ, просвѣща́ѧ ѻ҆́чи мы́слєнныѧ, хрⷭ҇тѐ бж҃е, просвѣще́нїе дꙋшѝ моеѧ̀, и҆ сп҃си́ мѧ. Мгло́ю грѣхо́вною и҆ сластьмѝ жите́йскими сплета́емь ѹ҆́мъ ѻ҆каѧ́нныѧ дꙋшѝ моеѧ̀, стра̑сти разли̑чныѧ ражда́етъ, и҆ въ по́мыслъ ѹ҆миле́нїѧ не прихо́дитъ. Но ѹ҆ще́дри, сп҃се, смире́нїе моѐ, и҆ да́ждь мѝ по́мыслъ ѹ҆миле́нїѧ, да и҆ а҆́зъ спаса́емь пре́жде конца̀ воззовꙋ̀ бл҃гоꙋтро́бїю твоемꙋ̀: гдⷭ҇и хрⷭ҇тѐ сп҃се мо́й, ѿча́ѧннаго спаси́ мѧ и҆ недосто́йнаго. Ꙗ҆́кѡ впады́й въ разбо́йники, и҆ ѹ҆ѧ́звенъ, та́кѡ и҆ а҆́зъ впадо́хъ во мнѡ́гїѧ грѣхѝ, и҆ ѹ҆ѧ́звена мѝ є҆́сть дꙋша̀. Къ комꙋ̀ прибѣ́гнꙋ пови́нный а҆́зъ; то́кмѡ къ тебѣ̀ млⷭ҇рдомꙋ дꙋ́шъ врачꙋ̀: и҆зле́й на мѧ̀ бж҃е, вели́кꙋю твою̀ млⷭ҇ть. Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ. Ꙗ҆́кѡ блꙋ́дный сы́нъ, прїидо́хъ и҆ а҆́зъ ще́дре: прїими́ мѧ, ѻ҆́ч҃е, возвраща́ющасѧ, ꙗ҆́кѡ є҆ди́наго ѿ нає́мникъ твои́хъ бж҃е, и҆ поми́лꙋй мѧ̀. И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. И҆зба́ви, бцⷣе, ѿ ѡ҆бдержа́щихъ на́съ грѣхѡ́въ: ꙗ҆́кѡ и҆но́гѡ ѹ҆пова́нїѧ вѣ́рнїи не и҆́мамы, ра́звѣ тебє̀, и҆ ѿ тебє̀ ро́ждшагосѧ гдⷭ҇а. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [м҃.] И҆ покло́новъ и҃, съ мл҃твою:
Бж҃е, млⷭ҇тивъ мѝ бꙋ́ди, и҆ прости́ мѧ блꙋ́днаго за и҆́мѧ твоѐ ст҃о́е.
҆҆ Мл҃тва ст҃а́гѡ васі́лїа вели́кагѡ:
Па́ки запѧ́тъ бы́хъ ѻ҆каѧ́нный ѹ҆мо́мъ и҆ лꙋка́вымъ ѻ҆бы́чаемъ, рабо́таѧ грѣхꙋ̀. Па́ки кнѧ́зь тьмы̀ и҆ стра́стныхъ сла́достей роди́тель, плѣне́на мѧ̀ сотворѝ, и҆ ꙗ҆́коже раба̀ смире́ннаго, тогѡ̀ хотѣ́нїємъ, и҆ жела́нїємъ плотски̑мъ рабо́тати принꙋжда́етъ мѧ̀. И҆ что̀ сотворю̀, гдⷭ҇и мо́й, и҆ и҆зба́вителю, и҆ застꙋ́пниче ѹ҆пова́ющымъ на тѧ̀, а҆́ще не къ тебѣ̀ па́ки возвращꙋ́сѧ и҆ постеню̀, и҆ млⷭ҇ти и҆спрошꙋ̀ ѡ҆ содѣ́ѧнныхъ мно́ю; Но бою́сѧ и҆ трепе́щꙋ, да не ка́кѡ всегда̀ и҆сповѣ́даѧсѧ, и҆ ѿстꙋпи́ти ѕлы́хъ ѡ҆бѣщава́ѧсѧ, и҆ на кі́йждо ча́съ согрѣша́ѧ: и҆ не возда́въ мл҃твы моеѧ̀ тебѣ̀ бг҃ꙋ моемꙋ̀, долготерпѣ́нїе твоѐ воздви́гнꙋ къ негодова́нїю. И҆ кто̀ стерпи́тъ гнѣ́ва твоегѡ̀, гдⷭ҇и; Вѣ́дый ѹ҆́бѡ мно́жество щедро́тъ твои́хъ, и҆ пꙋчи́нꙋ чл҃вѣколю́бїѧ твоегѡ̀, па́ки возверза́ю себѐ на млⷭ҇ть твою̀, и҆ взыва́ю тѝ: є҆́же согрѣши́хъ, простѝ. Поми́лꙋй мѧ̀ па́дшаго, да́ждь мѝ рꙋ́кꙋ по́мощи, въ ти́нѣ сласте́й погрꙋже́нномꙋ. Не ѡ҆ста́ви, гдⷭ҇и, созда́нїе твоѐ растли́тисѧ беззако́ньми мои́ми и҆ грѣхѝ мои́ми: но ѻ҆бы́чнымъ твои́мъ млⷭ҇рдїемъ и҆ бл҃гостїю принꙋжда́емь, и҆зба́ви ѿ ка́ла и҆ скве́рны тѣле́сныѧ и҆ стра́стныхъ помышле́нїй, ѡ҆сквернѧ́ющихъ всегда̀ дꙋ́шꙋ мою̀ ѻ҆каѧ́ннꙋю: се́ бо, гдⷭ҇и, ꙗ҆́коже зри́ши, нѣ́сть въ не́й мѣ́ста чи́ста, но всѧ̀ прокази́сѧ, и҆ всѐ тѣ́ло ѡ҆б̾ѧ́тъ я҆́зва. Са́мъ ѹ҆́бѡ, чл҃вѣколю́бче, врачꙋ̀ дꙋ́шъ и҆ тѣле́съ и҆ млⷭ҇ти и҆сто́чниче, ѡ҆чи́сти тꙋ̀ сле́зъ мои́хъ тече́нїемъ, си́хъ и҆злива́ѧ на мѧ̀ ѻ҆би́льнѡ: и҆зле́й на мѧ̀ чл҃вѣколю́бїе твоѐ, и҆ да́ждь мѝ и҆сцѣле́нїе и҆ ѡ҆чище́нїе, и҆ и҆сцѣлѝ сокрꙋше́нїе моѐ, и҆ не ѿвратѝ лица̀ твоегѡ̀ ѿ менє̀, да не ꙗ҆́коже ве́щь, поѧ́стъ мѧ̀ ѿча́ѧнїѧ ѻ҆́гнь: но ꙗ҆́коже ре́клъ є҆сѝ, нело́жный бж҃е, ꙗ҆́кѡ ве́лїѧ ра́дость быва́етъ на нб҃сѝ ѡ҆ є҆ди́номъ грѣ́шницѣ ка́ющемсѧ, сїѐ сотворѝ и҆ на мнѣ̀ грѣ́шнѣмъ, и҆ не затворѝ ѹ҆́шїю бл҃гоꙋтро́бїѧ твоегѡ̀, въ мл҃твѣ покаѧ́нїѧ моегѡ̀, но ѿве́рзи и҆̀хъ, и҆ ꙗ҆́кѡ кади́ло и҆спра́ви тꙋ̀ пред̾ тобо́ю: вѣ́си бо не́мощь є҆стества̀ созда́телю, и҆ ѹ҆до́бь поползнове́нїе ю҆́ности, и҆ тѧ́жесть тѣ́ла, и҆ презира́еши грѣхѝ, и҆ покаѧ́нїе прїе́млеши призыва́ющихъ тѧ̀ и҆́стиною. Ꙗ҆́кѡ бл҃гослови́сѧ и҆ просла́висѧ пречⷭ҇тно́е и҆ великолѣ́пое и҆́мѧ твоѐ, ѻ҆ц҃а̀, и҆ сн҃а, и҆ ст҃а́гѡ д¦а, ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
Многомлⷭ҇тиве, нетлѣ́нне, нескве́рне, безгрѣ́шне гдⷭ҇и, ѡ҆чи́сти мѧ̀ непотре́бнаго раба̀ твоего̀ ѿ всѧ́кїѧ скве́рны плотскі́ѧ и҆ дꙋше́вныѧ, и҆ ѿ невнима́нїѧ и҆ ѹ҆ны́нїѧ моегѡ̀ прибы́вшꙋю мѝ нечистотꙋ̀, со и҆нѣ́ми всѣ́ми беззакѡ́нїи мои́ми, и҆ ꙗ҆ви́ мѧ нескве́рна влⷣко, за бл҃гость хрⷭ҇та̀ твоегѡ̀, и҆ ѡ҆ст҃и́ мѧ наше́ствїемъ прест҃а́гѡ твоегѡ̀ д¦а: ꙗ҆́кѡ да возбнꙋ́въ ѿ мглы̀ нечи́стыхъ привидѣ́нїй дїа́вольскихъ, и҆ всѧ́кїѧ скве́рны, сподо́блюсѧ чи́стою со́вѣстїю ѿве́рсти сквє́рнаѧ моѧ̑ и҆ нечи̑стаѧ ѹ҆ста̀, и҆ воспѣва́ти всест҃о́е и҆́мѧ твоѐ, ѻ҆ц҃а̀, и҆ сн҃а, и҆ ст҃а́гѡ д¦а, ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
Гдⷭ҇и бж҃е на́шъ, є҆́же согрѣши́хъ во днѝ се́мъ сло́вомъ, дѣ́ломъ и҆ помышле́нїемъ, ꙗ҆́кѡ бл҃гъ и҆ чл҃вѣколю́бецъ прости́ ми. Ми́ренъ со́нъ и҆ безмѧте́женъ да́рꙋй мѝ, а҆́гг҃ла твоего̀ храни́телѧ послѝ, покрыва́юща и҆ соблюда́юща мѧ̀ ѿ всѧ́кагѡ ѕла̀: ꙗ҆́кѡ ты̀ є҆сѝ храни́тель дꙋша́мъ и҆ тѣлесє́мъ на́шымъ, и҆ тебѣ̀ сла́вꙋ возсыла́емъ, ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
҆҆ Мл҃тва д҃, ст҃а́гѡ і҆ѡа́нна златоꙋ́стагѡ:
Гдⷭ҇и, не лишѝ менє̀ нбⷭ҇ныхъ твои́хъ бла̑гъ. Гдⷭ҇и, и҆зба́ви мѧ̀ вѣ́чныхъ мꙋ́къ. Гдⷭ҇и, ѹ҆мо́мъ ли и҆лѝ помышле́нїемъ, сло́вомъ и҆лѝ дѣ́ломъ согрѣши́хъ, прости́ мѧ. Гдⷭ҇и, и҆зба́ви мѧ̀ всѧ́кагѡ невѣ́дѣнїѧ, и҆ забве́нїѧ, и҆ малодꙋ́шїѧ, и҆ ѡ҆камене́ннагѡ нечꙋ́вствїѧ. Гдⷭ҇и, и҆зба́ви мѧ̀ ѿ всѧ́кагѡ и҆скꙋше́нїѧ. Гдⷭ҇и, просвѣтѝ моѐ се́рдце, є҆́же помрачѝ лꙋка́вое похотѣ́нїе. Гдⷭ҇и, а҆́зъ ꙗ҆́кѡ человѣ́къ согрѣши́хъ, ты́ же ꙗ҆́кѡ бг҃ъ, ще́дръ поми́лꙋй мѧ̀, ви́дѧ не́мощь дꙋшѝ моеѧ̀. Гдⷭ҇и, послѝ бл҃года́ть твою̀ въ по́мощь мнѣ̀, да просла́влю и҆́мѧ твоѐ ст҃о́е. Гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ, напиши́ мѧ раба̀ твоего̀ въ кни́зѣ живо́тнѣй, и҆ да́рꙋй мѝ коне́цъ бл҃гі́й. Гдⷭ҇и бж҃е мо́й, а҆́ще и҆ ничто́же бл҃го сотвори́хъ пред̾ тобо́ю, но да́ждь мѝ по бл҃года́ти твое́й, положи́ти нача́ло бл҃го́е. Гдⷭ҇и, ѡ҆кропѝ въ се́рдцѣ мое́мъ ро́сꙋ бл҃года́ти твоеѧ̀. Гдⷭ҇и нб҃сѐ и҆ землѝ, помѧни́ мѧ грѣ́шнаго раба̀ твоего̀, стꙋ́днаго и҆ нечи́стаго, во црⷭ҇твїи твое́мъ. Ґми́нь. Гдⷭ҇и, въ покаѧ́нїи прїими́ мѧ. Гдⷭ҇и, не ѡ҆ста́ви менє̀. Гдⷭ҇и, не введѝ менє̀ въ напа́сть. Гдⷭ҇и, да́ждь мѝ мы́сль бл҃гꙋ. Гдⷭ҇и, да́ждь мѝ сле́зы, и҆ па́мѧть сме́ртнꙋю, и҆ ѹ҆миле́нїе. Гдⷭ҇и, да́ждь мѝ по́мыслъ и҆сповѣ́данїѧ грѣхѡ́въ мои́хъ. Гдⷭ҇и, да́ждь мѝ смире́нїе, цѣломꙋ́дрїе и҆ послꙋша́нїе. Гдⷭ҇и, да́ждь мѝ терпѣ́нїе, великодꙋ́шїе и҆ кро́тость. Гдⷭ҇и, вселѝ въ мѧ̀ ко́рень бл҃ги́хъ, стра́хъ тво́й въ се́рдце моѐ. Гдⷭ҇и, сподо́би мѧ̀ люби́ти тѧ̀ ѿ всеѧ̀ дꙋшѝ моеѧ̀ и҆ помышле́нїѧ, и҆ твори́ти во все́мъ во́лю твою̀. Гдⷭ҇и, покры́й мѧ̀ ѿ человѣ̑къ нѣ́которыхъ, и҆ бѣсѡ́въ, и҆ страсте́й, и҆ ѿ всѧ́кїѧ и҆ны́ѧ неподо́бныѧ ве́щи. Гдⷭ҇и, вѣ́си, ꙗ҆́кѡ твори́ши, ꙗ҆́коже ты̀ во́лиши, да бꙋ́детъ во́лѧ твоѧ̀ и҆ во мнѣ̀ грѣ́шнѣмъ: ꙗ҆́кѡ бл҃гослове́нъ є҆сѝ во вѣ́ки. Ґми́нь.
