1. Слаба, колебљива вера у Бога, у Његову доброту и свемоћ, вера у исцелитеље, врачаре, или врачаре, и у врачање, и потпуно неверје, или атеизам. Ово је тежак смртни грех, осим ако се особа не покаје за то. Ко је изгубио веру у Бога, изгубио је све: нема му ништа драго, ништа свето; спреман је на светогрђе, пљачку и убиство, неће поштедети ни рођеног оца и мајку.
2. Слаба нада у Бога, у Његову неизмерну милост, која долази до очајања, када се човек чак одлучи и на самоубиство, као Јуда Искариотски, који је продао свог Божанског Учитеља.
3. Мизантропија: клеветати свакога, клеветати свакога, не реци ни о коме добру реч, сматрај све осим себе тешким грешницима – као фарисеј Јеванђеља: „Нисам као други људи – разбојници, преступници, прељубници“ (Лк. 18,11). То је гордост због које је ђаво, који је раније био добар анђео, био збачен са неба.