Прест҃а́ѧ влⷣчце моѧ̀ бцⷣе, ст҃ы́ми твои́ми и҆ всеси́льными мольба́ми ѿженѝ ѿ менє̀ смире́ннагѡ и҆ ѻ҆каѧ́ннагѡ раба̀ твоегѡ̀, ѹ҆ны́нїе, забве́нїе, неразꙋ́мїе, нерадѣ́нїе, и҆ всѧ̑ сквє́рнаѧ, лꙋка̑ваѧ и҆ хꙋ̑льнаѧ помышлє́нїѧ, ѿ ѻ҆каѧ́ннагѡ моегѡ̀ се́рдца, и҆ ѿ помраче́ннагѡ ѹ҆ма̀ моегѡ̀. И҆ погасѝ пла́мень страсте́й мои́хъ, ꙗ҆́кѡ ни́щъ є҆́смь и҆ ѻ҆каѧ́ненъ: и҆ и҆зба́ви мѧ̀ ѿ мно́гихъ и҆ лю́тыхъ воспомина́нїй, и҆ предпрїѧ́тїй, и҆ ѿ всѣ́хъ дѣ́йствъ ѕлы́хъ свободи́ мѧ. Ꙗ҆́кѡ бл҃гослове́на є҆сѝ ѿ всѣ́хъ родѡ́въ, и҆ сла́витсѧ пречⷭ҇тно́е и҆́мѧ твоѐ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Чⷭ҇тнѣ́йшꙋю херꙋв‡мъ, и҆ сла́внѣйшꙋю без̾ сравне́нїѧ сераф‡мъ, без̾ и҆стлѣ́нїѧ бг҃а сло́ва ро́ждшꙋю, сꙋ́щꙋю бцⷣꙋ тѧ̀ велича́емъ. Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [Три́жды.]
Гдⷭ҇и, бл҃гословѝ.
Гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ бж҃е на́шъ, мл҃твъ ра́ди пречⷭ҇тыѧ твоеѧ̀ мт҃ре, и҆ всѣ́хъ ст҃ы́хъ, спаси́ мѧ грѣ́шнаго.
҆҆ Моли́тва ѿ ѡ҆скверне́нїѧ:
Гдⷭ҇и бж҃е на́шъ, є҆ди́не бл҃гі́й и҆ чл҃вѣколю́бче, є҆ди́не ст҃ы́й и҆ на ст҃ы́хъ почива́ѧй, и҆́же верхо́вномꙋ твоемꙋ̀ а҆пⷭ҇лꙋ петрꙋ̀ ꙗ҆ви́вый видѣ́нїемъ, ничто́же скве́рно и҆лѝ нечи́сто мнѣ́ти, ѿ тебє̀ сотворе́нныхъ на пи́щꙋ и҆ въ наслажде́нїе человѣ́кѡмъ, и҆ сосꙋ́домъ твои́мъ и҆збра́ннымъ, а҆пⷭ҇ломъ па́ѵломъ, всѧ̑ чи̑ста чи̑стымъ заповѣ́давый: ты̀ са́мъ влⷣко прест҃ы́й, призыва́нїемъ стра́шнагѡ и҆ пречⷭ҇тагѡ твоегѡ̀ и҆́мене, и҆ зна́менїемъ чⷭ҇тна́гѡ и҆ животворѧ́щагѡ крⷭ҇та̀, бл҃гословѝ и҆ ѡ҆чи́сти мѧ̀ раба̀ твоего̀ [и҆́мⷬ҇къ] ѡ҆скве́рншагосѧ ѿ всѧ́кагѡ непрїѧ́зненнагѡ дꙋ́ха, ѿ всѧ́кагѡ мечта́нїѧ и҆ га́да ꙗ҆дови́тагѡ, ѿ всѧ́кагѡ беззако́нїѧ и҆ всѧ́кїѧ ле́сти, ѿ всѧ́кагѡ потво́ра и҆ ѿ всѧ́кїѧ сꙋеты̀, и҆ ѿ всѧ́кагѡ недꙋ́га, и҆ всѧ́кїѧ ꙗ҆́зи, и҆ ѿ всѧ́кагѡ проти́внагѡ ѕлодѣ́йства дїа́волѧ. И҆ ны́нѣ недосто́йнаго менѐ раба̀ твоего̀ [и҆́мⷬ҇къ], сподо́би по твоемꙋ̀ млⷭ҇рдїю слꙋжи́ти пречⷭ҇тымъ твои̑мъ та́йнамъ. И҆ пре́жде ѡ҆чи́сти мѝ дꙋ́шꙋ и҆ тѣ́ло ѿ всѧ́кїѧ скве́рны, и҆ ѡ҆ста́ви всѧ́кое прегрѣше́нїе, во́льное и҆ нево́льное, є҆́же согрѣши́хъ во всѧ̑ дни̑ живота̀ моегѡ̀, дѣ́ломъ, сло́вомъ и҆ помышле́нїемъ, во днѝ и҆ въ нощѝ, и҆ до ны́нѣшнѧгѡ часа̀. И҆ да́ждь мѝ гдⷭ҇и, слꙋже́нїе сїѐ стра́шное нбⷭ҇ныхъ чинѡ́въ, и҆ прича́стїе пречⷭ҇тыхъ твои́хъ та̑инъ, не въ сꙋ́дъ, ни во ѡ҆сꙋжде́нїе, но въ проще́нїе грѣхѡ́въ, и҆ въ д¦а ст҃а́гѡ прише́ствїе, и҆ живо́тъ присносꙋ́щныѧ ра́дости, є҆го́же ѹ҆гото́валъ є҆сѝ и҆́стиннымъ твои̑мъ слꙋже́бникѡмъ. Сохрани́ мѧ, влⷣко всеси́льне, ѿ всѧ́кагѡ грѣха̀ и҆ ѕло́бы, соблюдѝ нескве́рна и҆ непоро́чна ѿ всѧ́кїѧ прока́зы проти́внагѡ дїа́вола: и҆ да́ждь мѝ гдⷭ҇и, слꙋжи́ти тебѣ̀ въ преподо́бїи и҆ пра́вдѣ до послѣ́днѧгѡ днѐ и҆ часа̀ и҆ сконча́нїѧ моегѡ̀: ты́ бо є҆сѝ бл҃гословлѧ́ѧй и҆ ѡ҆сщ҃а́ѧй всѧ́чєскаѧ, хрⷭ҇тѐ бж҃е на́шъ, и҆ тебѣ̀ сла́вꙋ возсыла́емъ, со безнача́льнымъ твои́мъ ѻ҆ц҃е́мъ, и҆ съ прест҃ы́мъ, и҆ бл҃ги́мъ, и҆ животворѧ́щимъ твои́мъ д¦омъ, ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
҆҆ Вины̑, и҆̀хже ра́ди приключа́етсѧ во снѣ̀ соблажне́нїе:
Ѡ҆ є҆́же сꙋди́ти и҆́скреннѧго, си́речь бра́та своего̀, є҆́же є҆́сть грѣшно̀ вельмѝ: ѿ высокоꙋ́мїѧ и҆ го́рдости, и҆ то̀ та́кожде грѣшно̀. ѿ многоѧде́нїѧ и҆ питїѧ̀, томꙋ́же прили́чно: ѿ є҆стества̀ без̾ двиза́нїѧ и҆ без̾ мечта́нїѧ и҆злива́етсѧ, ꙗ҆́коже и҆ и҆́на и҆зли̑шїѧ: ѿ сла́бости тѣле́сныѧ, и҆ болѣ́зни нѣ́кїѧ: ѿ за́висти бѣсо́вскїѧ: ꙗ҆̀же сꙋ́ть безгрѣ̑шна ѹ҆̀бо, но ѻ҆ба́че сквє́рна и҆менꙋ́ютсѧ.
҆҆ Часы̀ ст҃ы́ѧ па́схи.
Подоба́етъ вѣ́дати, ꙗ҆́кѡ ѿ сегѡ̀ днѐ ст҃ы́ѧ и҆ вели́кїѧ недѣ́ли па́схи, да́же до сꙋббѡ́ты, часы̀ и҆ повече́рїе си́це пою́тсѧ.
Во и҆́мѧ ѻ҆ц҃а̀, и҆ сн҃а, и҆ ст҃а́гѡ д¦а. Ґми́нь. Гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ сн҃е бж҃їй, мл҃твъ ра́ди пречⷭ҇тыѧ твоеѧ̀ мт҃ре, прпⷣбныхъ и҆ бг҃оно́сныхъ ѻ҆тє́цъ на́шихъ, и҆ всѣ́хъ ст҃ы́хъ, поми́лꙋй на́съ. Ґми́нь. Хрⷭ҇то́съ воскр҃се и҆з̾ ме́ртвыхъ, сме́ртїю сме́рть попра́въ, и҆ сꙋ́щымъ во гробѣ́хъ живо́тъ дарова́въ. [Три́жды.]
Воскрⷭ҇нїе хрⷭ҇то́во ви́дѣвше, поклони́мсѧ ст҃о́мꙋ гдⷭ҇ꙋ і҆и҃сꙋ, є҆ди́номꙋ безгрѣ́шномꙋ. Крⷭ҇тꙋ̀ твоемꙋ̀ покланѧ́емсѧ хрⷭ҇тѐ, и҆ ст҃о́е воскрⷭ҇нїе твоѐ пое́мъ и҆ сла́вимъ: ты́ бо є҆сѝ бг҃ъ на́шъ, ра́звѣ тебє̀ и҆но́гѡ не зна́емъ, и҆́мѧ твоѐ и҆менꙋ́емъ. Прїиди́те всѝ вѣ́рнїи, поклони́мсѧ ст҃о́мꙋ хрⷭ҇то́вꙋ воскрⷭ҇нїю: се́ бо прїи́де крⷭ҇то́мъ ра́дость всемꙋ̀ мі́рꙋ. Всегда̀ бл҃гословѧ́ще гдⷭ҇а, пое́мъ воскрⷭ҇нїе є҆гѡ̀: распѧ́тїе бо претерпѣ́въ, сме́ртїю сме́рть разрꙋшѝ. [Три́жды.]
Предвари́вшыѧ ѹ҆́тро ꙗ҆̀же ѡ҆ марі́и, и҆ ѡ҆брѣ́тшыѧ ка́мень ѿвале́нъ ѿ гро́ба, слы́шахꙋ ѿ а҆́гг҃ла: во свѣ́тѣ присносꙋ́щнѣмъ сꙋ́щаго, съ ме́ртвыми что̀ и҆́щете ꙗ҆́кѡ человѣ́ка; ви́дите грѡ́бныѧ пелєны̀, тецы́те, и҆ мі́рꙋ проповѣ́дите, ꙗ҆́кѡ воста̀ гдⷭ҇ь, ѹ҆мертви́вый сме́рть, ꙗ҆́кѡ є҆́сть сн҃ъ бг҃а, сп҃са́ющагѡ ро́дъ человѣ́ческїй. [Є҆ди́нощи.]
А҆́ще и҆ во гро́бъ снизше́лъ є҆сѝ, безсме́ртне, но а҆́довꙋ разрꙋши́лъ є҆сѝ си́лꙋ, и҆ воскрⷭ҇лъ є҆сѝ ꙗ҆́кѡ побѣди́тель хрⷭ҇тѐ бж҃е, жена́мъ мѷроно́сицамъ вѣща́вый: ра́дꙋйтесѧ! и҆ твои̑мъ а҆пⷭ҇лѡмъ ми́ръ да́рꙋѧй, па́дшымъ подаѧ́й воскрⷭ҇нїе. [Є҆ди́нощи.]
Во гро́бѣ пло́тски, во а҆́дѣ же съ дꙋше́ю ꙗ҆́кѡ бг҃ъ, въ раи́ же съ разбо́йникомъ, и҆ на прⷭ҇то́лѣ бы́лъ є҆сѝ, хрⷭ҇тѐ, со ѻ҆ц҃е́мъ и҆ д¦омъ, всѧ̑ и҆сполнѧ́ѧй неѡпи́санный. Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ. Ꙗ҆́кѡ живоно́сецъ, ꙗ҆́кѡ раѧ̀ краснѣ́йшїй, вои́стиннꙋ и҆ черто́га всѧ́кагѡ ца́рскагѡ показа́сѧ свѣтлѣ́йшїй, хрⷭ҇тѐ, гро́бъ тво́й, и҆сто́чникъ на́шегѡ воскрⷭ҇нїѧ. И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Вы́шнѧгѡ ѡ҆сщ҃е́нное бжⷭ҇твенное селе́нїе, ра́дꙋйсѧ. Тобо́ю бо даде́сѧ ра́дость, бцⷣе, зовꙋ́щымъ: бл҃гослове́на ты̀ въ жена́хъ є҆сѝ, всенепоро́чнаѧ влⷣчце. Та́же, Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [м҃.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Чⷭ҇тнѣ́йшꙋю херꙋв‡мъ, и҆ сла́внѣйшꙋю без̾ сравне́нїѧ сераф‡мъ, без̾ и҆стлѣ́нїѧ бг҃а сло́ва ро́ждшꙋю, сꙋ́щꙋю бцⷣꙋ тѧ̀ велича́емъ. Мл҃твами ст҃ы́хъ ѻ҆тє́цъ на́шихъ, гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ бж҃е на́шъ, поми́лꙋй на́съ. Ґми́нь. И҆ па́ки глаго́лемъ подо́бнѣ: Хрⷭ҇то́съ воскр҃се и҆з̾ ме́ртвыхъ, сме́ртїю сме́рть попра́въ, и҆ сꙋ́щымъ во гробѣ́хъ живо́тъ дарова́въ. [Три́жды.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [Три́жды.]
Гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ сн҃е бж҃їй, мл҃твъ ра́ди пречⷭ҇тыѧ твоеѧ̀ мт҃ре, прпⷣбныхъ и҆ бг҃оно́сныхъ ѻ҆тє́цъ на́шихъ, и҆ всѣ́хъ ст҃ы́хъ, поми́лꙋй на́съ. Ґми́нь.
҆҆ Чи́нъ лїті́и ѡ҆ ѹ҆со́пшихъ, а҆́ще нѣ́сть сщ҃е́нника.
Гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ сн҃е бж҃їй, мл҃твъ ра́ди пречⷭ҇тыѧ твоеѧ̀ мт҃ре, и҆ всѣ́хъ ст҃ы́хъ, поми́лꙋй на́съ. Ґми́нь. Сла́ва тебѣ̀ бж҃е на́шъ, сла́ва тебѣ̀. Цр҃ю̀ нбⷭ҇ный, ѹ҆тѣ́шителю, дш҃е и҆́стины, и҆́же вездѣ̀ сы́й, и҆ всѧ̑ и҆сполнѧ́ѧй, сокро́вище бл҃ги́хъ, и҆ жи́зни пода́телю, прїидѝ и҆ всели́сѧ въ ны̀, и҆ ѡ҆чи́сти ны̀ ѿ всѧ́кїѧ скве́рны, и҆ сп҃сѝ, бл҃же, дꙋ́шы на́шѧ. Ст҃ы́й бж҃е, ст҃ы́й крѣ́пкїй, ст҃ы́й безсме́ртный, поми́лꙋй на́съ. [Три́жды.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Прест҃а́ѧ трⷪ҇це, поми́лꙋй на́съ: гдⷭ҇и, ѡ҆чи́сти грѣхѝ на́шѧ: влⷣко, простѝ беззакѡ́нїѧ на̑ша: ст҃ы́й, посѣтѝ и҆ и҆сцѣлѝ не́мѡщи на́шѧ, и҆́мене твоегѡ̀ ра́ди. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [Три́жды.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Ѻ҆́ч҃е на́шъ, и҆́же є҆сѝ на нб҃сѣ́хъ, да ст҃и́тсѧ и҆́мѧ твоѐ, да прїи́детъ црⷭ҇твїе твоѐ, да бꙋ́детъ во́лѧ твоѧ̀, ꙗ҆́кѡ на нб҃сѝ и҆ на землѝ. Хлѣ́бъ на́шъ насꙋ́щный да́ждь на́мъ дне́сь: и҆ ѡ҆ста́ви на́мъ до́лги на́шѧ, ꙗ҆́коже и҆ мы̀ ѡ҆ставлѧ́емъ должникѡ́мъ на́шымъ: и҆ не введѝ на́съ во и҆скꙋше́нїе, но и҆зба́ви на́съ ѿ лꙋка́вагѡ. Прїиди́те, поклони́мсѧ цр҃е́ви на́шемꙋ бг҃ꙋ. [Покло́нъ.]
Прїиди́те, поклони́мсѧ и҆ припаде́мъ хрⷭ҇тꙋ̀, цр҃е́ви на́шемꙋ бг҃ꙋ. [Покло́нъ.]
Прїиди́те, поклони́мсѧ и҆ припаде́мъ самомꙋ̀ хрⷭ҇тꙋ̀, цр҃е́ви и҆ бг҃ꙋ на́шемꙋ. [Покло́нъ.]
Живы́й въ по́мощи вы́шнѧгѡ, въ кро́вѣ бг҃а нбⷭ҇нагѡ водвори́тсѧ, рече́тъ гдⷭ҇еви: застꙋ́пникъ мо́й є҆сѝ и҆ прибѣ́жище моѐ, бг҃ъ мо́й, и҆ ѹ҆пова́ю на него̀. Ꙗ҆́кѡ то́й и҆зба́витъ тѧ̀ ѿ сѣ́ти ло́вчи и҆ ѿ словесѐ мѧте́жна: плещма̀ свои́ма ѡ҆сѣни́тъ тѧ̀, и҆ под̾ крилѣ̑ є҆гѡ̀ надѣ́ешисѧ: ѻ҆рꙋ́жїемъ ѡ҆бы́детъ тѧ̀ и҆́стина є҆гѡ̀. Не ѹ҆бои́шисѧ ѿ стра́ха нощна́гѡ, ѿ стрѣлы̀ летѧ́щїѧ во днѝ, ѿ ве́щи во тьмѣ̀ преходѧ́щїѧ, ѿ срѧ́ща и҆ бѣ́са полꙋ́деннагѡ. Паде́тъ ѿ страны̀ твоеѧ̀ ты́сѧща, и҆ тьма̀ ѡ҆деснꙋ́ю тебє̀, къ тебѣ́ же не прибли́житсѧ: ѻ҆ба́че ѻ҆чи́ма твои́ма смо́триши и҆ воздаѧ́нїе грѣ́шникѡвъ ѹ҆́зриши. Ꙗ҆́кѡ ты̀, гдⷭ҇и, ѹ҆пова́нїе моѐ: вы́шнѧго положи́лъ є҆сѝ прибѣ́жище твоѐ. Не прїи́детъ къ тебѣ̀ ѕло̀, и҆ ра́на не прибли́житсѧ тѣлесѝ твоемꙋ̀: ꙗ҆́кѡ а҆́гг҃лѡмъ свои̑мъ заповѣ́сть ѡ҆ тебѣ̀, сохрани́ти тѧ̀ во всѣ́хъ пꙋте́хъ твои́хъ. На рꙋка́хъ во́змꙋтъ тѧ̀, да не когда̀ преткне́ши ѡ҆ ка́мень но́гꙋ твою̀: на а҆́спїда и҆ васїлі́ска настꙋ́пиши, и҆ попере́ши льва̀ и҆ ѕмі́ѧ. Ꙗ҆́кѡ на мѧ̀ ѹ҆пова̀, и҆ и҆зба́влю и҆̀: покры́ю и҆̀, ꙗ҆́кѡ позна̀ и҆́мѧ моѐ. Воззове́тъ ко мнѣ̀, и҆ ѹ҆слы́шꙋ є҆го̀: съ ни́мъ є҆́смь въ ско́рби, и҆змꙋ̀ є҆го̀ и҆ просла́влю є҆го̀: долгото́ю дні́й и҆спо́лню є҆го̀ и҆ ꙗ҆влю̀ є҆мꙋ̀ спⷭ҇нїе моѐ. Сла́ва, и҆ ны́нѣ: Ґллилꙋ́їа, а҆ллилꙋ́їа, а҆ллилꙋ́їа, сла́ва тебѐ бж҃е, три́жды.
҆҆ И҆ тропарѝ сїѧ̑, гла́съ д҃:
Со дꙋ́хи првⷣныхъ сконча́вшихсѧ, дꙋ́шꙋ раба̀ твоегѡ̀ [и҆лѝ: рабы̀ твоеѧ̀] сп҃се ѹ҆поко́й, сохранѧ́ѧ ю҆̀ во бл҃же́нной жи́зни, ꙗ҆́же ѹ҆ тебѐ чл҃вѣколю́бче. Въ поко́ищи твое́мъ гдⷭ҇и, и҆дѣ́же всѝ ст҃і́и твоѝ ѹ҆покоева́ютсѧ, ѹ҆поко́й и҆ дꙋ́шꙋ раба̀ твоегѡ̀ [и҆лѝ: рабы̀ твоеѧ̀], ꙗ҆́кѡ є҆ди́нъ є҆сѝ чл҃вѣколю́бецъ. Сла́ва: Ты̀ є҆сѝ бг҃ъ соше́дый во а҆́дъ, и҆ ѹ҆́зы ѡ҆кова́нныхъ разрѣши́вый, са́мъ и҆ дꙋ́шꙋ раба̀ твоегѡ̀ [и҆лѝ: рабы̀ твоеѧ̀] ѹ҆поко́й. И҆ ны́нѣ: Є҆ди́на чⷭ҇таѧ и҆ непоро́чнаѧ дв҃о, бг҃а без̾ сѣ́мене ро́ждшаѧ, молѝ сп҃сти́сѧ дꙋшѝ є҆гѡ̀ [и҆лѝ: єѧ̀].
Со ст҃ы́ми ѹ҆поко́й хрⷭ҇тѐ дꙋ́шꙋ раба̀ твоегѡ̀ [и҆лѝ: рабы̀ твоеѧ̀], и҆дѣ́же нѣ́сть болѣ́знь, ни печа́ль, ни воздыха́нїе, но жи́знь безконе́чнаѧ. Јкосъ: Са́мъ є҆ди́нъ є҆сѝ безсме́ртный, сотвори́вый и҆ созда́вый человѣ́ка, земні́и ѹ҆́бѡ ѿ землѝ созда́хомсѧ, и҆ въ зе́млю тꙋ́южде по́йдемъ, ꙗ҆́коже повелѣ́лъ є҆сѝ созда́вый мѧ̀ и҆ рекі́й мѝ: ꙗ҆́кѡ землѧ̀ є҆сѝ и҆ въ зе́млю ѿи́деши, а҆́може всѝ человѣ́цы по́йдемъ, надгро́бное рыда́нїе творѧ́ще пѣ́снь: а҆ллилꙋ́їа, а҆ллилꙋ́їа, а҆ллилꙋ́їа. Чⷭ҇тнѣ́йшꙋю херꙋв‡мъ, и҆ сла́внѣйшꙋю без̾ сравне́нїѧ сераф‡мъ, без̾ и҆стлѣ́нїѧ бг҃а сло́ва ро́ждшꙋю, сꙋ́щꙋю бцⷣꙋ тѧ̀ велича́емъ. Та́же: Сла́ва, и҆ ны́нѣ: Гдⷭ҇и поми́лꙋй, три́жды. Бл҃гословѝ. Моли́твами ст҃ы́хъ ѻ҆тє́цъ на́шихъ, гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ, бж҃е на́шъ, поми́лꙋй на́съ, а҆ми́нь. Вѣ́чнаѧ ва́шѧ па́мѧть, достобл҃же́ннїи ѻ҆тцы̀ и҆ бра́тїѧ на́шѧ, приснопомина́емїи. Три́жды.
Дꙋша̀ є҆гѡ̀ [и҆лѝ: єѧ̀] во бл҃ги́хъ водвори́тсѧ, и҆ па́мѧть є҆гѡ̀ [и҆лѝ: єѧ̀] въ ро́дъ и҆ ро́дъ. Ст҃ы́й бж҃е, ст҃ы́й крѣ́пкїй, ст҃ы́й безсме́ртный, поми́лꙋй на́съ. [Три́жды.]
҆҆ Чи́нъ лїті́и ѡ҆ ѹ҆со́пшихъ, а҆́ще нѣ́сть сщ҃е́нника ѿ недѣ́ли но́выѧ и҆ до ѿда́нїѧ пра́здника па́схи.
Гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ сн҃е бж҃їй, мл҃твъ ра́ди пречⷭ҇тыѧ твоеѧ̀ мт҃ре, и҆ всѣ́хъ ст҃ы́хъ, поми́лꙋй на́съ. Ґми́нь. Хрⷭ҇то́съ воскр҃се и҆з̾ ме́ртвыхъ, сме́ртїю сме́рть попра́въ, и҆ сꙋ́щымъ во гробѣ́хъ живо́тъ дарова́въ. [Три́жды.]
҆҆ И҆ тропарѝ сїѧ̑, гла́съ д҃:
Со дꙋ́хи првⷣныхъ сконча́вшихсѧ, дꙋ́шꙋ раба̀ твоегѡ̀ [и҆лѝ: рабы̀ твоеѧ̀] сп҃се ѹ҆поко́й, сохранѧ́ѧ ю҆̀ во бл҃же́нной жи́зни, ꙗ҆́же ѹ҆ тебѐ чл҃вѣколю́бче. Въ поко́ищи твое́мъ гдⷭ҇и, и҆дѣ́же всѝ ст҃і́и твоѝ ѹ҆покоева́ютсѧ, ѹ҆поко́й и҆ дꙋ́шꙋ раба̀ твоегѡ̀ [и҆лѝ: рабы̀ твоеѧ̀], ꙗ҆́кѡ є҆ди́нъ є҆сѝ чл҃вѣколю́бецъ. Сла́ва: Ты̀ є҆сѝ бг҃ъ соше́дый во а҆́дъ, и҆ ѹ҆́зы ѡ҆кова́нныхъ разрѣши́вый, са́мъ и҆ дꙋ́шꙋ раба̀ твоегѡ̀ [и҆лѝ: рабы̀ твоеѧ̀] ѹ҆поко́й. И҆ ны́нѣ: Є҆ди́на чⷭ҇таѧ и҆ непоро́чнаѧ дв҃о, бг҃а без̾ сѣ́мене ро́ждшаѧ, молѝ сп҃сти́сѧ дꙋшѝ є҆гѡ̀ [и҆лѝ: єѧ̀].
Ruhe bei den Heiligen, o Christus, die Seele Deines Dieners, wo es keine Krankheit, keinen Kummer, kein Seufzen, sondern endloses Leben gibt.
А҆́ще и҆ во гро́бъ снизше́лъ є҆сѝ безсме́ртне, но а҆́довꙋ разрꙋши́лъ є҆сѝ си́лꙋ, и҆ воскре́слъ є҆сѝ ꙗ҆́кѡ побѣди́тель хрⷭ҇тѐ бж҃е, жена́мъ мѷроно́сицамъ вѣща́вый: ра́дꙋйтесѧ, и҆ твои́мъ а҆пⷭ҇лѡмъ ми́ръ да́рꙋѧй, па́дшымъ подаѧ́й воскресе́нїе.
҆҆ Мл҃тва ѡ҆ ѹ҆со́пшихъ:
Ѹ҆поко́й гдⷭ҇и, дꙋ́шꙋ раба̀ твоегѡ̀ [и҆лѝ рабы̀ твоеѧ̀] и҆́мⷬ҇къ и҆ простѝ є҆мꙋ̀ [и҆лѝ є҆́й] всѧ̀ согрѣшє́нїѧ вѡ́льнаѧ и҆ невѡ́льнаѧ, и҆ да́рꙋй є҆мꙋ̀ [и҆лѝ є҆́й] црⷭ҇твїе нбⷭ҇ное.
Свѣти́сѧ, свѣти́сѧ но́вый і҆ерꙋсали́ме: сла́ва бо гдⷭ҇нѧ на тебѣ̀ возсїѧ̀. ликꙋ́й ны́нѣ, и҆ весели́сѧ сїѡ́не. ты́ же чи́стаѧ красꙋ́йсѧ бцⷣе, ѡ҆ воста́нїи рождества̀ твоегѡ̀. Та́же: Сла́ва, и҆ ны́нѣ: Гдⷭ҇и поми́лꙋй, три́жды. Бл҃гословѝ. Моли́твами ст҃ы́хъ ѻ҆тє́цъ на́шихъ, гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ, бж҃е на́шъ, поми́лꙋй на́съ, а҆ми́нь. Хрⷭ҇то́съ воскр҃се и҆з̾ ме́ртвыхъ, сме́ртїю сме́рть попра́въ, и҆ сꙋ́щымъ во гробѣ́хъ живо́тъ дарова́въ. [Три́жды.]
И҆ на́мъ дарова̀ живо́тъ вѣ́чный, покланѧ́емсѧ є҆гѡ̀ тридне́вномꙋ воскрⷭ҇нїю. И҆ глаго́лемъ ко ѹ҆со́пшемꙋ: Хрⷭ҇то́съ воскре́се.
҆҆ ЧИ́НЪ, ка́кѡ подоба́етъ пѣ́ти двана́десѧть ѱалмѡ́въ ѻ҆со́бь, и҆́хже поѧ́хꙋ преподо́бнїи ѻ҆тцы̀ пꙋсты́ннїи во днѝ, и҆ въ нощѝ: ѡ҆ ни́хже воспомина́етсѧ въ кни́гахъ ѻ҆те́ческихъ, и҆ въ житїѧ́хъ и҆ мꙋче́нїѧхъ свѧты́хъ мно́гихъ.
Се́й же чи́нъ принесѐ ѿ свѧты́ѧ горы̀ прпⷣбный досі҆ѳе́й, а҆рхїмандрі́тъ пече́рскїй. Є҆гѡ́же нача́ло:
А҆́ще і҆ере́й: Бл҃гослове́нъ бг҃ъ на́шъ, всегда̀, ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. И҆ ѹ҆чине́нный чте́цъ глаго́летъ: Ґми́нь.
Мл҃твами ст҃ы́хъ ѻ҆тє́цъ на́шихъ, гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ бж҃е на́шъ, поми́лꙋй на́съ. Ґми́нь. Сла́ва тебѣ̀ бж҃е на́шъ, сла́ва тебѣ̀. Цр҃ю̀ нбⷭ҇ный, ѹ҆тѣ́шителю, дш҃е и҆́стины, и҆́же вездѣ̀ сы́й, и҆ всѧ̑ и҆сполнѧ́ѧй, сокро́вище бл҃ги́хъ, и҆ жи́зни пода́телю, прїидѝ и҆ всели́сѧ въ ны̀, и҆ ѡ҆чи́сти ны̀ ѿ всѧ́кїѧ скве́рны, и҆ сп҃сѝ, бл҃же, дꙋ́шы на́шѧ. Ст҃ы́й бж҃е, ст҃ы́й крѣ́пкїй, ст҃ы́й безсме́ртный, поми́лꙋй на́съ. [Три́жды и҆ покло́ны трѝ.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Прест҃а́ѧ трⷪ҇це, поми́лꙋй на́съ: гдⷭ҇и, ѡ҆чи́сти грѣхѝ на́шѧ: влⷣко, простѝ беззакѡ́нїѧ на̑ша: ст҃ы́й, посѣтѝ и҆ и҆сцѣлѝ не́мѡщи на́шѧ, и҆́мене твоегѡ̀ ра́ди. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [Три́жды.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Ѻ҆́ч҃е на́шъ, и҆́же є҆сѝ на нб҃сѣ́хъ, да ст҃и́тсѧ и҆́мѧ твоѐ, да прїи́детъ црⷭ҇твїе твоѐ, да бꙋ́детъ во́лѧ твоѧ̀, ꙗ҆́кѡ на нб҃сѝ и҆ на землѝ. Хлѣ́бъ на́шъ насꙋ́щный да́ждь на́мъ дне́сь: и҆ ѡ҆ста́ви на́мъ до́лги на́шѧ, ꙗ҆́коже и҆ мы̀ ѡ҆ставлѧ́емъ должникѡ́мъ на́шымъ: и҆ не введѝ на́съ во и҆скꙋше́нїе, но и҆зба́ви на́съ ѿ лꙋка́вагѡ. Гдⷭ҇и, поми́лꙋй. [в҃і.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь. Прїиди́те, поклони́мсѧ цр҃е́ви на́шемꙋ бг҃ꙋ. [Покло́нъ.]
Прїиди́те, поклони́мсѧ и҆ припаде́мъ хрⷭ҇тꙋ̀, цр҃е́ви на́шемꙋ бг҃ꙋ. [Покло́нъ.]
Прїиди́те, поклони́мсѧ и҆ припаде́мъ самомꙋ̀ хрⷭ҇тꙋ̀, цр҃е́ви и҆ бг҃ꙋ на́шемꙋ. [Покло́нъ.]
Von David. Der HERR ist mein Licht und mein Heil, vor wem sollte ich mich fürchten? Der HERR ist meines Lebens Stärke, vor wem sollte ich erschrecken?
Als Übeltäter mir nahten, um mein Fleisch zu fressen, meine Bedränger und meine Feinde, sie strauchelten und fielen.
Wenn ein Heer sich wider mich lagert, nicht fürchtet sich mein Herz; wenn Krieg sich wider mich erhebt, hierauf vertraue ich:
Eines habe ich von dem HERRN erbeten, nach diesem will ich trachten: zu wohnen im Hause des HERRN alle Tage meines Lebens, um anzuschauen die Lieblichkeit des HERRN und nach ihm zu forschen in seinem Tempel.
Denn er wird mich bergen in seiner Hütte am Tage des Übels, er wird mich verbergen in dem Verborgenen seines Zeltes; auf einen Felsen wird er mich erhöhen.
Und nun wird mein Haupt erhöht sein über meine Feinde rings um mich her; und Opfer des Jubelschalls will ich opfern in seinem Zelte, ich will singen und Psalmen singen der HERR.
Höre, HERR, mit meiner Stimme rufe ich; und sei mir gnädig und erhöre mich!
Von dir hat mein Herz gesagt: Du sprichst: Suchet mein Angesicht! Dein Angesicht, HERR, suche ich.
Verbirg dein Angesicht nicht vor mir, weise nicht ab im Zorne deinen Knecht! Du bist meine Hilfe gewesen; laß mich nicht und verlaß mich nicht, Gott meines Heils!
Denn hätten mein Vater und meine Mutter mich verlassen, so nähme doch der HERR mich auf.
Lehre mich, HERR, deinen Weg, und leite mich auf ebenem Pfade um meiner Feinde willen!
Gib mich nicht preis der Gier meiner Bedränger! Denn falsche Zeugen sind wider mich aufgestanden und der da Gewalttat schnaubt.
Wenn ich nicht geglaubt hätte, das Gute des HERRN zu schauen im Lande der Lebendigen...!
Harre auf den HERRN! Sei stark, und dein Herz fasse Mut, und harre auf den HERRN!
Von David. Ein Maskil. Glückselig der, dessen Übertretung vergeben, dessen Sünde zugedeckt ist!
Glückselig der Mensch, dem der HERR die Ungerechtigkeit nicht zurechnet, und in dessen Geist kein Trug ist!
Als ich schwieg, verzehrten sich meine Gebeine durch mein Gestöhn den ganzen Tag.
Denn Tag und Nacht lastete auf mir deine Hand; verwandelt ward mein Saft in Sommerdürre. (Sela.)
Ich tat dir kund meine Sünde und habe meine Ungerechtigkeit nicht zugedeckt. Ich sagte: Ich will den HERRN meine Übertretungen bekennen; und du, du hast vergeben die Ungerechtigkeit meiner Sünde. (Sela.)
Deshalb wird jeder Fromme zu dir beten, zur Zeit, wo du zu finden bist; gewiß, bei Flut großer Wasser, ihn werden sie nicht erreichen.
Du bist ein Bergungsort für mich; vor Bedrängnis behütest du mich; du umgibst mich mit Rettungsjubel. (Sela.)
Ich will dich unterweisen und dich lehren den Weg, den du wandeln sollst; mein Auge auf dich richtend, will ich dir raten.
Seid nicht wie ein Roß, wie ein Maultier, das keinen Verstand hat; mit Zaum und Zügel, ihrem Schmucke, mußt du sie bändigen, sonst nahen sie dir nicht.
Viele Schmerzen hat der Gesetzlose; wer aber auf den HERRN vertraut, den wird Güte umgeben.
Freuet euch in dem HERRN und frohlocket, ihr Gerechten, und jubelt, alle ihr von Herzen Aufrichtigen!
Dem Vorsänger. "Verdirb nicht!" Von David, ein Gedicht, als er vor Saul in die Höhle floh. Sei mir gnädig, o Gott, sei mir gnädig! Denn zu dir nimmt Zuflucht meine Seele, und ich will Zuflucht nehmen zu dem Schatten deiner Flügel, bis vorübergezogen das Verderben.
Zu Gott, dem Höchsten, will ich rufen, zu dem Gott, der es für mich vollendet.
Vom Himmel wird er senden und mich retten; er macht zum Hohn den, der nach mir schnaubt. (Sela.) Senden wird Gott seine Güte und seine Wahrheit.
Mitten unter Löwen ist meine Seele, unter Flammensprühenden liege ich, unter Menschenkindern, deren Zähne Speere und Pfeile, und deren Zunge ein scharfes Schwert ist.
Erhebe dich über die Himmel, o Gott! Über der ganzen Erde sei deine Herrlichkeit!
Ein Netz haben sie meinen Schritten bereitet, es beugte sich nieder meine Seele; eine Grube haben sie vor mir gegraben, sie sind mitten hineingefallen. (Sela.)
Befestigt ist mein Herz, o Gott, befestigt ist mein Herz! Ich will singen und Psalmen singen.
Wache auf, meine Seele! Wachet auf, Harfe und Laute! Ich will aufwecken die Morgenröte.
Ich will dich preisen, Herr, unter den Völkern, will dich besingen unter den Völkerschaften.
Denn groß bis zu den Himmeln ist deine Güte, und bis zu den Wolken deine Wahrheit.
Erhebe dich über die Himmel, o Gott! Über der ganzen Erde sei deine Herrlichkeit!
Ст҃ы́й бж҃е, ст҃ы́й крѣ́пкїй, ст҃ы́й безсме́ртный, поми́лꙋй на́съ. [Три́жды.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. а҆ми́нь. Прест҃а́ѧ трⷪ҇це, поми́лꙋй на́съ: гдⷭ҇и, ѡ҆чи́сти грѣхѝ на́шѧ: влⷣко, простѝ беззакѡ́нїѧ на̑ша: ст҃ы́й, посѣтѝ и҆ и҆сцѣлѝ не́мѡщи на́шѧ, и҆́мене твоегѡ̀ ра́ди. Гдⷭ҇и поми́лꙋй. [Три́жды.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. а҆ми́нь. Ѻ҆́ч҃е на́шъ, и҆́же є҆сѝ на нб҃сѣ́хъ, да свѧти́тсѧ и҆́мѧ твоѐ, да прїи́детъ црⷭ҇твїе твоѐ: да бꙋ́детъ во́лѧ твоѧ̀, ꙗ҆́кѡ на нб҃сѝ и҆ на землѝ. хлѣ́бъ на́шъ насꙋ́щный да́ждь на́мъ дне́сь, и҆ ѡ҆ста́ви на́мъ до́лги на́шѧ, ꙗ҆́коже и҆ мы̀ ѡ҆ставлѧ́емъ должникѡ́мъ на́шымъ: и҆ не введѝ на́съ во и҆скꙋше́нїе, но и҆зба́ви на́съ ѿ лꙋка́вагѡ.
Ѡ҆б̾ѧ̑тїѧ ѻ҆́ч҃а ѿве́рсти мѝ потощи́сѧ, блꙋ́дно моѐ и҆жди́хъ житїѐ, на бога́тство неиждива́емое взира́ѧй щедро́тъ твои́хъ, сп҃се: ны́нѣ ѡ҆бнища́вшее моѐ да не пре́зриши се́рдце. тебѣ̀ бо, гдⷭ҇и, ѹ҆миле́нїемъ зовꙋ̀: согрѣши́хъ на не́бо и҆ пред̾ тобо́ю.
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ.
Є҆гда̀ прїи́деши бж҃е, на зе́млю со сла́ваю, и҆ трепе́щꙋтъ всѧ́чєскаѧ, рѣка́ же ѻ҆́гненнаѧ пред̾ сꙋди́щемъ влече́тъ, кни̑ги разгиба́ютсѧ, и҆ та̑йнаѧ ꙗ҆влѧ́ютсѧ: тогда̀ и҆зба́ви мѧ̀ ѿ ѻ҆гнѧ̀ неꙋгаси́магѡ, и҆ сподо́би мѧ̀ ѡ҆деснꙋ́ю тебѐ ста́ти, сꙋдїѐ пра́веднейшїй.
И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. а҆ми́нь.
Ма́терь тѧ̀ бж҃їю вѣ́мы всѝ дѣ́вꙋ вои́стиннꙋ и҆ по рождествѣ̀ ꙗ҆́вльшꙋюсѧ, любо́вїю прибѣга́ющїи къ твое́й бл҃гости: тебѐ бо и҆́мамы грѣ́шнїи предста́тельство, тебѐ стѧжа́хомъ въ напа́стехъ сп҃се́нїе, є҆ди́нꙋ всенепоро́чнꙋю. Посе́мъ, Гдⷭ҇и поми́лꙋй, л҃.
Та́же, Прїиди́те, поклони́мсѧ цр҃е́ви на́шемꙋ бг҃ꙋ. [Покло́нъ.]
Прїиди́те, поклони́мсѧ и҆ припаде́мъ хрⷭ҇тꙋ̀, цр҃е́ви на́шемꙋ бг҃ꙋ. [Покло́нъ.]
Прїиди́те, поклони́мсѧ и҆ припаде́мъ самомꙋ̀ хрⷭ҇тꙋ̀, цр҃е́ви и҆ бг҃ꙋ на́шемꙋ. [Покло́нъ.]
Von David, als er seinen Verstand vor Abimelech verstellte, und dieser ihn wegtrieb, und er fortging. Der HERR will ich preisen allezeit, beständig soll sein Lob in meinem Munde sein.
In dem HERRN soll sich rühmen meine Seele; hören werden es die Sanftmütigen und sich freuen.
Erhebet den HERRN mit mir, und lasset uns miteinander erhöhen seinen Namen!
Ich suchte den HERRN, und er antwortete mir; und aus allen meinen Beängstigungen errettete er mich.
Sie blickten auf ihn und wurden erheitert, und ihre Angesichter wurden nicht beschämt.
Dieser Elende rief, und der HERR hörte, und aus allen seinen Bedrängnissen rettete er ihn.
Der Engel des HERRN lagert sich um die her, welche ihn fürchten, und er befreit sie.
Schmecket und sehet, daß der HERR gütig ist! Glückselig der Mann, der auf ihn traut!
Fürchtet den HERRN, ihr seine Heiligen! Denn keinen Mangel haben, die ihn fürchten.
Junge Löwen darben und hungern, aber die den HERRN suchen, ermangeln keines Guten.
Kommet, ihr Söhne, höret mir zu: Die Furcht des HERRN will ich euch lehren.
Wer ist der Mann, der Lust zum Leben hat, der Tage liebt, um Gutes zu sehen?
Bewahre deine Zunge vor Bösem, und deine Lippen, daß sie nicht Trug reden;
weiche vom Bösen und tue Gutes; suche Frieden und jage ihm nach!
Die Augen des HERRN sind gerichtet auf die Gerechten, und seine Ohren auf ihr Schreien;
das Angesicht des HERRN ist wider die, welche Böses tun, um ihr Gedächtnis von der Erde auszurotten.
Sie schreien, und der HERR hört, und aus allen ihren Bedrängnissen errettet er sie.
Nahe ist der HERR denen, die zerbrochenen Herzens sind, und die zerschlagenen Geistes sind, rettet er.
Viele sind der Widerwärtigkeiten des Gerechten, aber aus allen denselben errettet ihn der HERR;
Er bewahrt alle seine Gebeine, nicht eines von ihnen wird zerbrochen.
Den Gesetzlosen wird das Böse töten; und die den Gerechten hassen, werden büßen.
Der HERR erlöst die Seele seiner Knechte; und alle, die auf ihn trauen, werden nicht büßen.
Dem Vorsänger, dem Jeduthun. Ein Psalm von David. Ich sprach: Ich will meine Wege bewahren, daß ich nicht sündige mit meiner Zunge; ich will meinen Mund mit einem Maulkorbe verwahren, solange der Gesetzlose vor mir ist.
Ich verstummte in Stille, ich schwieg vom Guten, und mein Schmerz ward erregt.
Mein Herz brannte in meinem Innern, bei meinem Nachsinnen entzündete sich Feuer; ich sprach mit meiner Zunge:
Tue mir kund, HERR, mein Ende, und das Maß meiner Tage, welches es ist, daß ich wisse, wie vergänglich ich bin!
Siehe, Handbreiten gleich hast du meine Tage gemacht, und meine Lebensdauer ist wie nichts vor dir; ja, eitel Hauch ist jeder Mensch, der dasteht. (Sela.)
Ja, als ein Schattenbild wandelt der Mensch einher; ja, vergebens ist er voll Unruhe; er häuft auf und weiß nicht, wer es einsammeln wird.
Und nun, auf was harre ich, Herr? Meine Hoffnung ist auf dich!
Errette mich von allen meinen Übertretungen, mache mich nicht zum Hohne des Toren!
Ich bin verstummt, ich tue meinen Mund nicht auf; denn du, du hast es getan.
Entferne von mir deine Plage! Durch die Schläge deiner Hand vergehe ich.
Strafst du einen Mann mit Züchtigungen für die Ungerechtigkeit, so machst du, gleich der Motte, seine Schönheit zergehen; ja, ein Hauch sind alle Menschen. (Sela.)
Höre mein Gebet, HERR, und nimm zu Ohren mein Schreien; schweige nicht zu meinen Tränen! Denn ein Fremdling bin ich bei dir, ein Beisasse wie alle meine Väter.
Blicke von mir ab, daß ich mich erquicke, bevor ich dahingehe und nicht mehr bin!
Dem Vorsänger. Ein Psalm von David. Glückselig, wer achthat auf den Armen! Am Tage des Übels wird der HERR ihn erretten.
Der HERR wird ihn bewahren und ihn am Leben erhalten; er wird glücklich sein auf Erden, und nicht wirst du ihn preisgeben der Gier seiner Feinde.
Der HERR wird ihn stützen auf dem Siechbett, all sein Lager wandelst du um in seiner Krankheit.
Ich sprach: HERR, sei mir gnädig! Heile meine Seele, denn ich habe gegen dich gesündigt.
Meine Feinde wünschen mir Böses: Wann wird er sterben und sein Name vergehen?
Und wenn einer kommt, um mich zu sehen, so redet er Falschheit; sein Herz sammelt sich Unheil, er geht hinaus, redet davon.
Miteinander raunen wider mich alle meine Hasser; Böses ersinnen sie wider mich:
Ein Belialsstück klebt ihm an; und weil er nun daliegt, wird er nicht wieder aufstehen.
Selbst der Mann meines Friedens, auf den ich vertraute, der mein Brot aß, hat die Ferse wider mich erhoben.
Du aber, HERR, sei mir gnädig und richte mich auf, daß ich es ihnen vergelte!
Daran erkenne ich, daß du Gefallen an mir hast, daß mein Feind nicht über mich jauchzt.
Ich aber, in meiner Lauterkeit hast du mich aufrecht gehalten und mich vor dich gestellt auf ewig.
Gepriesen sei der HERR, der Gott Israels, von Ewigkeit bis in Ewigkeit! Amen, ja, Amen.
Ст҃ы́й бж҃е, ст҃ы́й крѣ́пкїй, ст҃ы́й безсме́ртный, поми́лꙋй на́съ. [Три́жды.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. а҆ми́нь. Прест҃а́ѧ трⷪ҇це, поми́лꙋй на́съ: гдⷭ҇и, ѡ҆чи́сти грѣхѝ на́шѧ: влⷣко, простѝ беззакѡ́нїѧ на̑ша: ст҃ы́й, посѣтѝ и҆ и҆сцѣлѝ не́мѡщи на́шѧ, и҆́мене твоегѡ̀ ра́ди. Гдⷭ҇и поми́лꙋй. [Три́жды.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. а҆ми́нь. Ѻ҆́ч҃е на́шъ, и҆́же є҆сѝ на нб҃сѣ́хъ, да свѧти́тсѧ и҆́мѧ твоѐ, да прїи́детъ црⷭ҇твїе твоѐ: да бꙋ́детъ во́лѧ твоѧ̀, ꙗ҆́кѡ на нб҃сѝ и҆ на землѝ. хлѣ́бъ на́шъ насꙋ́щный да́ждь на́мъ дне́сь, и҆ ѡ҆ста́ви на́мъ до́лги на́шѧ, ꙗ҆́коже и҆ мы̀ ѡ҆ставлѧ́емъ должникѡ́мъ на́шымъ: и҆ не введѝ на́съ во и҆скꙋше́нїе, но и҆зба́ви на́съ ѿ лꙋка́вагѡ.
Смире́ннꙋю мою̀ дꙋ́шꙋ посѣтѝ гдⷭ҇и, во грѣсѣ́хъ всѐ житїѐ и҆ждившꙋю: и҆́мже ѡ҆́бразомъ блꙋдни́цꙋ, прїимѝ и҆ менѐ, и҆ сп҃си́ мѧ.
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ.
Всѐ житїѐ моѐ сра́мнѡ и҆жди́хъ, гдⷭ҇и, со блꙋдни́цами ѻ҆каѧ́нный, ꙗ҆́коже блꙋ́дный ѹ҆миле́нїемъ зовꙋ̀: ѻ҆́ч҃е небе́сный, согрѣши́хъ, ѡ҆чи́сти и҆ сп҃си́ мѧ, и҆ не ѿри́ни менѐ, сама́го себѐ ѿ тебѐ ѹ҆дали́вшаго, и҆ безпло́дныхъ ра́ди дѣ́лъ ны́нѣ ѡ҆бнища́вшаго.
И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. а҆ми́нь.
Къ бцⷣе прилѣ́жно ны́нѣ притеце́мъ, грѣ́шнїи и҆ смире́ннїи, и҆ припаде́мъ въ покаѧ́нїи зовꙋ́ще и҆з̾ глꙋбины̀ дꙋшѝ: влⷣчце, помозѝ, на ны̀ милосе́рдовавши, потщи́сѧ, погиба́емъ ѿ мно́жества прегрѣше́нїй, не ѿвратѝ твоѧ̀ рабы̑ тщы̀, тѧ̀ бо и҆ є҆ди́нꙋ наде́ждꙋ и҆́мамы. Посе́мъ, Гдⷭ҇и поми́лꙋй, л҃.
Та́же, Прїиди́те, поклони́мсѧ цр҃е́ви на́шемꙋ бг҃ꙋ. [Покло́нъ.]
Прїиди́те, поклони́мсѧ и҆ припаде́мъ хрⷭ҇тꙋ̀, цр҃е́ви на́шемꙋ бг҃ꙋ. [Покло́нъ.]
Прїиди́те, поклони́мсѧ и҆ припаде́мъ самомꙋ̀ хрⷭ҇тꙋ̀, цр҃е́ви и҆ бг҃ꙋ на́шемꙋ. [Покло́нъ.]
Dem Vorsänger. Von David, zum Gedächtnis. Eile, Gott, mich zu erretten, HERR, zu meiner Hilfe!
Laß beschämt und mit Scham bedeckt werden, die nach meinem Leben trachten! Laß zurückweichen und zu Schanden werden, die Gefallen haben an meinem Unglück!
Laß umkehren ob ihrer Schande, die da sagen: Haha! Haha!
Laß fröhlich sein und in dir sich freuen alle, die dich suchen! Und die deine Rettung lieben, laß stets sagen: Erhoben sei Gott!
Ich aber bin elend und arm; o Gott, eile zu mir! Meine Hilfe und mein Erretter bist du; der HERR, zögere nicht!
Auf dich, HERR, traue ich: Laß mich nimmer beschämt werden!
In deiner Gerechtigkeit befreie mich und errette mich! Neige dein Ohr zu mir und schaffe mir Rettung!
Sei mir ein Fels zur Wohnung, um stets dahin zu gehen! Du hast geboten, mich zu retten, denn du bist mein Fels und meine Burg.
Mein Gott, errette mich aus der Hand des Gesetzlosen, aus der Faust des Ungerechten und des Gewaltsamen!
Denn du bist meine Hoffnung, Herr, HERR; meine Zuversicht von meiner Jugend an.
Auf dich habe ich mich gestützt von Mutterschoße an, aus meiner Mutter Leibe zogest du mich hervor; von dir ist stets mein Lobgesang.
Vielen bin ich wie ein Wunder; du aber bist meine starke Zuflucht.
Mein Mund ist erfüllt von deinem Lobe, von deinem Ruhm den ganzen Tag.
Verwirf mich nicht zur Zeit des Alters; beim Schwinden meiner Kraft verlaß mich nicht!
Denn meine Feinde haben von mir geredet, und die auf meine Seele lauern, miteinander geratschlagt;
und sie sagen: Gott hat ihn verlassen; verfolget und greifet ihn, denn kein Erretter ist da!
O Gott, sei nicht fern von mir; mein Gott, eile zu meiner Hilfe!
Laß beschämt werden, laß vergehen, die wider meine Seele sind! Laß mit Hohn und Schande bedeckt werden, die mein Unglück suchen!
Ich aber will beständig harren und all dein Lob vermehren.
Mein Mund soll erzählen deine Gerechtigkeit, den ganzen Tag deine Rettung; denn ich weiß sie nicht zu zählen.
Ich werde kommen mit den Machttaten des Herrn der HERR, werde gedenken deiner Gerechtigkeit, deiner allein.
Gott! Du hast mich gelehrt von meiner Jugend an, und bis hierher habe ich deine Wundertaten verkündet.
Und auch bis zum Alter und bis zum Greisentum verlaß mich nicht, o Gott, bis ich verkünde deinen Arm dem künftigen Geschlecht, allen, die da kommen werden, deine Macht!
Und deine Gerechtigkeit, o Gott, reicht bis zur Höhe; du, der du große Dinge getan hast, o Gott, wer ist wie du?
Du, der du uns viele Bedrängnisse und Übel hast sehen lassen, du wirst uns wieder beleben, und uns wieder heraufführen aus den Tiefen der Erde.
Du wirst meine Größe mehren, und du wirst dich wenden und mich trösten.
Auch will ich dich preisen mit der Harfe, ja, deine Wahrheit, mein Gott! Ich will dir Psalmen singen mit der Laute, du Heiliger Israels!
Jubeln werden meine Lippen, wenn ich dir Psalmen singe, und meine Seele, die du erlöst hast;
auch meine Zunge wird von deiner Gerechtigkeit reden den ganzen Tag; denn beschämt, denn mit Scham sind bedeckt worden, die mein Unglück suchen.
Dem Vorsänger, für Jeduthun. Von Asaph, ein Psalm. Meine Stimme ist zu Gott, und ich will schreien; meine Stimme ist zu Gott, und er wird mir Gehör schenken.
Am Tage meiner Drangsal suchte ich den Herrn; meine Hand war des Nachts ausgestreckt und ließ nicht ab; meine Seele weigerte sich getröstet zu werden.
Ich gedachte Gottes, und ich stöhnte; ich sann nach, und mein Geist ermattete. (Sela.)
Du hieltest fest die Lider meiner Augen; ich war voll Unruhe und redete nicht.
Ich durchdachte die Tage vor alters, die Jahre der Urzeit.
Ich gedachte meines Saitenspiels in der Nacht; ich sann nach in meinem Herzen, und es forschte mein Geist.
Wird der Herr auf ewig verwerfen, und hinfort keine Gunst mehr erweisen?
Ist zu Ende seine Güte für immer? Hat das Wort aufgehört von Geschlecht zu Geschlecht?
Hat Gott vergessen gnädig zu sein? Hat er im Zorn verschlossen seine Erbarmungen? (Sela.)
Da sprach ich: Das ist mein Kranksein. Der Jahre der Rechten des Höchsten,
will ich gedenken, der Taten des Jah; denn deiner Wunder von alters her will ich gedenken;
und ich will nachdenken über all dein Tun, und über deine Taten will ich sinnen.
Gott! Dein Weg ist im Heiligtum; wer ist ein großer Gott wie Gott?
Du bist der Gott, der Wunder tut, du hast deine Stärke kundwerden lassen unter den Völkern.
Du hast dein Volk erlöst mit erhobenem Arm, die Söhne Jakobs und Josephs. (Sela.)
Dich sahen die Wasser, o Gott, dich sahen die Wasser: sie bebten; ja, es erzitterten die Tiefen.
Die Wolken ergossen Wasser; das Gewölk ließ eine Stimme erschallen, und deine Pfeile fuhren hin und her.
Die Stimme deines Donners war im Wirbelwind, Blitze erleuchteten den Erdkreis; es zitterte und bebte die Erde.
Im Meere ist dein Weg, und deine Pfade in großen Wassern, und deine Fußstapfen sind nicht bekannt.
Du hast dein Volk geleitet wie eine Herde durch die Hand Moses und Aarons.
Ст҃ы́й бж҃е, ст҃ы́й крѣ́пкїй, ст҃ы́й безсме́ртный, поми́лꙋй на́съ. [Три́жды.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. а҆ми́нь. Прест҃а́ѧ трⷪ҇це, поми́лꙋй на́съ: гдⷭ҇и, ѡ҆чи́сти грѣхѝ на́шѧ: влⷣко, простѝ беззакѡ́нїѧ на̑ша: ст҃ы́й, посѣтѝ и҆ и҆сцѣлѝ не́мѡщи на́шѧ, и҆́мене твоегѡ̀ ра́ди. Гдⷭ҇и поми́лꙋй. [Три́жды.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. а҆ми́нь. Ѻ҆́ч҃е на́шъ, и҆́же є҆сѝ на нб҃сѣ́хъ, да свѧти́тсѧ и҆́мѧ твоѐ, да прїи́детъ црⷭ҇твїе твоѐ: да бꙋ́детъ во́лѧ твоѧ̀, ꙗ҆́кѡ на нб҃сѝ и҆ на землѝ. хлѣ́бъ на́шъ насꙋ́щный да́ждь на́мъ дне́сь, и҆ ѡ҆ста́ви на́мъ до́лги на́шѧ, ꙗ҆́коже и҆ мы̀ ѡ҆ставлѧ́емъ должникѡ́мъ на́шымъ: и҆ не введѝ на́съ во и҆скꙋше́нїе, но и҆зба́ви на́съ ѿ лꙋка́вагѡ.
Помышлѧ́ю де́нь стра́шный, и҆ пла́чꙋ дѣѧ́нїй мои́хъ лꙋка́выхъ: ка́кѡ ѿвѣща́ю безсме́ртномꙋ цр҃ю̀: и҆лѝ ко́имъ дерзнове́нїемъ воззрю̀ на сꙋдїю̀ блꙋ́дный а҆́зъ; бл҃гоꙋтро́бный ѻ҆́ч҃е, сн҃е є҆диноро́дный, дш҃е ст҃ы́й, поми́лꙋй мѧ̀.
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ.
Во ю҆до́ли плаче́внѣ, на мѣ́стѣ, є҆́же завѣща́лъ є҆сѝ, є҆гда̀ сѧ́деши, ми́лостиве, сотвори́ти пра́ведный сꙋ́дъ, не ѡ҆бличѝ моѧ̀ сокровє́ннаѧ, нижѐ посрамѝ менѐ пре́дъ а҆́гг҃лы, но пощади́ мѧ, бж҃е, и҆ поми́лꙋй мѧ̀.
И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. а҆ми́нь.
Милосе́рдїѧ двє́ри ѿве́рзи на́мъ, бл҃гослове́ннаѧ бцⷭ҇е, надѣ́ющїесѧ на тѧ̀ да не поги́бнемъ, но да и҆зба́вимсѧ тобо́ю ѿ бѣ́дъ: ты̀ бо є҆сѝ сп҃се́нїе ро́да хрⷭ҇тїанскагѡ. Гдⷭ҇и поми́лꙋй, л҃.
Та́же, Прїиди́те, поклони́мсѧ цр҃е́ви на́шемꙋ бг҃ꙋ. [Покло́нъ.]
Прїиди́те, поклони́мсѧ и҆ припаде́мъ хрⷭ҇тꙋ̀, цр҃е́ви на́шемꙋ бг҃ꙋ. [Покло́нъ.]
Прїиди́те, поклони́мсѧ и҆ припаде́мъ самомꙋ̀ хрⷭ҇тꙋ̀, цр҃е́ви и҆ бг҃ꙋ на́шемꙋ. [Покло́нъ.]
҆҆ Посе́мъ: моли́тва ни́щагѡ, є҆гда̀ ѹ҆ны́етъ и҆ пред̾ гдⷭ҇емъ пролїе́тъ моле́нїе своѐ, р҃а.
Гдⷭ҇и, ѹ҆слы́ши моли́твꙋ мою̀, и҆ во́пль мо́й къ тебѣ̀ да прїи́детъ. не ѿвратѝ лица̀ твоегѡ̀ ѿ менѐ: во́ньже а҆́ще де́нь скорблю̀, приклонѝ ко мнѣ̀ ѹ҆́хо твоѐ: во́ньже а҆́ще де́нь призовꙋ́ тѧ, ско́рѡ ѹ҆слы́ши мѧ̀. ꙗ҆́кѡ и҆счезо́ша ꙗ҆́кѡ ды́мъ дні́е моѝ, и҆ кѡ́сти моѧ̑ ꙗ҆́кѡ сꙋши́ло сосхо́шасѧ. ѹ҆ѧ́звленъ бы́хъ ꙗ҆́кѡ трава̀, и҆ и҆́зсше се́рдце моѐ, ꙗ҆́кѡ забы́хъ снѣ́сти хлѣ́бъ мо́й. ѿ гла́са воздыха́нїѧ моегѡ̀ прильпѐ ко́сть моѧ̀ пло́ти мое́й. ѹ҆подо́бихсѧ неѧ́сыти пꙋсты́ннѣй, бы́хъ ꙗ҆́кѡ нощны́й вра́нъ на ны́рищи. бдѣ́хъ и҆ бы́хъ ꙗ҆́кѡ пти́ца ѡ҆со́бѧщаѧсѧ на здѣ̀. ве́сь де́нь поноша́хꙋ мѝ вразѝ моѝ, и҆ хва́лѧщїи мѧ̀ мно́ю кленѧ́хꙋсѧ. занѐ пе́пелъ ꙗ҆́кѡ хлѣ́бъ ꙗ҆дѧ́хъ и҆ питїѐ моѐ съ пла́чемъ растворѧ́хъ, ѿ лица̀ гнѣ́ва твоегѡ̀ и҆ ꙗ҆́рости твоеѧ̀: ꙗ҆́кѡ возне́съ низве́рглъ мѧ̀ є҆сѝ. дні́е моѝ ꙗ҆́кѡ сѣ́нь ѹ҆клони́шасѧ, и҆ а҆́зъ ꙗ҆́кѡ сѣ́но и҆зсхо́хъ. ты́ же, гдⷭ҇и, во вѣ́къ пребыва́еши, и҆ па́мѧть твоѧ̀ въ ро́дъ и҆ ро́дъ. ты̀ воскр҃съ ѹ҆ще́дриши сїѡ́на: ꙗ҆́кѡ вре́мѧ ѹ҆ще́дрити є҆го̀, ꙗ҆́кѡ прїи́де вре́мѧ. ꙗ҆́кѡ бл҃говоли́ша рабѝ твоѝ ка́менїе є҆гѡ̀, и҆ пе́рсть є҆гѡ̀ ѹ҆ще́дрѧтъ. и҆ ѹ҆боѧ́тсѧ ꙗ҆зы́цы и҆́мене гдⷭ҇нѧ, и҆ всѝ ца́рїе зе́мстїи сла́вы твоеѧ̀: ꙗ҆́кѡ сози́ждетъ гдⷭ҇ь сїѡ́на и҆ ꙗ҆ви́тсѧ во сла́вѣ свое́й. призрѣ̀ на моли́твꙋ смире́нныхъ и҆ не ѹ҆ничижѝ моле́нїѧ и҆́хъ. да напи́шетсѧ сїѐ въ ро́дъ и҆́нъ, и҆ лю́дїе зи́ждемїи восхва́лѧтъ гдⷭ҇а: ꙗ҆́кѡ прини́че съ высоты̀ ст҃ы́ѧ своеѧ̀, гдⷭ҇ь съ нб҃сѐ на зе́млю призрѣ̀, ѹ҆слы́шати воздыха́нїе ѡ҆кова́нныхъ, разрѣши́ти сы́ны ѹ҆мерщвле́нныхъ: возвѣсти́ти въ сїѡ́нѣ и҆́мѧ гдⷭ҇не и҆ хвалꙋ̀ є҆гѡ̀ во і҆ерⷭ҇ли́мѣ, внегда̀ собра́тисѧ лю́демъ вкꙋ́пѣ и҆ царє́мъ, є҆́же рабо́тати гдⷭ҇еви. ѿвѣща̀ є҆мꙋ̀ на пꙋтѝ крѣ́пости є҆гѡ̀: ѹ҆мале́нїе дні́й мои́хъ возвѣсти́ ми: не возведѝ менѐ во преполове́нїе дні́й мои́хъ: въ ро́дѣ родѡ́въ лѣ̑та твоѧ̑. въ нача́лѣхъ ты̀, гдⷭ҇и, зе́млю ѡ҆снова́лъ є҆сѝ, и҆ дѣла̀ рꙋкꙋ̀ твоє́ю сꙋ́ть небеса̀. та̑ поги́бнꙋтъ, ты́ же пребыва́еши: и҆ всѧ̑ ꙗ҆́кѡ ри́за ѡ҆бетша́ютъ, и҆ ꙗ҆́кѡ ѻ҆де́ждꙋ свїе́ши ѧ҆̀, и҆ и҆змѣнѧ́тсѧ. ты́ же то́йжде є҆сѝ, и҆ лѣ̑та твоѧ̑ не ѡ҆скꙋдѣ́ютъ. сы́нове ра̑бъ твои́хъ вселѧ́тсѧ, и҆ сѣ́мѧ и҆́хъ во вѣ́къ и҆спра́витсѧ.
Гдⷭ҇и вседержи́телю, бж҃е ѻ҆тє́цъ на́шихъ, а҆враа́мовъ, и҆ і҆саа́ковъ, и҆ і҆а́кѡвль, и҆ сѣ́мене и҆́хъ пра́веднагѡ: сотвори́вый нб҃о и҆ зе́млю со все́ю лѣ́потою и҆́хъ, свѧза́вый мо́ре сло́вомъ повелѣ́нїѧ твоегѡ̀, заключи́вый бе́зднꙋ, и҆ запеча́тствовавый ю҆̀ стра́шнымъ и҆ сла́внымъ и҆́менемъ твои́мъ, є҆го́же всѧ̑ боѧ́тсѧ, и҆ трепе́щꙋтъ ѿ лица̀ си́лы твоеѧ̀ ꙗ҆́кѡ непостоѧ́нно великолѣ́пїе сла́вы твоеѧ̀ , и҆ не стерпи́мь гнѣ́въ, є҆́же на грѣ́шники преще́нїѧ твоегѡ̀. безмѣ́рна же и҆ неизслѣ́дованна ми́лость ѡ҆бѣща́нїѧ твоегѡ̀: ты́ бо є҆сѝ гдⷭ҇ь вы́шнїй, бл҃гоꙋтро́бенъ. долготерпѣли́въ и҆ многоми́лостивъ, и҆ ка́ѧйсѧ ѡ҆ ѕло́бахъ человѣ́ческихъ. ты̀ гдⷭ҇и, по мно́жествꙋ бл҃гости твоеѧ̀, ѡ҆бѣща́лъ є҆сѝ покаѧ́нїе и҆ ѡ҆ставле́нїе согрѣши́вшымъ тебѣ̀, и҆ мно́жествомъ щедро́тъ твои́хъ, ѡ҆предѣли́лъ є҆сѝ покаѧ́нїе грѣ́шникѡмъ во сп҃се́нїе. ты̀ ѹ҆́бѡ гдⷭ҇и бж҃е си́лъ, не положи́лъ є҆сѝ покаѧ́нїе пра́вєднымъ, а҆враа́мꙋ и҆ і҆саа́кꙋ и҆ і҆а́кѡвꙋ, не согрѣши́вшымъ тебѣ̀. но положи́лъ є҆сѝ покаѧ́нїе на мнѣ̀ грѣ́шнѣмъ: занѐ согрѣши́хъ па́че числа̀ песка̀ морска́гѡ. ѹ҆мно́жишасѧ беззакѡ́нїѧ моѧ̑, гдⷭ҇и, ѹ҆мно́жишасѧ беззакѡ́нїѧ моѧ̑: и҆ нѣ́смь досто́инъ воззрѣ́ти, и҆ ви́дѣти высотꙋ̀ нбⷭ҇нꙋю ѿ мно́жества непра́вдъ мои́хъ. слѧ́ченъ є҆́смь мно́гими ѹ҆́зами желѣ́зными, во є҆́же не возвестѝ главы̀ моеѧ̀, и҆ нѣ́сть мѝ ѡ҆слабле́нїѧ: занѐ прогнѣ́вахъ ꙗ҆́рость твою̀, и҆ лꙋка́вое пред̾ тобо́ю сотвори́хъ, не сотвори́вый во́ли твоеѧ̀, и҆ не сохрани́вый повелѣ́нїй твои́хъ. и҆ ны́нѣ приклонѧ́ю колѣ̑на се́рдца, тре́бꙋѧ ѿ тебѐ бла́гости: согрѣши́хъ гдⷭ҇и, согрѣши́хъ, и҆ беззакѡ́нїѧ моѧ̑ а҆́зъ вѣ́мъ: но прошꙋ̀ молѧ́сѧ, ѡ҆сла́би мѝ гдⷭ҇и, ѡ҆сла́би мѝ, и҆ не погꙋбѝ менѐ со беззако́ньми мои́ми. нижѐ въ вѣ́къ враждова́въ соблюде́ши ѕѡ́лъ мои́хъ, нижѐ ѡ҆сꙋ́диши мѧ̀ въ преиспо́днихъ землѝ. занѐ ты̀ є҆сѝ бж҃е, бг҃ъ ка́ющихсѧ, и҆ на мнѣ̀ ꙗ҆ви́ши всю̀ бл҃гость твою̀, ꙗ҆́кѡ недосто́йна сꙋ́ща сп҃се́ши мѧ̀, по мно́зѣй ми́лости твое́й, и҆ восхвалю́ тѧ вы́нꙋ во дне́хъ живота̀ моегѡ̀: ꙗ҆́кѡ тѧ̀ пое́тъ всѧ̀ си́ла нбⷭ҇наѧ, и҆ твоѧ̀ є҆́сть сла́ва во вѣ́ки вѣкѡ́въ, а҆ми́нь.
Ehre sei Gott in der Höhe und Friede auf Erden, den Menschen ein Wohlgefallen. Wir loben Dich, wir segnen Dich, wir verneigen uns vor Dir, wir preisen Dich, wir danken Dir sehr für Deine Herrlichkeit. Herr, himmlischer König, Gott, allmächtiger Vater, eingeborener Sohn des Herrn, Jesus Christus und heilige Seele. Herr Gott, Lamm Gottes, Sohn des Vaters, nimm die Sünde der Welt weg, erbarme dich unser. Nimm die Sünden der Welt weg, nimm unser Gebet an. Setze dich zur Rechten des Vaters, erbarme dich unser. Denn Du bist der einzige Heilige; Du bist ein Herr, Jesus Christus, zur Ehre Gottes, des Vaters. Amen.
Ich werde Dich jeden Tag segnen und Deinen Namen preisen für immer und ewig.
Herr, du warst für immer und ewig unsere Zuflucht. Az reh: Herr, erbarme dich meiner, heile meine Seele, denn ich habe gegen dich gesündigt. Herr, ich bin zu Dir gekommen, lehre mich, Deinen Willen zu tun, denn Du bist mein Gott, denn Du bist die Quelle des Lebens, in Deinem Licht werden wir Licht sehen. Zeige denen, die dich führen, deine Barmherzigkeit.
Herr, schenke uns, dass wir an diesem Tag ohne Sünde bewahrt werden. Gesegnet bist du, o Herr, unser Vater Gott, und gepriesen und verherrlicht sei dein Name in Ewigkeit. Amen.
Möge Deine Barmherzigkeit mit uns sein, Herr, während wir auf Dich vertrauen. Gesegnet seist Du, Herr, lehre mich durch Deine Rechtfertigung. Gesegnet seist Du, Meister, erleuchte mich mit Deiner Rechtfertigung. Gesegnet seist Du, Heiliger, erleuchte mich mit Deiner Rechtfertigung.
Herr, deine Barmherzigkeit währt ewiglich, verachte nicht das Werk deiner Hand: Lob gebührt dir, Singen gebührt dir, Ehre gebührt dir, dem Vater und dem Sohn und dem Heiligen Geist, jetzt und immer und immer für immer und ewig, Amen.
Herr, erbarme dich, (12).
Ich preise dich, Herr, denn du hast auf meine Demut geschaut und mich in die Hände des Feindes gesperrt, aber du hast meine Seele aus der Not gerettet. Und nun, Meister, möge deine Hand mich bedecken und möge deine Barmherzigkeit über mich kommen, denn meine Seele ist in ihrem Ursprung beunruhigt und schmerzhaft, von meinem verfluchten und unreinen Körper. Lass den Bösen den Rat zerstören und dich in der Dunkelheit vernichten für die unbekannten und bekannten Sünden meines Lebens. Seien Sie mir gnädig, Meister, und möge meine Seele nicht den düsteren Blick listiger Dämonen sehen, sondern mögen die Engel Ihre Leuchten und Leuchten empfangen. Gib deinem heiligen Namen Ehre und führe mich durch deine Macht zu deinem göttlichen Gericht, damit ich niemals von mir gerichtet werde, damit die Hand des Fürsten dieser Welt mich nicht annimmt und mich, einen Sünder, in die Tiefen der Hölle reißt, sondern mir erscheine und mein Retter und Fürsprecher sei. Körperlich und diese Qual und Freude sind Dein Diener.
Erbarme dich, Herr, meiner Seele, die von den Leidenschaften dieses Lebens befleckt ist, und nimm sie rein durch Reue und Beichte, denn gesegnet bist du für immer und ewig, Amen.
Dasselbe, Trisagion. Und laut unserem Vater:
Ст҃ы́й бж҃е, ст҃ы́й крѣ́пкїй, ст҃ы́й безсме́ртный, поми́лꙋй на́съ. [Три́жды.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. а҆ми́нь. Прест҃а́ѧ трⷪ҇це, поми́лꙋй на́съ: гдⷭ҇и, ѡ҆чи́сти грѣхѝ на́шѧ: влⷣко, простѝ беззакѡ́нїѧ на̑ша: ст҃ы́й, посѣтѝ и҆ и҆сцѣлѝ не́мѡщи на́шѧ, и҆́мене твоегѡ̀ ра́ди. Гдⷭ҇и поми́лꙋй. [Три́жды.]
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. а҆ми́нь. Ѻ҆́ч҃е на́шъ, и҆́же є҆сѝ на нб҃сѣ́хъ, да свѧти́тсѧ и҆́мѧ твоѐ, да прїи́детъ црⷭ҇твїе твоѐ: да бꙋ́детъ во́лѧ твоѧ̀, ꙗ҆́кѡ на нб҃сѝ и҆ на землѝ. хлѣ́бъ на́шъ насꙋ́щный да́ждь на́мъ дне́сь, и҆ ѡ҆ста́ви на́мъ до́лги на́шѧ, ꙗ҆́коже и҆ мы̀ ѡ҆ставлѧ́емъ должникѡ́мъ на́шымъ: и҆ не введѝ на́съ во и҆скꙋше́нїе, но и҆зба́ви на́съ ѿ лꙋка́вагѡ.
Ѻ҆́комъ бл҃гоꙋтро́бнымъ, гдⷭ҇и, ви́ждь моѐ смире́нїе: ꙗ҆́кѡ по ма́лѣ жи́знь моѧ̀ и҆ждива́етсѧ, и҆ ѿ дѣ́лъ нѣ́сть мнѣ̀ сп҃се́нїѧ. сегѡ̀ ра́ди молю́сѧ: ѻ҆́комъ бл҃гоꙋтро́бнымъ, гдⷭ҇и, ви́ждь моѐ смире́нїе, и҆ сп҃си́ мѧ.
Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀ и҆ сн҃ꙋ и҆ ст҃о́мꙋ д¦ꙋ.
Вѣ́къ мо́й скончава́етсѧ, и҆ стра́шный тво́й престо́лъ гото́витсѧ, житїѐ моѐ мимохо́дитъ, сꙋ́дъ менѐ жде́тъ, претѧ̀ мнѣ̀ ѻ҆́гненнꙋю мꙋ́кою, и҆ пла́менемъ негаси́мымъ: сле́зъ тꙋ́чꙋ пода́ждь мѝ, и҆ ѹ҆гасѝ є҆гѡ̀ си́лꙋ, хотѧ́й сп҃сти́сѧ всѣ́мъ человѣ́кѡмъ.
И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. а҆ми́нь.
И҆́же на́съ ра́ди рожде́йсѧ ѿ дв҃ы, и҆ распѧ́тїе претерпѣ́въ, бл҃гі́й, и҆спрове́ргїй сме́ртїю сме́рть, и҆ воскресе́нїе ꙗ҆вле́й ꙗ҆́кѡ бг҃ъ, не пре́зри ꙗ҆́же созда́лъ є҆сѝ рꙋко́ю твое́ю, ꙗ҆вѝ человѣколю́бїе твоѐ, многомлⷭ҇тиве, прїимѝ ро́ждшꙋю тѧ̀ бцⷣꙋ молѧ́щꙋюсѧ за ны̀, и҆ спасѝ сп҃се на́шъ, лю́ди ѿча̑ѧнныѧ. Таже, Гдⷭ҇и поми́лꙋй, л҃.
А҆́ще і҆ере́й: Хрⷭ҇то́съ и҆́стинный бг҃ъ на́шъ, мл҃твами пречⷭ҇тыѧ своеѧ̀ мт҃ре, ст҃ы́хъ сла́вныхъ и҆ всехва́льныхъ а҆пⷭ҇лъ, прпⷣбныхъ и҆ бг҃оно́сныхъ ѻ҆тє́цъ на́шихъ, и҆ всѣ́хъ ст҃ы́хъ, поми́лꙋетъ и҆ спасе́тъ на́съ, ꙗ҆́кѡ бла́гъ и҆ чл҃вѣколю́бецъ. И҆ мы̀: Ґми́нь. А҆́ще несщ҃е́нный: Гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ сн҃е бж҃їй, мл҃твами пречⷭ҇тыѧ своеѧ̀ мт҃ре, ст҃ы́хъ сла́вныхъ и҆ всехва́льныхъ а҆пⷭ҇лъ, прпⷣбныхъ и҆ бг҃оно́сныхъ ѻ҆ц҃ъ на́шихъ, и҆ всѣ́хъ ст҃ы́хъ, спасѝ на́съ, ꙗ҆́кѡ бла́гъ и҆ чл҃вѣколю́бецъ. а҆ми́нь.